Земунски гласник

! V'

У Зе.мупу, 10. Марта 1868.

Земунски Гласник идлази Недељои у јутру. Цена иу је годишња 5 форинти у Лаикнота*а заједно с поштирнно* шли лоста1!Л>ан>еи у к> 1>у. За предбројннке у Србији стаие јист овај дукат цесаргки с поштаринои. Број 19. За Босну, Хрцеговииу н Стару Србију 60 гроша турских, сан турске поштарнне, коју предбројници сами имају пдаћати.

Иредплату на Земунски Гласник прима из Лустрије Сопроиова печатња у Зем;иу, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предбројнипн из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у нлаћеним писмима код управе вилајетске печаиве у Сарајеву. Без новаца ннкакве се не уважавају наручбипе.

ПОДИЛгИМО ДРУШТВА УМЕРЕНОСТИ. Од Дра М ■ л о ш а Р а д о ј ч и ћ а. (Наставак ) Сваки зпа, да нам је рана и пи&е за одржање здравља и живота нашег нужна. Од ране тело наше и све љегове части снагу и моћ добијају и развијају се, апићеје, да нам жеђ гаси. Наш телеспи састав има три четвртине течни части, али човек у течају свога живога дисаљем, и иепаравањем, као знојем, губи много од тих течних частица своје крви и тела. Овај губитак цроузрокује жеђ, ког ми пићем гасимо, и глад коју раном еитимо. (лгмо једино раиом немогу се накнадати све оне течне часТи, које су дисаљем, и испараваљем и др. изгубљене. За пићеје најздравија вода. Она је за гашеље жеђи најудеснија, за од[)/кап>е здравља и жипота нашег Јгреко пужна. ,.А шта ће.мо са вином, та и љега је бог створио, да га пијемо? зар и сам цар Давид не вели да вино срце човечије весели?" Ка.мо те ереће, да само весели, и да код весеља остане код нас! Али ево јада и невоље, што код пас весел,а. овог леггог распбложеља душе и срца, пема. без да се пе опија. Ако евеца свога слави на дому и иозова своје пријатеље на весе.ве, пема ту трезвености, па да гОсте служи радоспо, по леПо .ме паших старих обичају, него се газда нрви огшје, и на госте павал .ује док се и опи пеизоштјају, на отуд до|е и до свађе и кавгеи свакојаких безделија. Ако је дошо у варош на пазар. ајде у кј>чму, док до последље паре не попије; ту дође често и до кјјви , ту ес једе и пије без мере. што не попије, то се прокарта. Јели то весеље? Због неумерна весе.ва т. ј. пијанства од дана на дан смо сиромашнији у место да смо имућнији, што иас све који дан све маље и.ма и

губимо се по свуда, у место да смо бројем напреднији, што је нараштај наш све крж.вавпји и слабији у место да је здравији и спажнији. Ту престаје весе.ве, него јад и невоље настају. Вино, ј )акија и Друга ватрена нића никад човеку у здјнљом љеговом стаљу нису од гфеке иотребе била, пити ће бити, јер она никакву рану телу нашем ие дају. Али зато^нећемо Јтећи, да умерено упоТЈ )ебљаваље 1нпиЈ )итуозпи пића тј)сба сасвим одбацити. Тежаку иокрај теЈ >етне рад1ве и слабе и мршаве ране, стај)цима који осећају нужду, да им ее крв Јнгзгреје, на влажпоме и магловитоме времепу, умерепо пиће вина и ракнје нрија. На кад ее иријате .ђи ради весеља еастану, нека им је богом просто, умерно вина напити се. Али ово употоебл>аваље нееме бити свакиданнве, Јер онда пј )елази у страст. „ВиноједаЈ) божији, али еамо светковпи." Ми велимо да је здравље највеће бла!'о овога света. али кад смо већ здЈ )авље наше пореметили, онда се тога еећамо. Разумно веее.ве нра, ви је зачин и онако трудног живота нашег, али па жалост, код нас већ и нема веее.ва без, пијапке. К.уЦај се чашом, па ,до дна из1![)азп.уј ; многа љета, док се мозак пе зав|>ти, па онда збогом памети! Ко више випа у себе гута, већи је јупак на гласу. Али.је сваки највећи неиријате.в евога здрав.ва и Нчивота, непЈ )ијател. евоје породице, и своје части и иоштеља, који грапицу умерепости прекоЈ)ачи, па неумерепо ватрена нића пије, да у ову гпусну стЈ)аст нијанства падне. Но дај да види.мо и посл.едице овог неумсреиог пића. Уверавал) свакога, да је оиај који неумеЈ )епо ваТреиа пића пије, кјш своју отровао. Прекомерио распа.виваље крви, да се и мозак завЈ )ти, и чонек безсве-

стан лежи, да незна о себи ништа, и затим малаксање целог тела, као да ]е испребијан, зиаци су, да је крЈ: винским духом отЈ )ована. Само још ерећа, што алкохол извстјш и изгуби се дисаљем, другчије би оваки несретник одма скончати мојшо. А ли није један елучај, где се пијанац у безсвестноме стању више иикада нип])обудио Није.„Ко много пије, сам се у главу бије!" Свакој пијаници већ је и сама природа печат овог порока иа чело уда ,Ј )ила и жигосала га. Његов мамуран и памргођен поглед пада сваком у очи. Нознато је, да иијаница, што год више пије, то мап.е једе, јер му је желудац тако ослабио, да јела ие може да еварива, Одкуд ће онда снагу да добије? Дај на ново ударај навино и ракију. Сад почие неспавање и дрктање, да се руке опружити пемогу, да не дркћу; цело телв» малакше, главобо.ва га мори. Од дана на дап бекријајући сиага и телеспа и душевна све већма малаксава, памет ослаби, памтења нестапе, разума нн од лека. Страст све већма овлађује, већ вино и ракија лака не помажу, него ударај у ирвенац, пЈтеиечепу ракију, шгшрт, р}*м. Оваке грешнике сад иапраено знаци лудила нападну. Он пред собом види разну животињу: змију, мачКе, лавове, које му се чиии, да на њега наваљују, чује ларму и луп у у глави непрестано. Немир га обузме велики, све пипаоко себе лево, десно; дође му наједаред да еве око себе руши, и спопадие га пеко беенило. Ако му у овако жалосном стаљу смрт конац живота не учини, он иадне у водену болест, костобољу, црна му џигерица труие, бубрешци се запале, грозничано етап.е сад траје једнако, мозак одмекша као питије, памет се већ сатим саранила, док најпосле или кј)вни удар, или друге тешке болештине овако жалосном животу крај Не учине. (Наставиће со.)