Земунски гласник

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ БЕСТИ. 3 е м у н. Ономад у Четвртак до подне била је скупштина иаше дрквене општине, или боље рећи, с.астанак српских чланова варошког заступништва. Председника не беше, а као званични комесар био је г. комунитетски адјункт Орељ. Скупштини приседавао је и г. протопресвитер Аврам Живановић. Будући да не постоји правило, по коме би нрописан био известан број чланова за решавање , то је седница отворена без да се констатовало, колико њих има на броју. Прво поведе се реч о избору председиика, почем је нређашњи председник г. прота летос дао оставку на то звање, а општини је дошло још одавно консисторијално решење, по коме може се бирати председник мирскога реда. О том предмету живо се дебатовало, но није се ништа решило. По томе дођоше на ред рачуни нове , старе и контумацке цркве од прошле године. Решило се , да ове рачуне прегледају г.г. Јован Д. Јоваповић. СтеФан Марковић и М. Паић. Решило сејош неколико н]>едлога црквене управе од мање важности, међ' којима, да се готовине црквене касе имају дати овдашњој штедионици под интерес. Господа тутори свето-николајевске цркве јавише, да су потребне шалукатре на тороњу исте цркве наручили, и мајстору капару дали, и питаите да ли могу набавити иотребпи материјал за грађење и оправља1ће изгорелог тороња и друге зграде. По дужем дебатовању реши се, да по иостојећим законима и општинском закључку све те ствари, — и шалукатре, које су већ наручене и капарисаие — треба набављати путем јавне лицитације , а сретством јавних листова треба позвати мајсторе, да дају план и предрачун о грађењу тороња поменуте цркве. Исти су тутори предложили и то, да се гробље доведе у бсљи ред, и да се гробару начипи кућица. Они искаше на ту цељ, да и једна и друга црква да по педесет Форинти, а оно што би још потребно било , надају се, да би могли добровољним прилозима добавити. По скппнтипа није усвојила тај предлог , јер старање о гробљу спада у делокруг свештенства, а ово има чинити предлог политичној општини, која такови предмет законито решава. При свршетку седнице на ново беше нокренуто питање о председниковом избору, мотивирано, да свако морално тело мора да има свог председ-

ника. И други пут о том питању живо се дебатовало. Општинари не бијаху једног мњења, но већина беше за избор. Тој дебати учини крај интерпретација г. комесара власти, који рече, да је ово тело само једна част варошке општине, којој је законити председник сам градоначелник, дакле није од потребе и другог председника бирати. Оиштинари су другог мњења били, па закључпше, на првој скупштини то нитање опет покренути. По свему би рекли, да појмови о реченом иредседништву нису сасвим бистри. Зато би ваљало, на дотичном месту известити се, да би се једном сазнало , ко има по закону председником бити у реченој црквеној скупштини. — По сахата од Београда, код тако зване Циганске адице Савске, од месец дана велика живост влада. То је место паробродско друштво за зимниште својих ла!)и изабрало, што је најзгодније за то место у целој околиии. Четрнаест иароброда и деведесет шлепова и станичких бродова сада ту зимују, а на њима више од 500 људи. Ови потребују осии других потреба на дан дванаест центи меса и 5—7 акова вина, тол ико и п ива. У лађарској гостионици сваки дан се кува за 200 особа ручак и вечера. Као што нам отуда јављају, намеравају бродарски чиновници ових дана дати бал, на који ће нозвани бити и више Земунаца и Београђана. Паробродско друштво хоће на овом месту да начини стално зимниште своје у дољиом пределу. На тај конац ираве сада више ледолома од 500 растових балвана пилотирањем. Ово је огромни посао , који раде матрози, док механици оправљају и очисте машине. С тога пре првог Фебруара но р. неће почети редовна иловидба, ако би се Дунав и пре очистио од леда. Пароброд „Марија" најпре је у ред стављен био , па је могао у Среду почети вршити месно пловлење прво само између Земуна и Београда, а од јуче и до Панчева. Сутра у понедељник, као што чујемо, почеће на Сави реморкери радити. — Г. генерал Вагнер вратио се ономад са свога иута из Титела, а у Понедељник наш градоначелник г. мајор Бах из Беча. — Г. капетан Ј. Грковић, сестрић покојног сриског нисца Јоксима Новића Оточанина. позвао је позивницом на иарастос иокојном, који је јуче у овдашњој богородичној цркви држан био.

— До вече држаће се у дворани „златног анђела," као што у прошлом листу јависмо, овогодишња еветосавска беседа у добротворну цељ. Надамо се, да ће наша нублика многобројно на њу долазити. Премда је доцне, ипак морамо опоменути особито наше госпође и госпођице, да би похитали са даровима за лутрију, како би што више нредмета за изигравање било. — У иДући УтОрак даваће се у гостионици код „Пароброда," (у кући г. Левија) грађански бал, који ће , судећи но припремама врло леп бити. — У Уторак беше код „зл. анђела" концерт са игранком, у корист удовичког и сирочатеког Фонда уиравитеља војничких банда. При свем том , што је јака киша то вече падала, многи је свет долазио на то весеље , и са новчаним резултатом могли су задовољни бити. Чујемо да је пало на каси 170 Фор. И са музиком била је публика задовољна. Играње трајало је до зоре. — Овај комични Факт догодише се овде ономад у Четвртак. Местној полицији иријави се неки млади Јеврејин у оделу војничком. Прво му је било да плачућим гласом рече, да није војиик, већ да му је то одело отројисано, и стане дричати, како је до солдачке хаљине дошао. Седећи у хербергу безнослен дође неки војник и седне до њега, почевши разговор с њиме. Солдат га пита, одкуда је, а кад вандровац рече своје место , онда војник каже да су земљаци и почне га частити с вином. После га иозове да пође с њиме у шетњу, игго овај најпре нехтеде да учини. Најпосле пристаје на то безазлени ваидровац и пође са солдатом. Стрељац га води иза сипа контумацког. Кад они тамо, авојник Јеврејче за гушу, новали га на земљу и почне му хаљине скидати. Овај се противио , но плашљив и слабачак вандровац, видећи да је солдат готов, силу употребити, скине се сам до кошуље и даде војнику своје хаљине, као што је овај хтео. Солдат обуче се сад у вандровчеве хаљине, а Јеврејче у солдатове, ночем није могао остати го. На то се удали солдат, рекавши уплашеном вандровцу, да ће ваљан солдат бити. Вандровцу овај комплимент као да није најмилији био, судећи по нлачућем гласу , с којим је јавио своју невољу. Читаоцима ће јасно бити, да је солдат ту метаморФозу чинио ради бегства. Он се зове Аксентије Бугарски , и кажу да је родом из Панчева. И у нолицији приметише неко , да би Јеврејче