Земунски гласник

229

мета прописанога за исте школе и разреде испитииати. Пазио је внимателно, шта и како који учител> пита и предаје и бедежио је , писао, евоје опазке. Он је испитивао свакога учител>а о свему, што се односи на учионицу и службовање учитељево. Свугде се показао прељубезним, ади скупа и правим вештаком у педагогији и дидактици и мужем нроницателна ума, мужем, којему лежи на срцу напредак нашега школства и благостан.е нашега народа, те поуздано гојимо наду, да ће под окриљем тако изврстнога представника наше школске ствари у крајини поћн бољом стазом дравога напредка и да ће престати стара стагнација, старо полутанство , стара кубура. Дне 21. до л.одне посетио је саветпик препарандију, где се је бавио више часова, те се потанко уверио о стању овога завода. По том је прегледао збирке природпине, све апарате реадке и сва друга научна средства, што их има у том заводу, тако исто и књижнице реадке и главне школе, где се надази више красних педагогичних, хиеторичних, природосдовних и других учевних и поучних књига. Овакову скрб, какву је иоказао том придиком саветник др. Богишић за напредак наших школа, показати може само брижљиви и екрбљиви отац, коме је стало до праве среће, до правога напредка евоје деце. Ми смо учитељи заиста срећни, што нам је сад на чеду наших шкода муж високо изображен, ерца пуно ведиких основа, који жеди срећу рода и домовине оживотворити, и којимћенам наше пучке школе постати најјачом подугом општега благостања и напредка. Бог бдагосдокио труд његов!" — Господин Ангер, капетан-аудитор код овдашњег магистрата, привремено је премештен као канцдер код аустријског консудата у Београду. Па његово место овде дода:-:и г. капетан-аудигор Руф од регудаша. -— Као што поуздано чујемо, опет ће се посде светаца екзекутивно напдаћивати порција, и то не само војнички, него ће се дужницима и етвари пописати и продати. — Овај <1 >акт. који се збио ово дапа, ма да и није знатан у ствари, ипак ће свакога човекољубца ожалостити, што казује, како неки родитељи свету родитељску дужиост оскврну, показуЈући дубоку своју деморадизацију. Ономад је дотерано бидо у по-

лицију шесторо деце од 10—13 година с тога, што су обили кућу Јуле М ушавши кроз пенџер у собу , где су покрали новце и друге ствари. При испиту искажу, да су потпуштени од њихових матера, којима су и покрађене новце дали. — Седамнаест годишњи Михаљ Ковач из Сегедина, дађар на лађи „Бертодд" удавио се у Четвртак код Бурме. Нађено му је тедо тек други дан. — Из Панчева је отишла депутација цару ради њихове ритске ствари. — Из Београда нам пише наш дописник ово: Јавио сам вам, да је код нас велика маневра. Сада је свршена, и како кажу, војници се добро показаше. Сељаци заелужују сваку хваду. Овоме се радујемо од срца. Та неће синови бити дошији одјуначких отаца својих! Сељаци и тада извојеваше сдободу нашој Србији, саљаци ће и сада и увек разгонити непријатеље слободе и независности своје. Сељаци су снага државе и наше и евачије. С тога чувајмо и негујмо ту снагу , и не дајмо је тровати оним, што је противно природи њезиној. И топџије се ваљано показаше и само је каваљерија сдаб успех показада,, а то ће бити можда и с тоса, што су ту трговци, па им носдови њихови иречише, да тако баш редовно уче ексецир. Посде маневре звао је кнез командире и питао их је какав је дух у војника, и шта они мисде о томе учењу, да д' је то добро иди на штету ? Командири одговорише, да је у војсци жив и здрав дух, и да војници кажу, да је њима од користи то учење, само ако се то веџбање њихово употреби у борби за независност Србије и за ослобођење угњетене браће. Не употреби д' се, рекоше, онда је на штету, јер они се овде задудно егзецирају, а неурађени посдови стоје на дому и кућа им пропада. Кнезу је био повољан тај одговор и он рече командирима том придиком, да је задовољан с народном војском и да се узда, да ће с њоме моћи супрот стати двема хадама, које су зинуде на Србију. Морам вам још јавити и за неке „нашквиде," које се растурише по војсци, док је још у догору била. Садржај јој је , као што чујемо, управљен против неразборитости владе. Јуче у Чегвртак беше соаре у кнежевом двору. Светли кнез частио је господу стране заступнике, министре и друге званичке, официре и грађане. Баштаје бида сјајно освет-

љена хиљадама лампи. Гостију није бидо толико колико их има обично на весељу у кнежевом двору.Омладина бугарскау Београду прославида је 2. Маја дан народних бугарских просветитеља св. Кирида и Метода. Истом придиком био је после службе параСтос за покој душа бугарСких народних мученика. — На државнои сабору ,у Пешти поднео је Добрански од стране сдовачких становника липтавске жуианије модбеницу, у којој се захтева, да се што пре прекине питање о народностима, почем је то питање од ведике важноети, и због одуговлачења је незадољство у отачбини. То беше Мађарима не право, па и Деак устаде, и опомене, да се не одступа од дневна реда. — Пештански сабор је прихватио законе и уговор о загребачкожакањској и Мишколц-Хатванској жељезници. — У околини Будимској појавила се марвена куга. Тако исто и у веспремском округу. — Са свих страна потврђује се устанак у Босни. Народ неће да зна за порезу, јер је већ до голе душе огдобљен. И Срби мусдоманске вере придружили су ее устанку, шта више кажу, да су они вође. Устапак је букнуо у Тешњу, куда је Осман паша одмах отпутовао. Овај догађај може бити од много већег замашаја, него што на први поглед изгледа. — Беше се чуо глас, да је у Букурешту буна. Сад обарају то неке Француске новине. Кнез Карло надожио је министру рата, да се изда закон, којим се укидају батине над војницима. — У Цариграду очекују вицекраља од Египта. До сада још није дошао, јер му се нешто пореметило здравље. — Царским маниФестом обзнањено је рускоме народу, да је велика кнегиња, жена рускога престолонаследника родила сина. Топови су грмиди и варош беше то вече осветљена. Име му наденуше Николај. И тако је одмах новорођени велики кнез Никодај Адександровић уписан у диете свију регимената и тедесни стража, које потпадају његовоме оцу, вел. Кнезу, престодонаеледнику, и наименован је ш .еФом 65 московеке инФант. регименте , која