Земунски гласник

148

ДОМАЋЕ И ОТРАНЕ ВЕСТИ.

3 е м у н. Ономадашња скушитина нашег варошког заступништва по томе је била значајна, што су дошла начелна питања у претрес, и што Су они падгласали иротивну странку са ^за гласа, који претиосгавл.ају удобност начелима. Оних је било седамнаест, ових пак деветнаест, свега тридесетишест гласова, међу којима и глас градоначелков и четири магистратска званичника. Значајна беше ова седница и стога, што је једном опредељен начин и компетенција магистрата при избору комунитетских чиновника. Општина је друкчије а магистрат друкчије досад схвакао и упражњавао оиштински закон, а другчиј е га пак тумачи земаљска власт. Ошптинари имајући у виду негдашна автономна права комунитета, хтедоше што више могу своју компетенцију разширити, и довести је у свезу са историчним правом комунитетским. Магистрат цак, у своме двостручном положају као државно надлежателство и општинска власт, често је друго гледиште заузимао. Зато је при кандидацији чиновника он за себе предложио три кандидата за упразњена звања, кад се није слагао са кандидацијом варошког заступништва, те је било случајева, да је био магистратски кандидат постављен за чиновпика, а не један од оних, којеје општина предложи^а. Овакав поступак учини, да је право општине на кандидирање званичника постало илузорним. 0 тога заступпиштво не хтеде ни бирати кандидате за упразњено место магистратског савстш-гка док војено министарство не разјасни дотичне параграФе ошпт. закона, већ је молила ако би закон автономно право оиштине ограничавао, да се исти преиначи. Генерал-команда узела је на себе то разјашнење. Управо ту није било ни од потребе, много разјашњавати, почем четврта глава ошптинског закона јасно говори. да кацдидацију варошких чиновника предузима магистрат заједнички оа ошцтинским застугшиштвом, при чему градоначелни^ или његовог заступника има нраво на гласање. Што је општина ипак ступила к избору усл.ед ицтерпретације не јасцог 'определења пете главе истог закона, по коме би сви чланови магистрата имали право гласања, чини нам се , да није коректац поступак био. Најпрејетражила од највише власти, од војецог

министарства, разјашпење у тој ствари, а после није тумачење ни земаљске власти уважила, која њу упућује на јаснгу четврту главу оп. закона, него се поведоШе интериретацијом , коју чинише поједине особе у самој седници. Не јасна определења пете главе била су за њих од веће вредности, него она јасна у четвртој глави и то све због удобности назначеног избора. Олавна генерал-команда је предмет тај само од чесги решила упутством на општипски закон. Кардиналцо питање остало је не решено, почем речени закон о томе ништа не спомиње, да ли се кандидација општине уважити мора или не. Мајоритету општинара поглавито је било за тим стало , да дознаје , да ли могу само општински кандидати наименовани бити, или се може који и без да је у општинској кандидацији поставити у службу. И таквих је случајева било. Мило намје, што Ке се и то главио питање морати решити усљед репрезентације на војено министарство. Овај општинеки еастанак беше и по томе знаменит, што је осамнаест њих општинара предало писмену интерпелацију г. градоначелнику поводом тим, што је један од огнптинских заступника по налогу нижег полицајног чиновника био под затвор стављен И свечан један акт одликовао је ову седницу. Господин бригадир предао је својом руком г. Цехмајстеру декорацију, с којом је овај одликован од ГБ. В. пресветлога Цара нашег. У опширном извевдтају о том општипском састанку иомињемо све те појединости ио. реду, како су текле. (Општинско воће.) УУгорак 5 Мирта беше екуиштипа варошког заступнинпна нашег. Г Градоначелник отнорио је седницу у 9 сахата. Оиштинара било је 31 заједно са три варошка зиступника. Од стране магистрата бнли су комунитетски уирате.г> г. Карл, којн је протокол нодио, ком. адјункт г, Оре.т>, сенатори г. Пегровић и г. Стап. Доцније дошао је у седннцу и градоначелнпиов застунник г. капеган-аудитор Шрајбер. Већање трајало је пре и после подне. Отварајући седницу јан.%« г. Градоначелнпк , да ће у 10 сахата доћи г. Генерал да нридене ондашшем гланном агенту паробродског друшгва г. Цехмајстеру декорацију, те препоручује општинарима , да се пожуре са већањем. Поеле тога еаошити г. Градоначелник, да је Генерал-команда вратила закључак опцјтино , којим се ова изјаснила, да пре нег* што ђе бнраги кандидате за унразњено месго ма^ гисгратског саветника, жели од војеног министарства добитн изјаснења односних места у општпнском законику, која јој се >|ине да су не јасна. а кад би иста ограничавала општиноку автомију, да се пзмене. Генерал-команда упути магистрат на четвргу главу оп. з., која ппппиоује , да масестрат заједно са опшпш- I

