Земунски гласник

СУДБИНА И ЦАРСКА КРУНА. Други део. 1. Ј у а р е ц. Крвава је повесница Мехиканека. Деспоте сЈ владале народом, народ је стењао под тиранском вдадом својих деспота. Освешћен и увређен народ светио је патњу своју. Многи владаоци утонухие у крви својој, који су насилнички газили достојанство народа и људи. Народ је војевао против господарења једнога над свима. Тако бепхе задуго. Најпосле дође један човек снажан, поштен и мудар, бољи од свију досадаптњих претседника. То је Јуарец. Он је краљевскога племена. Бише предака његових беху краљеви. Родио се 1807. г. у селу Истлану, које се сада ,,Вила Јуарец" зове. Беше сирома, па тако је у детињству дошао у једну богату кућу. Ту је служио, а како га је иста породица заволела, изучио је доцније и правне науке. После тога постане адвокат. Био је тако ваљан, да је за кратко време највиши судија у Оаксацн постао. Као члан законодавнога тела његове отачбине имао је прилику, да се и у политици покаже. И одмах је изишао са »лободначким начелима, којима је још увек веран остао. Г. 1846. буде заступник у конгресу републиканском, који се у Мехики скупио. Од 1848. г. до 1856. био је губернатор у Оајуци. За то време учинио је он многе важне и корисне промене. Г. 1855. био је прогнан из земље, кад је Санта Ана помоћу клерикалаца дошао до диктатуре. Кад је индијски ђенерал Алварец устао против Санта Ана, одпадоше неке земље од њега. Алварец постане привремени претседник републике. ЈуареЦ се врати натраг и буде министар правде, а г. 1857. државни секретар, а за тим претседник највишега суда. Г. 1858, био је законити претседник републике. Г. 1860. дошаојеу престолницу Мехику. Тад му и владу признаиде стране силе. Он је одмах учинио многе реФорме, које су биле од користи за Мехику после силног ироливања крви за пуних педесет година. Близу Моцтера на једноме брежуљку сеђаше у хладу- млад официр мехиканске — слободне војске. Беше сав прашан, издрт и крвав, и еасвим наоруж;«!. На лицу му се могаше неописан бол читати. Од тешка умора спавао је.

Са стране из шуме изађе неки странац у грађанском оделу и стаде пред онога оФицира. Официр се најпосле пробуди и радосно скочи. — Здраво ђенерале! Чекам вас већ више од сахата. Оиростите, што сте ме овако затекли. — Збиља, чуо сам да ће те још данас у Вашинктон? Ортеага потврди. За тим се разговараху подуже о својим стварима, док ђенерал не окрену други разговор. — Као што вам је познато, ових дана дошао сам из Мехике. Тамо се говори, да ће скорим сватови Базенови бити. — Да сретна човека! прекине га Ортеага. Али шта ће бити онда с Доном Нерецом? Ја сам ту чудну женску један пут изненада походио. Ми смо ио томе говорили, и она је одбијала то од себе. — Пре одласка мога био сам код митрополита с њом, и не знам како је дошло до тога, а.ли је питала за вас. — За мене ? Ви се шалите ! •— Ни најмање. Она ме је питала за вас. и кад сам пошао, дала ми је ово Пасамце да вам преДам, и то само вама у руке. Ви можда и не зиате, да се она највише са свом снагом заузимала, да отклони ону несрећу. да спасе вашега оца. — Чудно створење! Она лети раширеним рукама целоме свету на сусрет, и од свуда је гурају. То писамце могло ме је некада усрећити, а сад — морам незахваЛан бити. Задржите, ђенерала то писмо. — Па прочитајте бар. — А што ? Та је женска тамо снажна, где сам ја са ссам невешт у љубави. Да се сукобим с њом на том пољу, анам да би био нреварен. — Момак, па тако да говори. Хоћете силом да се у лето омрзнете. —• Не, ђенерале. Ја сам лл'био тако страсио, тако истинито. да су ме многи држали за лудога. То сам скупо платио. — Дакле, да јо1 вратим писмо? Па шта ћу јој још испоручити? — Да сте нашли будалу, кога глаца бо.ш. Ништа више. --- Чипи ми ее" да ће так-о и бити. Али гле ви сте. рањени. — Није то ништа*. Кад су ое царски војници повукли из Матаморе, ја сам их морао гонити. Моји војцици изгубе ред, ту се јако побијемо,, и ја добијем ову рану. Но већ иролази. Него ко иде с вама ђенерале ? — Голардо. —- Хоћете ли у Вашинктон сами ићи? — Не, пратиће ме Корона Регула, да доведе нову војску.

— Ја сам мислео, да је његовопосланство више иолитично; видим, да сам се варао. — Баш и неварате се толико, јер јуче јебио Корона код претседника више од једнога оахата, а војничка упутства добио јевећ пре тога. Дакле нешто мора бити. — Збиља, пратили Корону још увек онај анђео, за којим цела војска лудује. Веле, даму јето нећака. — То је жена његова. —- Жена? Па да ли је срећан? Он бар обмањује тако луде, који му то верују. — Ја мислим даможе бити сретан, ако младост, богаство и уживање могу створити сретан живот. Жив се разговор отпочео томе. Ортеага је сажаљевао Корону. Доцне се растадоше. Ортеага остаде на меету, где је већ осам сахата стражарио, а ђенерал Викарије оде иут Монтера управо претседнику. Јуарец сеђаше у истој соби, где смо га и пре видели. Према њему седео је ђенерал Корона. Претседник отпочне разговор, и рече Корони, да још истога дана мора ићи у Вагаинктон, да купи и уреди војску. Пратиће га Викарије и Добладо. После се дуго разговараху о војничкој снази својој и њихова непријателза, и о изгледу од ове крваве борбе. Јуарецу се допаде разлагање Коронино, и лепо га нохвали. Но сада га озбиљно запита, зашто није отишао из Пануке, зашто се повукао из Оаксаке, коју непријатељи љуто притиснуше, а било јевојске наблизу, која је могла прискочити у помоћ. Даље сте имали налог од врховне управе војничке да ухватите Максимилијана, што вам не испаде за руком, јер вас надмудрише. У стану беше велико огорчење против вас, и Толико иута зактеваху, да вас ста"вим под војени суд. А .зи се уздржах, јер баш онда успевасте добро иротдв Француза. Корона устаде и веома узбуђено одговори претоеднику. Приповеди му све по реду како је би.ло, у свима бојевима. и заштојеонако иоетупао. Прииоведи му и како је Ортеага, Салазар и Ромеро ухваћен и како »су на смрт осуђени. Шта није радио, да их избави. Ишао је Дони Переци, а Патона молио је војвоткињу М ру, да поради, како би се ухваћени ослободили. Али све бадава. Бехунавешала осуђени. Пооле се толико смилују, да их барем као јунаке погубе - - „нрахом и оловом." Цар их је хтео помг.19вати, али Базен не даде. Упорно је