Земунски гласник

Гог ПреД вратима шталским, где браву обија. Нидећи какве госте доби, не остаде му ништа друго, него да «х дарива заслуженим даром. Опали пушку прво на оног, што обијаше браву, а после и на оног, што стражарише, и као што је вешт ловац, рани како једног тако и другог. .Јавивпги у јутру местној власти шта ее догодило, дозваше с.ве сумљивице сеоској кући; но не нађоше ни једног од њих да је раљен. После се чуло, да су оно Сланкаменци били, и да један и други од добивене ране леже. Из овог могу дотична господа видити, каква сигурност живота и имања у нас влада. Главни узрок што се така зла у војничкој крајини догађају, јест: што се благо са злочинцима поступа; јер видимо, где се скоро сваки дан крађе и убиства догађају, а ретко кад да кривци на робију отиду, Највећа им је казњ седити 2—3 месеца у тамници Митровачкој , а после добивши 70 штанова, пусте их кући, где после видивши да им није ништа било за учињено зло дело, постану још већи неваљалци. — У Новоме Саду отворено је „друштво за радиност." Претседник је др. Стеван Павловић а подпретседник др. Ђорђе Радић, уредник г ,Сељака. 1 ' Истоме друштву присједињено је сада и српско новосадско читалиште. — Чује се да ће српско народно позориште добити субвенцију од 15.000 Фор. од земаљске угарске владе. Не знамо, да л' ће се обистинити тај глас, ал' би са свим праведно било. — Из Веограда нам пише наш дописиик: „Као најважније могу вам јавити, да је г. Црнобарац постављен за министра просвете. Из овога се не да ништа извести. Њега држе за човека напредна, али како оц по својој струци (просвети) најман.е може имати утицаја на јавне одношаје Србије, то је по томе и он само — један више на броју, а што се чисто просветне стране у Србији тиче, надамо се да ће овај нови министар што нредузети , да растера мрак, што нас обузе под његовим иредходником, — Знаменити један лекар из Париза присиео је овде пре неки дан. Светли га је кнез ноЗвао на консултацију. Оц ће се петнаесг дана бавити у Београду. Оне белгијске пушке, за које јављаше енглес^е 1 ; чшце, да су Фабрикаптима пЈГаћене с мегшцама на ј>уске хсуће, приспедоше ономад у дца

шлепа железничког друштва из Базијаша. У Среду и Четвртак ваздан трајало је истоваривање. Један их је ОФицир примио, и одмах их однесоше у град. — Беше јављено, да се Зичи није могао сложити са српском владом о грађењу жељезнице , и беше реч да ће пруга ићи на Видин. Сада ево пише неки дописпик београдски неком бечком листу, да се ствар на боље окренула. „На име нуномоћник белгијско - Француског друштва долази ових дана из Цариграда у Београд. Србија хоће жељезницу, вели дописник, али под таким условима, који су у њезиноме интересу. С тога ће српска влада одсудно свако умешање одбити. Можда не би било хрђаво, да запамге то код вас. Све су то нразни разговори, што неке новине проносе, да су с грађењем наше жељезнице скопчане политичке комбинације страних сила. Жељезничком пругом Београд-НишСолун зацело ће пасти пруга Таганпој-Харков-Москва, па и сама Одеса где је сада трговина целе Бесарабије и дунавских кнежпвина концентриСана. Али се с тога не смемо повести подузећем каквим, које је за наше материјалне интересе животно питање." — Као што у прошлом листу јависмо 4. Јануара отворен је сабор троједне краљевине у Загребу у 11 сахата преподне. Галерије су на читав сахат пре биле дубком пуне. Пред саборницом стајала је једна дивизија Булајеве регименте упарађена. Од црквених великодостојника није био ни један на сабору, осим посвећеног владике Сењског Сојића. Царски решкрипт стигао је истога дана, и потписани су осим цара барон Кушевић и његов заменик Јелачић. У првој седиици нод претседнигџтвом "ЈБорђевића (ио годицама) избрани су четир перовође: Цар, др. Брлић, Хрвојић и Рајцнер. После је иодељено народно заступништво у пет оделења, првоме оделењу претседник је Жупап Кушевић а перовођа; др. Стојановић; другој је нретседник: гроФ Пејачевић, а иероцођа; М. Хорват; трећем је претседник гроФ Кулмер, а иеровођа: др, Брлић; четвртом је: 'Ј&орђевић, перовођа Кегел; Лука Ћеђоић, иеровођа Рајцнер, — Још јављају из Загреба под ноцијим датумом, да су четрцаест саборника народне странкс иступили из сабора и спремају се оставити Загреб, што није усвојец цредлог Јована Суботића, да се

у адреси на њ. в. цара рече, да је садашп.и сабор не законит. Јован Живковић и с њиме већина сабора нротивио се Суботићу. Румљанин Филиповић није пристао уз Суботића и другове његове. — Из Дике јављају, да су лопови похарали касу бруновачке кумпаније, и однесоше све новце, око 5000 Форинти, међу којима и 2000 Форинти, које су куиљени у помоћ Личанима. Новци лежаху у каси, уместу да су поделили од љуте гладк патећим Личанима. — У Сиску састављен је један одбор ради установлења трговачког суда на начин пештанског берског суда. Статути су састављени, само се још одобрење чека. Напредњачки дух Сисчана показује се у томе, што су скоро и штедионицу подигли, која код народа у околини велико поверење већ ужива. Још се говојш , да ће једно друштво акцијама нодићи у Сиску парни млин. И овоме се можемо само радовати. — У „Б. Н." штампана су царска ручна гшсма, са којим се сазивају делегације на дан 19. Јан. н. р. у томе се обавештавају не само државни канцелар , него и оба министра-претседника. — Државни ратни мипистар Јон известио је сва војничка наДлежатељства у царевини, да је добио назив државни војени министар, стога и ратно министаретво да ће се одсада звати „државно војено министарство.," То је на знање, да би одсада све дописе тако управљали. Установлење министарства „за земаљску одбрану и јавну сигурносг" за земље, које су у -„рајхсрату" заступлење, неутиче ни мало на службени саобраћај оних војничких уирава, које ни досада нису у непосредној свези са средиштем били. А војничке управе ^Угарској, које.су до сада са кр. угарским намесништвом дописивале, одсада ће све управљати кр. уг. министарство за земаљску одбрану. — Геиерални консул у Сарајеву, Фердинанд Хаас, умро је од капи у Бечу. Покојник био је чопек у годинама, и тек под министром Брук пре седамнаест година ступио је у коноулатску службу. Он је био консул у Ениру, Рушчуку, у Јашу и на послетку у Сарајеву, које јеместо тек при концу 1866. године добио. Надамо се, да ће за будућег ауст-