Земунски гласник

133

ли се пезионим оФицирима може дозволити, да уживају стечену пензију, ако се одрекну официрског карактера, који им смета , да се могу занимати с друтим послом. — Неколико пруских великагаа предложише влашкој влади план о грађењу жељеница по свој Румунији и траже на основу од тог пројекта владину концесију. — У Ници у јужној Фрапцуској умро је пре неки дан краљ Лудвиг баварски, који се је год. 1848. одрекао владе, и од оног времена није се мешао у државне послове. Он је доживео осамдесетдругу годину и имао је четири сина, од којих је други , Отон, био грчки краљ, а старији, Максимилијан, ступио је по оставци очиној на баварски престо, и умро је пЈ >е две године, оставивши круну еину своме, младом садањем краљу Лудиигу другом. Стари крал. .Лудвиг, при свима слабостима у приватном животу свом, стеко је себи велике заслуге за Баварску и за сав немачки народ. Особито потпомагао је лепе вештине у таковој мери, да су отуда с иочетка несносни терети по земљу постали. Новија архитектура управо његовом помоћу дошла је на тај стенен, на коме се данас у Минхену налази, коју престолницу зато и зову новом Атином, те је још и .сад Минхен ирво училиште архитектуре у Германији . куд долазе ученици из свију земаља. — Нринц Наполеон, царев брат од стрица, отишао је у особитој мисији у Берлин. Он ће неколико дана бавити се у Штутгарту као гост својих сродника. Мати му је била виртембержка ггринцеза. — Принрено отпупггено бишви војници Француско-царске гарде позвани су нод оружије. Истом заповести наређује се. да се одсад војницима без особитог дозволења н\'да отпуст. — У француској скушптипи беше 12. о.м. живог дебатован>а ириликом већања о закону о штамгги. Онозиција жестоко се борила иротив владе и њезине странке, којој се држи већина скупштинара. Уз говорнике од опозиције иристаше слушаоци на галерији, који пратише њихове беседе с усклицима а оне од владиних присталаца с негодовањем, тако да претседник скупштине није се мого друкчије помоћи, да поврати мир и поредак, већ заповеди , да се свеће (гае) угасе, те помрчина се хватала у двррапи, То учиии крај метежу.

који се из дворане прешао на сокак, где народ одлазеће либералне депутирце, особито старца Тјера, с грохотим ,,живео!" исиратио. Овај седачдесетгодишњи државник , за кога је покојни кнез Милош још пре 30 година реко, да уме лепо да лаже, опет је један од најватренијих бо])аца за слободу , премда се зна да је он орлеанистичке странке, што не смета, да се са реиубликанцима заједнички бори. — Пре иеколко недеља неки се Густав Виктор јави нруског носланства и заиште знатну суму новаца, на да му јави људе , који су у завери да краља нруског убију. Али кад се ствар потап.е испитала, видело се да ту завере нема, него да је он денунцијант за новце. Оуд га је оеудио зато због преваре да четири месеца у тешкој тавници буде. Овако треба денунцијанте частити. — Допис један из Солуна у зв. бечким новинама јавља, да у месту Њагуста , у ком 5000 ришћанских душа има, а уз ове само 400 мухамеданаца, раја хтедоше о новој години у својој цркви звона дићи, и добише за ту цељ царски Фсрман. Али Фанатизирани Турци скупише се из целе околине наоружани, грунуше у цркву у време свете службе и лупаше звоно , док их на комаде пе полушипе. Оирота раја мирно је своју певољу очима гледала и предела је тужбу тамошњем валији АкиФ -паши. Где оваки Фапатизам влада, ту не може о уживању равноправности међу мухамеданцима и рајом пи сномена б.ити. Из Јанине у Епиру јавља,ју нак, да је Етем-паша више отмених жите.ва хришћана у еургун у Анадолију хтео да оправи, и већ су ее били кренули тамо на пут, кад су им браћа устали и Етем-паши иретили, да ће их оружаном руком ослободити ако их лепим пе пусти. Одважан овај корак, подномогнут од свију консула, имао-је повољан успех. Етем -гташа изда заиовест. да се они врате слободно у своје меето.

ТРГОВИНА И ОВРТНОСТ. Б е ч , 24. Фебр. (Телегр.) Банатска шеница, у Бечу, 88 -Фунг. 7.40, маџарска 86 -Фунт. 7 —, 87/88 -Фунт. 7.10, столнобеоградска, у Т>уру, 85/89Фунт. 6.60. Кукуруз (транзито) 80ф\нт . 3.20. Раж у Бечу, словачка 80 -Фунт. 5.25, маџарска 5. — . Шопронски јечам у Вечу 72- фунт . 3.40. Маџарска зоб (транзито) 44- фунг. 2.04, 48 -Фунт. 2.18.

П е ш т а , 24. Фебр. (телегр.) С ночетка недеље падала је српска роба са 20 — 25 новч., но ири свршетку оиоравила се нешто, и данас се плаћа сриско жито 5.80, домаће жито 85/89 Фунти 6.60, јечам 68/70 Фунти 2.75, зоб 1.80, кукуруз, готова роба 3.05, за Мај-Јуни попустише цеие, неможе се скупље од 3.40 — 45 дати.

С и с а к , 23. Фебр. (телегр.) Слаба продаја. Цене иду натраг, усљед извештаје са стране, иоглавито из Трста. Жито 84 / 5 фунти 6.30, босанско (транзито) 5.40, кукуруз 3.20—25, наполица 4.60, 3 | 4 жито 5.10, зоб 1.80, јечам 2.70 — 80. 111 3 е м у н, 24. Фебруара. Што је рана по горњнм местима кроз неколико дана ударила натраг, не учини особити утисак на пијаце у нашој околини. Истина купци се показаше мало хладнији, но знало се, да су том иадању узроци само пролазећи и надају се, да ће за кратко време цене опет морати скочити. Потреба у рани на занаду, на северу, на и у неким јужним европским пределима (шпањска влада пре неки дан забранила је извоз од ране) голема је, то зна свак, иа и сам нродуцент сељак, као што и то зна, да се та потреба већином из угарских и српских земаља намирити мора. Одчасти је узрок моментаном падаљу, што странским кунцима није вајде куновати, кад ни оно, што већ у рукама имају, немогу да изнесу на време. Транспортна сретстпа, и жељезничка и лађарска. ни мало не одговарају садашњој голе-ч мој потреби. Оскудица у шлеповима она је иста сада, као и јесенас што је била. Трговци траже на врат на нос просте растоваче, али нема ии тих дово.вно. Ономад дође овамо један трговац из Бељине у Боспи, да погоди код овдашње главне агенције шлепове, но ова му није могла учинити по вољи, јер такових нема на расположењу. Усљед тога нуди он своју робу овдашњим трговцима жито по 130, раж до 90, јечам по 72 гр. 10§ ока, но не на1)е узимаоце по тој цени. У онај дан баш летише телеграми са свију страна, и изиестише т])говце о падању ране, па нокварише Бошњаку пазар. С почетка недеље било је прилично довоза, но после изосташе због кишовитог времена. Цена наполици беше 5.30 -50, јечму 3—3.10, ноби 2.30 меров. Ва кукуруз плаћају 6.С0 -70 100 ока.