Земунски гласник

249

— Ха! дакле је Бирон томе крив. Опје препречио, те гроФ Линар не дође. Бесрамник! Па јоит да лаже мене, моју тетку, иокојну царицу. . . Фелдмаршале, пристајем на ваш план. Несретник, мора паети, и ја ћу етупити на његово место ? — Хвало госпођо! Ти ми дакле дајеш власт у руке, да те ослободим од тирана. — Јест, дајем тим потпуну власт, да обориш тирана и његову целу пиродицу. После десет минута био је маршал опет у своме двору, где га је његов ђенерал-ађутант дочекао. — Је л' свршено? запита га маргпал. — Ове! Преображенска гарда заузима данас страже у царскоме двору, а оФицири су сви уашнени. — Добро. Оад проведите дан као и обично. Нико несме опазити, да се нешто спрема. Али равно у два сахата ноћи нађите се код мене. И заиста нико ништа није слутио. Тај дан, 8. Новембар. прође као и јучерањи и многи други нре њега. Сваки гледаше свога посла. Па и у самим дворанама код владаоца, код кнегиње Ане, цесаревне Јелисавете немогаше се ништа приметити. У једанаеет сахата пре подне јахао је као и обично, близу зимгвбГа дворца и ту затече владаоца Бирона, што је напред знао. Лепо ее поздравише и још Бирон позове маршала к себи на ручак. Маршал ирими понуду и покаже се еа свим нријатељски. Шта више, маршал обећа још да ће доћи и на вечерњу забану и вбила дође. Тек после једанаест еахата оде он у свој двор, а код Бирона се поггГсише снеће. Кад је избило два сахата у јутру претстави се потпуковиик Манштајн Фелдмаршалу, Оаонипа их чекаху на по.т.у. Оедоше и одбше у зимски днор. У њега није смео ноћу иико ући. То беше најетрожија заповест. Огража је имала евакога, ма ко оц био, убити, ко прекорачи ираг. И онет зато опи уфоше на стражња врата и нико им нестаде на иут, јер беху војници њихове регементе. Кад еу ушли у двор, одмах уђоше у собу прве дворкиње Јулијане од Мегдане која их са свим обучена дочека. — Кнегиња је веома узбуђеиа, па је пре једнога сахата засиала, него ја ћу је одмах нробудити и амо довести, рече дворкиња, којој је кнегиња све нонерила. После иет минута дође кнегиња. Беше бледа. као емрт, и сва дрхташе. — Поштсдите ,че, поштедите ме! викне кнегиња и наслони се малаксала на своју иријате.Ђицу.

Маршал даде знак ађутанту и овај оде низ басамаке. За тим рече кнегињи: — Милостива госпођо, дођите к себи, одсудии је час ту! — Помислите на Линара: шапне јој пријатељица. — Те речи подејствоваше на кнегињу и са лица јој нестаде бледила. Међу тим уђе ађутант, а за њим и сви ОФицири од страже. — Браћо! проговори маршал. Онај недостојни узурпатор, Бирон, сплео је заверу против будућег цара, Ивана Ш. Хоће да му отме круну, и сам да се њом крунише. Хоћемо ли то тргшти и допустити? Ево видите мајку Иванову , која је и ио богу и по ггравди његова старатељка, као и самога царства, што би требало да је, док Иван небуде пунолетан. Онами је налоЈ -кила да уапсим издајника. Хоћете ли ми помоћи у томе? Ана Карловна са сузиим очима, склопи руке и молећи пружи их према ОФицирима. — Надам се, даће храбри ОФицири преображенеке гарде сматрати ствар цареве мајке као своју сопствену. — Ко је човек, тај ће самном! повиче Манштаји и потргне сабљу из корица и клече пред царицу и заку-не јој се, да ће веран и сталан бити. На те речи повикаше сви официри као једаа-: „хећемо!" и иадоше на колена пред леиу киегињу, а она их редом евакога загрли и подиЈке. — Дакле замном! викне маргаал и оду низ басамаке у велику стражу, а велика кнегиња остане са својом дворкињом. Ото двадесет л.уди било је на стражи и сви сто двадееет на ирву реч маршалову усташе на оружје. — Боди нас маршале!" викаху војници. „Ови ћемо за тобом, за тобом и у пакао!" — Четрдесет л.уди оставише код заставе, а осамдесет поведу. Кад су били већ на двеста корака од летњега двора етадоше, а Манштајн оде управо унутра, да приправи официре на долазак маржалов. Пут беше оиасан, јер је строго било наложено стражи да свакога убије, ко ее ириближи, а не зна се одзвати. Но Манштајн прође сретно и не само да га нису убили, него му стража још држаше „пушку пред прси." И војници и ОФицири пристадогае одмах к маршалу и радо би сви из грла загрмили: „ура," да им није заповеђено, да ни један не нисне. — Но, Мајштајне, сад радити, што сам вам казао, рече маршал своме ађутанту,

И Манштајн узе двадесет војника и иеколико ОФицира све на избор, али с великом муком, јер еви хтедоше с њиме. 0 њима уђе у Биронов двор, когаје скроз нознавао. 0 тога је и дошао лако до собе, у ко•јој је владалац спавао. Маршал је међу тим чекао на пољу е осталим војницима. Брата беху закључана, али Манштајн небеше слабачак, одупре се свом снагом и истави их. Белики кревет са завесама заузимаше половину собе. У креветује спавао владалац са својом женом. Манштајн прискочи к кревету и ухвати га за гушу. Бирон се у први мах уилашио, после наравно дође к себи и отме се. И скочииз креветаиетаневикати! — Стража! помоћ! помоћ! стража! Жена његова још је јаче врискала, али све то ништа непомаже, јер иослеједне минуте беху Бирону већ везане руке и уста заиушена. Узеше неки огртач и нокрише му њиме наготу његову и одведоше га низ басамаке. Ту га бацигае на миг јмаргаалов у саоница и одвезогае га у стражару зимскога дворца. Но маргаал се не задовољи тиме; гато је само њега ухватио, него затвори јога и многе друге, а особито Густава Бирона, брата његова и Петра Бирона, сина његова и министра Бестугаева, најоданијег ириврЈкеника њего ва. И кад је све то тако свршио, врати ее у зимски двор, и јави великој кнегињи Ани, да је све сретно свршено. Сутра дан зором стајаше војска упарађеиа, и искупише се сви великаши у двору и изабраше Ану Карловну, да влада, док јој син не дорасти. Ана се прими и радост беше велика у целоме царству а нико не нусти сузе за Бирон, кога дан после тога са целом породицом отпратигае у Шлиселбург. У вече истога дана ееђагае Цесаревна Јелисавета Петровпа у евојој соби, а око ње њезини верни, исто онако, као и пре тридесет и гаест сахати. Бага је дошла из двора, где се новој владарки иоклонила и честитала јој и уверавала је о иајвећој оданости својој. И на тојој одговорише, дајој нећеју узнемиравати њезин усамљени живот, само ако се буде тако владала. „Али уверимо ли се о противноме," дода маргаал, који је такође ту био, „онда ће те бити нрогнани у какву удаљену варогаицу далеке н])овинције, гато сте већ сада заслужили због шуровања вашег са Бироном. (ИАСГЛВЧК'? СЕ.)