ским заступнпштвом бира кандидате. Ово је све опширно разложено у допису Геиералкоманде, који се прочита сав, и који позива општинаре да бирају, што је чинио и г. Градоначелник. Но пре него шго је узег нредмег тиј у пре1рес, устане оншгинар г. Ивнћ и рече, ла има у име од осамнаеег љн.ч општпнара г. Градоначелнина ппс,м<цо пнгерпелнратн. По то.м прочта г. Карл поднешепу ннгерпе* лицлју, 1>(|}а је у пмкоду овог салржаја : „У при.)ре11>у дн је у дужности варошног застучшшптва, да у интересу стиновнпка пазп на све. што на то елужи, да се одржи мнр и поредак, н што обезбеди снгуриост варошких становиика; у призрењу, да највећма ммр н поредак порушава и лнчну спгурносг вређа , кад онп з«аннч.1.|Цх1 протин закона Службено Посрегсгцују, којшш је поверено да чувају мнр н поред ш ; у нризрењу, да је нресвеглн наш Владалац еад скоро за Војену граинцу рсФорне најјш.шегавије ОЈобрио. но који .иа цнвнлие оСобе тен уелед судског решења могу бати под затвор С1ивљеие, и шго је нос^упање нротпв ове царске наредбе и'о себи не законито дело : то потннеинн опнпннарц поводом, што је наш сугрнђлшш Жпвко Василнјевић но налогу једног ноЈлцнјног чиновника од вирошких пандура п дозватпх нојннка овдашњег гарнизона у за>вор одведен бно; и ш,о је том прнлпк (|м без нужде војничка изисгенцпја дозвана, !;ао шго нујемо, дозвана од једног г. погпоручики 28. Стрељачког бага.ћона , којл ту службу вршити није имао : шпају г. Градоннчелника: да .1н је тај господин полицајни чиновник због тога посгупка и његовог нонашања у опшге егављен пред суд ; да лн треба истога због тога одлучитп од службе ; да ,1п је саопштен тај случајј оагаљонској сгрељпчкој команди на ту цел>, да се у будуће, ради избегавања колизије између особа војеиог и грнЈјанског реда, војничка азнсгенцпја само у законом пронисаним случајевима даје, и да се протнв реченог оФицнра по закону поступа. Кад је ова ингерпелнција прочитана рече г. Градоначелник, да Генерал-команда има јурисднкцнју над чнновницнма, којој ће се ствар поднегп , како буде судска исграга свршена. 1'ешење зеааљоке власги саопштићесеу своје време. Носле ингерпелације дошао је опет на ред нредмег о пабору, но морао се одшжпти збоГ Доласка гснералоног и г. Цехмијогеца, с к.;јнм дођоше и внше пнробродсках чшшвника, да бсду сведоца од.шковања св »га сгарешпне. Господнн Ген(!рал пре него ппо је злаг1111 крсг на ирсн (> 1ЛНКОВИН0Г прпденуо, (13говорио му је крашо слово. Ол му рече, да г.1 је Н. В. преевотлп наш цар због његовпх заслуга по трговину овнм заакои одлнковао, а њему, г. генерилу , је мило , што му баш он тај знак највише царске милости предати може, јер га нозпаје не само као вн.1>апог чиновника, који уме пнгерес свшм друшгва на човечан начпн довести у свезу са ннгересоч трговнне и публике, него га познаје н кио доброг нагрпоту. Окренувшн се опшгинаримн захвнли овнма, П1Г0 су се скупили да приеуствују свечаном к)м икту. п преноручао им је с.1ог\" у раду за диштину. „Јер тс-шко , велн , оној опшгнни , оној држаци , где нема слоге међу грађанима." Г. Генерал закључио је своју, течпо н усхпћено говорену беседу са „жинио преевегли наш цар I 14 Општинарн одазваше се усхнћеии трипута усклнку генерадовои, који се , иопгг > је саслушао захвалне