Земунски гласник

У Земупу, 9. Јуоија 1868.

Зешупски Гла ник излази Иелрљол у јутру. Цсна му је годишиа 5 фо - Иредмлату на Земунски Гласник прима из Лустрије Гопронона печатња рннтн у банквотама заједно с ноштарином или доставлањем у к; 1и. За у Зеиуиу. из Београда и унуграшње Србије г. Велимир Валожић у БеоНредбројнике > Орбији пане лист онај дукат цесарски с поштарином. Број 32. граду. Иредбррјннци из Босне, Херцеговине и Старе Србије иредброје ■ а Босну Чрцегонину и Стару Србију 60 гроша турских, ган турске се у илаћсним иисмима код унраве вилајетске нечатње у Сарајеву. Б"е» пошгарнне, крју предбррјници сами имају плаћатн. новаца никакие се не уважавнју наручбине.

У споју оораиу. Што поред толикога важног материјала прво место у нашем листу 11|)ивидно личној ствари уступамо, нека то поштовани читаоци не тумаче као да ми хоћемо тиме наш лични иптсрес претиостављати оиштему интересу, те препирци определити простор, који треба да је посвећен посматрању иредмета, значајних по општински и привредни живот наш Ми то чинимо с тога, што смо у своје в]>еме пронустили, опширније говорити о задатку нашега подузећа, мислећи да ће сваки моћи из самога лиета видети, којих се ми начела држимо, какве су нам тежље и како ми хваћамо здрав живот, оиштински. Нисмо се преварили у рачуну. Читаоци већином праведно оцењују наше подузеће; они одобравају нашу тенденцију и „Вемунским Гласником" заступљена начела напретка и поштења налазе код свију овесних ,т>уди признање. То посведочава, што се круг читалаца овога листа од дана на дан шири. Но, не знамо, је ли глупост, или је лична мржња, неколицини људима овај лист није по во.ви. Од како излази, они га једнако оцрњују пред светом. Најпре шжушаваше срећу код власти ио давнашњем мрачноме обичају њиховом среством денунцијације. Кад тим путем не дођоше до цели, они покренуше агитацију код народа. Ткнпкони од улице, клупе пред кућама. бирцузи и каФане постадоше иозориште ваљаног п.ихопог ]>ада. И доиста, нападања тих мрачн>ака не оетаде без последица. Број местних ирепумеранта нарастао је од четрдесет на еедамдесет. Пре-ма тим нечистим агитацијама остадосмо хлади о крв ни. Игно рирали смо их тим више, што држимо, да о умним стварима свако има ира- \

во мислити како хоће, као што може сваки своје мисли изражавати где и како хоће. Кад је јаван књижеван рад изложен критици, то има и над критиком критика, ако се који нађе да је критикује. Но друго је, кад се таква к]>итика изрекне на једном месту и нред једним телом, које иретставља моралну личност целе једне вароши. Ту она постане оптунгење, које се неможе са ћутањем прећи. Мисли о достојанственом задатку иресе, овог важнога чнпител.а у д]>жавном животу садаишости, налаже нам, да томе на супрот станемо, и тим више да одбијемо нападања, која носе на себи тип глуиости и назадњачких намера. Из изпештаја о седници варошког заступништва држапој 27. Маја дознали су поштовани читаоци наши, каквима је тешким нападајима било изложено уредништво овога листа на том састанку. Варошки заступници, истина, Одбијаше сами с места то неправедно наиадање г. Паића и изјавише му тиме своје неповерење, што не присташе на његов иредлог — о њему није ни дошло до гласања — но ииак је у дужности уредниковој, да и он коју ирослови у обрану свога листа. Бранећи се упућујемо сад ове врсте под адресом г. Мојсила Наића и г. Копстантина А. Петровића, јер су само они то били, који су се између тридесет особа јанно изјаснили, да се уредништву „Зем. Гласника" презирање општинског већа изјави. Првенство устуиамо г. Кости А. Петронићу. Њему ћемо, најп])С коју прословити, једно што немамо узрока етавити га на нижи ступањ моралпасти, а другр што оп као ирви варошки иретставник п])во место треба да заузима у оиштинским стварима. Хотимице велимо ,/греба," јер у дашнпи.е в])еме зактева се, да је такав избрани грађанин свестан свом

задатку, да су му појмови о општини, о држави, о дужностима и нравима бистри, не заплетени. Та од иотребе је за сваког човека, за сваког старешину кућевног, да је здравог разума, и да не мења сваки час мисли своје. У колико више се то зактева од човека, који отправља јавну службу. Нема берићета, где конфузија и страет влада. Да испитујемо даље ту установу о варошким прететавницима , њезин карактер и задатак. Варошки претставници су носретственици, тојест такви органи, који су нозвани да изравњују иротивности, ако би се која појавила између местне власти и варошког заступништва. Изабрани грађанством и знајући за иотребе и жеље становника, они их застунају нрема власти а власт ирема вастуиништву. Њима као и свакоме мора законитост у свачему мерило бити, која се не може мимоићи ни под видом лојалности. Види се да су варошки претставници позвани, да одрже хармонију међу обадвама телима. Поглавито се то нзискује од пр-' вога варошког иретставника, ако он сам собом није у дисхармонији. Али како се може зактевати од човека, да такви леии задатак врнш, у кога су основии појмови о установима у држави, о данашњем времену, мрач.ни и поремећени, и који у. јавПој седиици зактевати сме. да се једно узвишено начело, за које се љутстно крваво борило док га је задобило, норуши н.ему и неколицини његових нристалаца за љубав. Бог и душа, сажаљевати се мора онаква намет, је]> душевни јој мрак. грози, која може у јавној седиици да заповеда једном уредиику, да овај свој лист без икакве нужде најпре цезури иоднесе пре него штс га метне у штампу. То би значило у наше доба нрогласити сам себе за МаЛОЛеТНОГ. (Свршиће со.Ј