Земунски гласник

Стунање на иресто Јелисавете Цесаревие. (НЛСТАВАК ) На то сви из гласа захтеваху, да се Бирон нрими уираве. И он се посде кратког узтезања ирими. Одмах наггашу у тестаменту, да се за наследника иоставља Иван као Иван 111. коме је тек три месеца било, а Бирон за његова тутора и владаоца Русије до пунолетства иванова. Сви се потписаше и наггасаше још и молбеницу царици, у којој је моле да и она својим потписом то потврди. Беше већ зора када се разиђоше. Сутра дан је царица потписала тестаменат. Другога дана, 17. Октобра у седам сахати у вече пустила је душу. Последње јој речи беху: ,Л1рости Фелдмаршале ! с богом Фелдмашале!" Кад је умрла, било јој је четрдесет и седам година, осам месеци и двадесет дана. Сахат после тога оде француски посданик у двор Цесаревној Јелисавети Петровној. Од како се царица разболела, удвојена ју је с/гража чувала, с тога и овај посланик и сваки који је хтео пред њу изићи, морао је јасно казати ко је. Кад је ушао унутра, затекао ју је сасвим веселу. Чудио се. — Ваше величанство још није чудо, да се слутња — да ће Бирон бити — — Знам, знам, прекине га весело цесаревна. Знам да је постављен за вдадаоца. Па мисдите да ме то ожалости? Не, јер та сјајна победа немачке партаје почетак је пропасти њихове. Оии морају до краја дотерати, и онда — онда додази на мене ред.

4. Кратко владање. Жадост и запевка обузе царски двор у Петрограду. Ана је дежада у једној соби и издисала је, а сви из двора, и мали и велики и чиновници и сродници подетеше у њезину собу. Најтужнија се показиваше Ана Кардовна, нећака царичина. Она се тонида у су-бама. И Бирон војвода курландски, који је у тако блиском еношају стајао с царицом, клечао је крај њезиџе постеље и мољаше се богу и изгледаше тако поражен, као да за њега са њезиним животом и цео свет преетаје. Но брзо се трже из тога мртвида. Кад се први достојанственици државни дово.вно исндакаше, повукоше се у бдижу одају и зовпуше војводу Бирона, и питаше га, шта је носдедња жеља царичина. Бирон их унути на прву двор-

кињу царичину, ђенерадицу Ушакову. И ђенералица до!)е и отвори сан« дуче и отвори тестамент и но старом обичају, преда га претседнику сената, кнезу Трубецком. Сви се искупише око њега, да ни једну реч не пречују. И кнез с највећом озбиљношћу прочита. Беше међу тим свечана тишина, а још много већа, кад је кнез све прочитао. — Прочитао сам тестаменат, проговори кнез. ХЏта сад даље ваља радити, остаје на вама господине ведики канцлеру. И он се дубоко поклони, и скупштина се разиђе. Сутра дан рано у зору стајаше пред царским двором упарађена војска, а сенатори са првим државницима и војницима искупише се у великој дворани. Вицеканцлер јави им за смрт царичину и да се на њено место за наследника владаоцу поставља Иван 111., а Бирон војвода курландски, за вдадаоца за пуни шеснаест година, док Иван буде пуиодетан. И одмах у дворској капеди положише војводи Бирону закдетву верности, а маршад Миних закуне међу тим војску пред двором. За тим је примао Бирон у ведикој дворани честитке и изразе страхоноштовања, које му чиновници, оФицири и други државни служитељи изјављиваху. Тако прође п])ви дан. Прође и читава недеља, а све тихо и мирно. Бирон се све више утврђавао у сиди својој. Ои је вешто евакога задовољавао, који би имали узрока да буду огорчени на њега. Тако је ведикој кнегињи Ани Карловној отишао у походе и ујемчио јој осим њезина прихода још 200.000 рубаља. Тако је исто обнадеждио њезина мужа, принца брауншвајгског, да ће му израдити у сенату назив „царско височанство," па му не хтеде ни молбу одбити, да га учини ђенерадисимом над цедом војском рус-ком, него му и то обећа. Цесаревној Једисавети Петровној даде годишњу пензију од 50.000 рубаља, да може према достојанству своме још лепше живети. Тако је он радио, да свакога задовољи, и опет је на скоро морао увидети, да је ровита земља, на коју је стао, и да баш они, који га нодигоше до тодике снаге, гледе првом придиком, да га оборе. У том погдеду веома је значајан по њега дан 27. Октобар. У .јутру исгога дана био јс ведики министарски еавет. По свршетку замоди Бирон Миниха, да остане за некодико тренугака, јер има с њим важна посла. Остади се разиђоше.

— Мој драги маршале! проговори Бирон. Знате ли, шта ме је опет принц јуче модио? Ни мање ни више, него чин ђенералисимуса над целом војеком руском, што је већ један пут искао. — Али сад га је ваше виеочанство зацело нресудно одбило? — Јесам, али мој драги пријатељу, ваља се сетити, да је принц отац њиховог царског ведичанства и с тога ми зацедо нећете за зло примити, што ћу вас замолити, да дате оставку на чин ђенералисима. Фелдмаршал стиште зубе, ади је опет угушио сваки гњев унутрашњи, — Ваше височанство увек погоди што је право и најбоље, одгово])и маршал, и показипаше се са свим хдаднокрван. „Ади," настави он, „можда ваше височанство неће ни то наћи за неумесно, што се одричем и оба она достојанства, о којима смо измеђ себе говориди? — Мислите војвотство од украјине и хетманство од мале Русије? одговори Бирон брзо. Не, не, та су вам оба места са свим извесна. Само чекам какву свечану придику, као што је на нример дан његовог мдадог ведичанства, па да вас произведем. Феддмаршал се поклони до земље и не одговори ни речи. Но кад је сео у своја кода, онда је пустио свој гњев и издио га у горопадним речима над Бироном. Видео је да је обмахнут, јер му се ништа није испунидо оно, што је мисдио да ће, кад се Бирон дочепа вдаде. Тек што је Фелдмаршад . отишао пријави се Бирону гроФ Левенводде. Није га могао одбити, и ако је знао, да му не носи ништа пријатно као што је и бидо, јер гроФ Левеиводде захтевлше од њега, да испуни своје обећагве, т. ј. да ожени његова сина са ћерком ведикога канцдера, што никако није могао учинити. — Драги гроФе, проговори Бирон и метне као пријатељски руку на раме гроФово ; мени дежи та женидба на срцу може бити тодико исто, кодико и вама и ја сам баш јуче о томе говорио са ведиким канцлером. И оЦ је ^адо обећао. Само је ставио тај мали услов , ако му ћерка хоће. Натеривати је неће, јер је њезина мати бида несретна, што је сидом пошда за недрагог, па кад је издиеада, морао јој је он обећати, да ћерку неће тако исто гонити да нође за недрагог. И то је са свим на свом месту. С тога пуетите самога сина вашег нека проси госпођицу, па усхтеди она, онда ћу од