Земунски гласник

Корона зазвони, врата се отворе, и он уђе унутра, а Ромера оде у гостионицу што је преко пута, и гледаше не престано кроз прозор, кад ће се врата манастирска опет отворити, да Корона изађе. У једној великој одаји у манастиру сеђаше за столом више људи. С једне стране беше Лабастида, Викаријеи Урага. 0 друге стране Михајило Лопец, а до њега један калуђер. Разговараху се о републиканској ствари, и како ће царству доћи главе. И утврдишеда ваља Максимилијана ухватити, па онда тиме приморате и све приврженике његове, да се покоре, а њега, кад се откаже престола, могу иослати од куда је и дошао. За тим је предложио Лабастида нешто у корист цркве, и иште да му република то гарантује у накнаду што ће за њу радити, и сав уплив свој на то употребити. Сви се потписаше на то, а како су мислили, то они знају. На поласку рече калуђер Лопецу, који је са Тарером, својим ађутантом био пошао, да има нешто, да му саопшти. Тарера отступи на миг Лопецов. — Пре две недеље довео ми је један од првих републиканских официра неку женскињу, да је чувамо, Данас су урочали, да иде из манастира. Држим, да сам вам велику услугу тиме учинио, што сам вам казао, јер то је ваша нећака, Розаура Дела Пена, сестра заручнице Базенове. — Приповедите ми све што знате о томе. — Као што рекох, пре две недеље у вече дође неки републикански ђенерал — Име! име! . . . . — Корона Регула. Он дође и замоли ме да му причувам до који дан једну госпођицу. Ја је примим, јер то иште наше гостопримство, да свакога дочекамо, које је гоњен, илије у невољи. Дамјој најлепшу собу, одмах ону до библиотеке. — А он ? запита Лопец. — Он је свакидан у вече долазио, само сада ово већ пет дада има, како га иема. — Водите ме гопођици. Калуђер их одведе, (Наставиће се.)

П 0 Љ У Б А Ц. Да чујете једну причу. Кажу, да је истинита. На једноме уииверзитету у Шведској био неки младић. Живео је мирно, усамљено, а био је здраво вредан, и веома се добро учио. Али је био сирома, па није могао баш тако успевати, као што је желео. Но шта се не може, кад се хоће! Он се ода на науку, и ту је хтео да стече лепо име. Писањем је заслужио хлеб насушни. Ништа га не могаше смести, јер је све сносио ради леише будућности. Није се много дружио, али ко га је год познавао, волео га је за његова поштена срца и мирна карактера. Једаи пут стајаше са својим друГовима на пијаци. У часу одмора разговараху се тако о својим стварима. У исти мах прође неко веома лепо девојче са једном постаром госпом. Била је богато обућена. Сви се загледаше у њу. Тоје била ћерка губернатора земаљског, који је у тој вароши живео. Она госпа је била њезииа мајка. Ђаци већ да полуде, тако су" били занесени лепотом њезином. Кад је већ прошла толико, да су се могли разговарати, а да она нечује, рећи ће један од њих : — Бога. ми, један пољлгаац ] еа_ тих уста милиона би вредило. Онај младић, о коме говорисмо и који је управо јунак оне приче, замисли се. И сам је био занесеи лепотом оне лепотице. И наједан пут рече: — Ја мислим, да би могао добити нољубац од ње. —• Шта је? је еи ли ти при ееби ? повичу другови. Впант ти ко је она ? — Не знам; али то знам, да би ме она пољубила. кад бих је молиО. — Шта! Овде на пијаци и пред евима нама? — Јест. — И то од своје слободие воље. — Није него чу је ваљда ирисилити! — Е, ако то учиниш, ево ти од мене 1000 талира! новиче један ђак богатих родитеља. — И ја ћу му дати! — И ја ћу му дати! повиче јога вигае њих. Ти еви, што то рекогае били су богати, а пунољетни. Могли су дакле евоје обећање одржати, премда је еваки миелео, да неће изгубити, јер им се посла њихова друга са свим луд чињаше, и јога су се бојали рђавих последица.

— Дајте ми руку, да ћете држати, гато сте обрекли! настави онај ђак. Они му пруисе, и тако утврде погодбу. Исти ђак био је доста лепушкаст, а тај моменат оиет необично је дејствовао на дупту његову да му је лице јога много живље догало. Еле, он ее одважи и пође за оним девојчетом. Стигне је и рече ј°ј : — Госпођице, моја је еудба _у вашој руци. Она стаде и погледи га зачуђено Он јо ј за тим каже своје име, кажс шта је и каквог је стања, и преповеди јој еве искрено од речи до речи, шта му се збило с и.егоиим дру говима. Оиа га је ггажљиио елушала све до краја, када јој се понизно по клони. Ома порумепи, и пријатељсш му одговори: — Ако така мала услуга толик< дара може чинити, било би грехо та, кад би вас одбила. То {>ече, ио.т>уби'га и оде даље И сиромах ђак доби неколико хи љада талира. Сутра даи буде ђак призван пре, губернатора. Он је хтео да види то га, који се усудио, да јавпо на пи јаци моли у његове ћерке но.вуба] и птто је још грђе, да га добије. Гу беанатар га намрштепо дочека, ] стане га крпити. Но иосле тога пус ти се с њим опет у разговор. И ра.говараше се више од еахата. И дс паде се губернатору ђак тако, дај желео, да остане у његовој ку1п И понуди му, да преко вакације с етане код њега, и с шим за једни столом да ручава. И тако наш пријашко не имађ; ше више никакне невоље, него ј сво време посветио с највећим од] тпевлен>ем науци, и брзо џоста/1 први 1)ак на универзитету. Од првога пољубца не прође н годину дана, а он братац доби д( пугатење, да ћерци губернаторош и други даде, и да је узме за — в реиицу љубу! И он је био доцније један од ( них научењака, што проносише славише гаведско име у етранод свету. Дела његова живећи, докј год траје природних наука, А са ће] ком губернаторовом леп је нород ги родио, који ее и сада међ прве и> родице скандинавског севера број Пр. П.

Издаје и уређује : И. К, Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.