Земунски гласник

ксгоу.. иретстави му се тгао управитељ једнога добра из ове околине и попуди му, да му до зоре оправи гсола и накнади сваку штету, а он да се ништа небрине. Ишаков пристане ]»адо. и тако скриимо некако саоница и одвеземо се сви до најближе крчме. Исмајилов је дакле претстављао господара, а ја његонога слугу, као и Феодор. Оаоница дамо да се оправе, а Исмајилов навали на Ишакова и опије га. Сад смо па тенане могли превртати иоштанску торбу и тражити што нам је требало, као шго смо наравно и нашли. — Дакле је збиља било писмо краљевском прускомповеренику V викне Черкоски јако узбуђен. — Јест, одговори Воронцов, било је писмо барону ВинтерФелду. Сва сам друга писма оставио и узео Сам, по твоме налогу, само то једно. — Дај га амо! рече канцлер. Иле не, задржи га, и нре те сласти, што ћу уживати читајући га, кажи ми, да ли је Ишаков што приметио, кад си вадио писмо. — Иишта на свету, одговори Воронцов. Твој стари Исмајилов тако је вешт у отварању поштанске торбе, да и највештије око неможе нигата приметити. Кад смо у јутру у 5*сахати иробудили Ишакова да иде дал.е, јер су му саоница готова, оп узе торбу, и ништа не опази на њој и оде даље. