Земунски гласник

125

исправи свој извешта] , у којем Је јавио, да се уредник „Видовдана,, вратио еа свога хаџилука и да је номилован, али нам је доцне стигло. те нам измаче са ирошлим бројем та немила погрешка. Сада то исправљамо овим јављајући , да се г. М. Поповић још није вратио, а како се поговара, неће се ни вратити. Око „Видовдана" уз г. Розена још и г. М. Бан полаже труд, а за с.убвенцију не зна се коме ће пасти у део. — У званичним новинама изишао је статистични преглед год. 1867. српске престолнице. По том нрегледу има у Београду 11 цркви разне вероисповеди, у којима служе 26 свештеника и 9 калуђера* Основних школа 24 са 19 учитеља и 12 учител.ки. Гимназије има 2 са 800 ђака и 204 ђака у великој школи. У вишој женској школи има 85 ученица, а богослова 196. Реалку иосешћавају 47 њих. Чиновника било је 427. Житеља је било свега мушких домаћих 11718 „ страних 2029 женских домаћих 7760 „ страних 2205 свега 23.712 душа, које станују у 3049 кућа. Рођено је 743 душе, а умрло је 854. Бракова је било 316. — Читамо у прашкој „Политици" значајну вест. да српска влада намерава повећи број чешкИх лекара за српску војску набавити, па је у то име иослала чиновника свога у Чешку. — Неколико поштоватеља лепих вештина у Београду расиисује награду од 25 дуката за најленшу слику. 11редмет пал.а узети из народне песме кад Страхипић бан надвлађује Алију. Друга најбоља слика добија 10 дуката. Слика треба да је израђена масном бојом на илатну, и треба да је велика бар 18 — 24 палаца бечких. Ша.ве се београдској читаоници и то десет дана ире Ивандана ове годипе Уз н>у треба послати нисмо, у писму име творца јој, а на иисму и на слики један исги знак. Кад се издаду награде, слике ће се изиграти на лутрији, па ће се од добивених новаца нова награда ј)асписати. Евала тима поштоватељима лепих вештина. Нека је сретно, и бог би дао, да се једанпут и код нас ризвије та вештина и помогпу наши вештаци! — 10. о. м. била је у Новом Саду главна скупштина акцијонара тамошње штедионице. Предмет беше извешгај о радп,и прошле године. Годиинви про.мет штедиопице пбказује циФру од 2.071.187 ф . 61 н. Чист

дохадак изнеси 25.311 ф . 99 н. од које еуме акционерима 13.860 ф . 99 н. долази у име дивиденде , 8437 Фор. иду у резервни фонд , а 3014 ф . на добротворне цели. Лањски промет беше са 972.294 ф . 76 н. већи него што је био 1866. године. Досадашњи управитељ г. Гросингер наново је на три године изабран. И одборници већином су стари остали. — Фонд за свештеничке удовице и еирочад архидијецезе сремске имао је 1867. г. дохотка 5215 ф . 67 н. а трошка 1819 ф . 27 и. Цео фонд има 63.605 ф . 29 н. Има 113 чланова и 22 пензионарке. — Заступништво града Загреба имало је 6. о. м. седницу, у којој је предрачун за г. 1868. У истој седници одобрило је заступништво да се варошко земљиште на Јелачића тргу у нову улицу прода г. Понграцу за 6060 Фор. С друге стране чујемо, да је г. Панграц купио то зем.виште за кнеза Карађорђевића, на којем ће кнез себи двор зидати. Да ће кнез оставити Пешту, и да је наумио од сада у загребу живети, то смоу прошлом броју својим читаоцима јавили. — Царица Шарлота, мехиканска нисала је папи писмо, у којем га моли, да се моли за душу њезиног мужа, цара Максимилијана. Писмо је на талијанском језику и врло је тужио написано, али је врло јасно. Ио томе се надају, да ће царица скоро оздравити. — Агенту угарског иаропловск. друштва у Бездану, који је ватрени иристалац иове вере назареиске, за то га прозвали назаренским владиком, родила је жена сад скоро дете. По назаренској вери пе сме свепгтеник другог закоиа крстити, чега се агент строго држи. Но тамошњи католички свештеник друкчије је судио. Са местним старешином и два пандура оде свештеник у агентову кућу , но врата од собе, у којој је била породи.ва, била су зак.вучана, те морадоша довести бравара да отвори врага. Кад оии у собу , видоше, где мати у кревету своје чедо обема рукама себи притискује. Бадава бејаху све лепе ]>ечи, којима иокушаше, да им жеиа преда дете ради крштења. Најпосле ухвати јој један пандур једну други другу руку , и тако узеше дете , и крстише га. То чинише ради бога, кога је наука л.у-бав и триљивост!

— На молбу преузвишеног г. владике Штросмајера дозволиће наскоро в. папа, да се уведе старословенска литурђија у цркву. Папа је већ послао одлуку преко свога Нунција у Бечу, да се устроји одбор од стручних литурђичних књига. — Познати бугарски метаФизичак др. Петар Берон у Паризу оставио је своје имање у вредности до 300.000 ф ., да се у Бугарској четири више школе бугарске подигну. — У Москви изгорела је нова црква калвинске општине. Том приликом погинуше 10 људи, који гасише ватру. Убио их је зид, што се срушио. — Грчки централни одбор позвао је све кандијске бегунце, који се налазе у Грчкој, да се врате на Кандију за четрнаест дана, иначе да ће се одрећи њиховим породицама свака иомоћ. Одбор с правом осуђује свакога Грка, који. има срца, да хладно или са голом симпатијом гледа издалека очајничку борби своје браће. — Са крита јављају, да је опет био знатан бој. Устанци нападну ноћу на Турке, побију и ране моге и освоје им много оружија и муницију. Сутра дан стигне још 3000 Турака у помоћ; али и ови буду побијени и принуђени да се повуку натраг. Кандијотски Турци јако наваљивају да са острва отиду, јер морају много од устанака да пате. Али-паша им то не дозвољава. — Пишу из Цариграда да јеФуад паша спремио овакав нлан о реФорма : 1) законодавство да буде независно од управе (администрације). Да буду мешовити судови са избраним судијама и преседником кога ће именовати влада. 2) да буде што је могуће пространија самоунрава у варошима и по селима. Провинцијални зборови да имају право да одобравају рекрутовање, иорез, као и узимање пореза. 3) Да буду гувернери и хришћани и турци, — како где има више једних или других. Т. ј. где има више хришћана ту да буде гувернер хришћанин а где има више турака ту да буде гувернер Турчин. — Један Швајцарац овако опиеује Тунис, где се он настанио: варош Тунис има још са свим арапски тип. Улице су узане и нечисте. Куће ниске, и са равним кровови-