Земунски гласник

134

Из Љнчева јављају, да је и тамо ове недеље мало довоза било, а цене да су оне исте као и прошле. Неки Чаковчани пројектирају, да се Гради жељезничка пруга од Ианчева преко Чакова до Денте, где би се пета свезала са Темишварскобазијашком жељезницом. Пре неки дан био је тога ради састанак у Панчеву, на коме Чаковчани тражише, да и Панчевци усвоје њихов пројект , и да учествују у уписивању акција. Као што чујемо, не нађе тај пројект одобрење Панчеваца. Говори се, да ће они до који дан и у Земун доћи са истом намером. Паробродско друштво издало је нови пловни ред путничких лађа. По том реду полазе пароброди од Вемуна за Пешту, Недељом и Уторком у 3 сата после подне, а Петком око поноћи. За Сегедин пловиће одсаддваред недељно, Четвртком и Недељом у подне, а Оавом за Оисак Четврткомпо доласку нештанске лађе, ко-ја иде до Оршаве. Београд, 23. Фебр. (о. д.) Наша скела оживела је јако одкад опет пароброди раде. Сила колета напуне ђумручке магазе или стоје по обали под ведрим небом. Опет се чује стара песма о недостаточности при ђумручкој манипулацији, која нарочито паробродским агенцијама смета, јер су часови, у којима могу истоваривати, ограничени. Тај посао може се само вршити за време канцеларијских часова. Кад су кишни дани и онако се не може радити, нити кад је празник. Шлепови стоје кадкад по осам дана док се изнесе сва роба, коју донесоше. Овакова дангуба од штете је по трговину особито сад, где сс толико оскудева у транспортним сретствима. Многе лађе, које би међу тим могле носити свуд нагомилане робе, везане су на српрким скелама, те дангубе, Влада наша као да хоће уклонити сметње, које чини ђумручка манипулација трговини. Она је послала београдсвог ђумрукчију , г, Станишића да обиђе срнске скеле и да чини односни нредлог, За београдску скелу ја би ово нреиоручио ; нрво да се подигну довољне просторне ђумручке магазе , да не мора роба на обали киснути и квару издожена бити, Свагда Ке бити доста случајева, да трговци свој еспап одмах не нодигну , особито кад је оптерећен с наплатом, Оскудица у довољцом Фонду и диференција у курсу обич* ни су узроци томе. Не умесно је, великом магазинаријом натерати трговце, да што пре своју робу изва-

де. Закон треба да узме у обзир постојеће околности, као што се не би могло одобрити, да се тиме препречу трговачке комбинације. Већа просторија крај обале, као што је то већ пројектирано, такође је од потребе. Најнужније је пак, да се ђумручки персонал умножи, и да му је у дужности , и ван канцеларијског времена вршити посао, кад би се за то потреба показала. Ни код ђумрука нетреба да буде излишна празновања, кад га нема ни код телегра! а, поште, полиције и других у станова. Јамачна би требало,дасе ђумручким званичницима дају дијурне за вршење дужности ван канцеларијских часова. Ове дијурне морале би дотичне агенције и лађари плаћати, ако ђумручки органи ради истоваривања и утоваривања врше дужност у ванредно време. Доходак за државну касу од ђумрука с-ад је много већи од како се строжије ностуна при манипулацији. Свак ће се патриота томе радонати, једно што је отачбини већи приход, а друго што Казује , да инак није корупција међ чиновницима у том стенену, као што многи држе, нрем да је ова иостојећа Финансијска система такове природе, да не потпомаже моралност. Али строгост при манипулацији не искључује прилежност од стране ђумручких органа. Трговци свакојаку мајсторију унотребљавају, да мимоиђу илаћање ђ\ мручке таксе, тиме сами натерују органи на већу строгост, Нигде у свету не отварају се оригиналне бале од памука, а то морају радити овде, јер је било случајева, да међ памуку, који мање плаћа, налазио се еснап, за који је ђумручка такса већа. Трстански сггедитор морао је не обичан појам о родољубљу и трговачкојсолидности свога београдског комитента добити, кад је његов налог на то примио. Одсад ће се на сваком пароброду , који иутује крај срнске обале, цалазити један ђумручки чиновник ради коцгроле. Ово је црло добро за брзу ексдедицију на штацијама. В е о г р а д, 23. Фебр, (о. д.) При свем том, што је срнско жито у Пешти падало у цени и што се кроз јшшс дана мало тражило, овде остадоиЈе цене еталне. а јечалг и зоб по нешто су и скочили. У житарској радњи знатног беше промета ове недеље, бнло је и даого купаца са стране. Надање ране на горњим пијацама нијв сметало наше шпекуланте ни мало највише је ове недеље кунљено за шпекулацију, дешто и

комисионски. Плаћало се не решетано жито по 127 — 128, јечам и зоб по 66 гр. на лађу постављено, кукуруз но 72 гр. На београдској скели товаре се два, на обреновачкој три, на смедеревачкој иет, и код Дубровице три шлепа. Довози бејаху слаби ове недеље. Са нродуктима још једнако је траљаво. По извештају из Беча иродато је тамо ове недеље око 2000 центи српске вуне ио 62—64 Форинте. Овде је не опраној вуни цена 8 гр. Какви су добити вуненој индустрији у Аустрији види се отуда, што једпа кућа за наручена ћебета мора сада да плати ф . 1.15, а лане, кад јевунамного скунља била, самО форинту је нлатила. — Од овчијих кожа има досга на пијаци , прилично и иролазе. Цена им је 24 — 29, маторим козијим 28—29 , јагнећим 13 до 14, најбољим 18-20, јарећим 18 до 19 гроша пар. Ока масти 7, лоја 8 'Д —8 '/ ј , цеђена меда 4 — 5, воска 3 */ г —4 гроша. Цене зверки : творови 65 —66, јазавци 24, дивље мачке 30, лисице 48 гр. пар. Куне 140 до 150 гроша, 110 комада зечијих кожа, у лађу ностављене, 36 Форинти. О сараФској радњи немам шта особитог јавити. Дисконт добрих меница за Веч као обично 6 °/ 0 • за Нешту 6 'Д % . Дукат за цванцике 56, за рубље 60 гр. 14 иара, за банке 5 ф . 55 н. Од неколико да[Ја налазе се овде Фаличне банке од десет Форинти у течају. Полиција је неколико гвих из Аустрије нод сумњом да су распространитељи Фаличних банака узаптила, међу њима неког м. Аврамовића, код кога је нађено више комада од тих Фаличних банака. Смедерево, 22. Фебр. (о. д.) Прошле недеље испразцише купци са свим магазе од ране, јер вишеје шлепова товарено, а довоза билоје це знатцих. Ако буду трговци спагда овако радили, као што су од неко време ночели, сељацима неће бити ци цужно, дЛ доносу своје нроизводе, јер куици сами иду цо селима од к.уће до куће, иа куиу.ју робу. Пре осам даца ове су биле цене на овданиг.ој иијаци: житу 12о —130, ражи 85 — 90 гроша 1.00 ока. Друге робе цема, јер опо мало што се допоеи, једва намирује местну потребу. Ове је недоље ц чт житу 122 — 125 гр., у Пожаревцу пак 112 116 гр. Тамо је ономад једна партија од 3000 цецти но 120 гр. продата, постављена на Дубровачку скелу. Кириџије из Аустрије, што носе еенапе између Смедерева и Алексинца, добро раде одкад је ћунрија