Земунски гласник

165

града за труд учитслскп у сиоје премс онредомн." У сј.од чмс прегстанкс иородн се жестока дсбата изнсђу иеколнко н>их онштииари. 1 ре||И ннрошки претсгишшк г. С. Миркоиић рече, да зи тргоничке \ ченике није толнко од потре6е недељна школн, јер су мнше-вшне иисмени м иинју у самоме нослу сиоме нрилику још бол.е се дотерати. Недел.на школа служиће им за изговор, па ће уместо да се уче, нушити и друге безиослнце терати, јер ко ће их контролоиати. Он држи, дн бп потребннје било, дн се занеде тргоиачка неде.шга школа, у којој бн се тргоначким шегртнмн тнговачка знан.а нредниала, н при којемби преданању сиаки нут по један тргоннц прнсуствопао, да контролу води. Оншшннр г. Ивић одговори нн то да <1н о тој стннри друкчије мнслн. Ученици како занатлијски тако н трговачки потребнн су ннстнвлења, н нрека је нужда да недељН(1 школовање ученицп наблудавају. Не само трговачки ученица него н многн тртонци оскудевају, рече, у нотребном знан.у , што носведочити може ннсмима. која се 3" н.ега иал«зе Од тнкаих тргоннца шегрти немогу се научити онога, шго би у неделкној школи учили. која је н занонпма нрописнна, и.Г се на жнлост овде у Зсмуну ти знкони не упраи;њанају. И он је тога мнења, да трговачкн шегртн трговачка знања себи нрнбавити морају, но без ноуке у неделвннм школама и без наставлгња нормалних наука, немогу до сшога нзображења доспети, које је нужно, да (41 трговачкс науке могли схватити. Али тај нредмет види му < е да је такав внжан , да га 11<|.1>н у посебној седници нретресги, зато чини нредлог, да се тога риди заступништво што нре скуни и неклучиво зато иозоне. Предшг г. Ивнћа био је иримл.ен. Већнло се још о некнм предметнма мнло нажннм , којо због ограниченог нростора снмо сиоменутн можемо. ^— у Четвртак по подне имали еу чланоии школске комисије састанак и саветонали се са учитељима, како би се до боља усиеха овога другог течаја школског доћи могло. () иреионама, које су добром успеху на путу етојале, и иачину како да се оии уклоне договарало се. Једна од главнији иреноиа била је, што се често школска младеж унотребљавала ири погребима за пратњу у школски часова, тако да су учител>и са својом школеком децом досад често у време чаеова школски нрекинула учеља своја и на пратшу упућени били да иду. Чланови школске комиеије предложике нашој црквеној општини, да се одсад деца у време школске часове неупотребљавају, које се и законом аабрањује. Тако ее саветовало и о том да се деци, која пајболзИ уснех покажу, награде дају, сиромапшима да се у помоћ притече обућом и оделом, да и недељ-

ии и мееечни испит држе, како би се чланови школске комисије бол>е о успеху деце уверити могли, и да се ироиисаии иачин предавања точно обдржава. —• Увидила се и прека нужда, да се школа за шегрте трговачке и занатлијске заведе, и ради тога се обратили члаиови школске комисије заступништву наше варошке општине са молбом, да. одма после ускршњи празника у живот ступи ова школа. (Види извештај о седници варошкогзаступништва.) Надамо се да ће важност овог иредмета увидећи наша општина својски се зато заузети и достојно предлог овај школске комисије уважити. Још у јесени 1865. иамеравало се, да се заведе овде недељна школа за ученике трговине. Тадашњем магистратском иозиву на преставништво трговачке задруге о мнењу истога у тој ствари ово се гкивосно одазвало, доказивпш преку нужду таквога наставл»ења наше трговачке младежи. Незнамо узрок, зашто је тада ствар заспала. Надамо се, за сад неће то подузеће остати само иројект, него да ће одма иосле ускрса ступити у живот. Радујемо се енергичној инициативи школске комисије, и у толико више надамо се леноме успеху, што заједнички ради са господом учител.има. Кад се све чињепице сложе у раду мора бити резултата. —Светковина врбице беше јуче проведена при најлепшем пролетном времену на општу радост дечију. Под доиста хармоничним звуцима звона на старој цркви пошла је одонуд литија по досадашњем реду на ледину нред београдском капијом, где се је врбица узело, на се истим путем вратила у варош. — Овом приликом н])иметили смо, да би добро било, да су сокаци чиетији. — Иивалидски фонд у Србији устанон.Бен је 1803 г. Кнез Михајило ударио му је темељ нрилогом од 300 дуката. Свршетком прошле гбдине имао је тај фонд по извештају званичних „Српских повина" прихода 526.696 гроша и 28 пара иорески, а расхода 14.3-13 гр. 23 пр. пор. Остаје дакле чисте готовине 512.383 гр. 15 пара порески или 18.299 дуката ц. И то се све стекло од 1. Дек. 1863. г. до коица 1867. рачун. г. — Угарски сабор опет се састао. Више важних закоиа стоје на дневном ј еду, међу којима и закон о

нпродпоотима. И предлог закона о угарским новцима нреирављан е. Пре неки дан, на састанку депутираца у клубу, министар Финанције показао је пробе од угарских сребрних новаца од 10 и 20 новчића, који ће се ковати, како сабор буде нримио закон, а цар га нотврди. — У угарском сабору јавио је претседник, да му је стигло иитање од иретседника хрватскога сабора, кад ће се састати региколарне деиутације. Избор угарске регниколарне депутације био је 23. Марта. — На части некој ту скоро у Дебрецину рече Перцелу један беседник: Реци, јесили 1ош онај, који си био; ако ниси, онда нас остави, јер и ми тебе остављамо. Ми поштујемо твоју ирОшлост, али садањост твоја заслужује неповерен,е, јер си био у делегацији. Дал>е је искао говорник од Иерцела, да поврати народу слободу. — Карло, кнез румунски наручио је неке топове у Пруској. Половииу је већ иримио, као што говоре, у Румунској се нагло оружа. — Царскимуказомукида се уиравна комисија за унутрашње нослове у Пољској. Све долази под руску власт. Тиме је Пољска савршено изједначена са осталим земљама руске државе. — У Белгији, у вароши Шарлроа и околини, где много раденика у Фабрикама и мајдана има, дошлоје до сукоба између раденика и војске, која беше иослата у помоћ жандармерији ради одржања мира. Раденици устадоше с тога, што по садашњој скупоћи немогу излазити на крај са својом заслугом, те тражише већу плату. Они су почели палити и разоравати Фабрике. Најновије вести јављају, да су немири престали, да су од чести раденици опст стали радити, али велико врење међу њима још једнако траје. При сукобима са војницима погИнуло је 7, и рањено 13 лица. — Кажу да је Турска наручила неку ла!>у у Енглеској за 100.000 ф. штерл. која ће све досадашње оклопнице надмашати.