Земунски гласник
У Зшпу, 14. Ј^пуара 1808.
*
Земунски Гласннк излази Недељом у јутру. Цена му ,је годишњп 5 форинги у баикнотам заједно с поштарином или достнвднЊеа у кућу. За предбројнпке у Србији стане лист овај дукат цегарски с поштарином. За Косну, Хрцсгоиииу и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју нредбројннци сами имају нлаћати.
Иредилату иа Земуиски Гласпик прима из Аустрије Сопронова иечатња у Земуну, из Београда и унутрашше Србије г. Вел1мир Валожић у Бео|^П01 Ј ј . граду. Предбројници из Босне, Херцеговипе и Старе Србије нредбројв се у плаћепнм писмима код управе вилајетске печатше у Сарајеву. Сез н о в а ц а н и к а к в е с е н е уважавају и а р у ч б и н е.
0 РЕМОРКИРАЊУ ПРИВАТНИХ ЛАЂА НА НАШИМ РЕКАМА. II. У пропгломе броЈЈ описасмо е поноеом извреноети наше лепе домовине. Говориемо о плодним пољама, о деггам шумама и о рекама, које нам прееецају земљу нашу. Ми би МОГ.ЛИ још многа богатетва њезина набрајати, за која би нам етранци завидели, а.ги нри свем томе морамо признатн . да се тим дивним даровима. којима је природа нашу земљу благоволила, веома мало кориетимо, Страни каннтали и етрани
подузимачи уживају од тога највише, а нама остаје — што иза њих остане. Нама недостаје индустрија и савршеније обрађивање прИродних продуката, и у оиште онај начин радње у великоме, како богатетво наше земље и геограФски положај њезин плодоносно захтева. На сваки начин, прва је и најстарија радња л.уди била скотовотство и зем.веделство, који су еурове и{)оизводе давали, што су својим првобитним одбликом потребе људске са свим мало задовољавали. С тога се морало доћи до радње, која ће те еурове продукте цоправити, нрерадити и усавршити. Та је потреба изазвала индуетрију, а трговином је поеле све унапређено. Све те радње заједно положили су темељ богатству пародном и увек су биле основа снанк и величини на})ода. Индустријека радња једнога народа зависи од природе, од Државпог уређења и од епособности истога народа. С тога видимо, где се у једној земљи .једна, у другој друга грана индуетрије развија. Нретседник дол >њега дома у Инглеској седи на врећи пуној вуне , а то значи , да Ппглези своју снагу , богатство и благостатБе тој индустрији захва-
љују. С тога и невреди ништа уметничка индустрија ако нема природне основе, наиротив инДустријска радња, која је већ постојала, и видело се да мо/ке напредовати, али јерђавим околностима била неко време угњетана, опет ће се развити, како се уклоне препоне.И ондаке ее све јаче развијати, што је јачи притисак био. Носматрање, да ли један предел који има оних услова, који су нужни за напредовање и развитак које гране иидуетријеке, то је најтежи носао. И ту вреди искуство скоро највише. Али то искуство можемо добити само радњом и сопственим покушајима . Но к од ово га подузећа,
којем смо иосветили ове ретке, немора срећом то бити, јер ту су очевидни сви услови за срећан и уепешан рад. С тога их као познате и оцењене можемо ћутом прећи. У ирограму гг. Каеапиновића и друга набрајане су нојединости и изгледи. Ми ћемо сад још само да разложимо важност тога подузећа ио приватну лађареку индустрију, и да помињемо добре посљедице отуда у 1!ривредном обзиру. Да је наш народ способан и да има вољу за б[)одарство, еведочи не само то , што је некада цветала та грана индустријска на Дунаву и пббочиим речицама, него рсведоче још најбоље наша браћа, који обале Јадранског мора иоседавају. Данае је Далкатинац ието тако добар бродар као што је и у средњем веку био. Млечани имали еу на својим трговачким лађама, а тако исто и на ратним Флотама саме Далматинце. Осим Грчкога народа ни један народ на адријатском мору, није тако способан за бродаретво, као што је Далматинац, који саме Грке још надмашује. Доказ је томе то , што су и данас на далматинеким лађама скупљи иодвози, јер су сигурнији, него што на грчким лаћама. И у премијама за асигурацију постоји разлика.
Ту способност нашега народа за лађарство могли би још многим цртама посведочити. Та треба да се само сетимо наших иревозача на чамцу овде у Земуну. — И тако ће дакле бродарска индустрија опет код нас процветати , како нестане тих препона, што је спречавају. А у њрј ће саучесник бити и ередњи капитал, што је за нас од потребе. А ту ће и они људи наћи себи носла и хлеба, крји се данас више мање кријумчарењем занимају. По томе ће дакле и тих моралних посљедица имати та радња. Разуме се по себи да ће данашње приватне лађе морати претриити знатне нромене у своме строју. Конструкција њихова мора бити, како наиредна, сувременатехника проиисује. Повлакуше паробродских друштва, могу у томе послужити за пример. И заиста је чудно, да до данас на доњем Дунаву у нриватних људи једна једина повлакуша по томе облику има, на и то су онет Г1анчевци, који ночеше и то Б. К. Николић и М. Д. Поповић у Панчеву. Од како је г. Луценбахер у Пешти почео приватне бродове реморкирати почеше се опет градити нове ла!)е. наравно ио старом начину. Али с иоуздањем можемо се надчти, да ће у Јасеновцу, Вуковару и Сегедину учинити знатне напретке у грађењу лађа, како им радња много наручбинама оживи. А и ту ће конкуренција своје учинити. А да ће оживотворено бродарство и но трговину корисно бити, разуме-се по себи. И ту ће оида моћи средњи капитали участвовати, што је но нашем садањем етању врло значајно. Онда ни држава неће моћи седити с крштеним рукама, него ће морат предузети регулисање река, што је на жалост до даиас пропуштено.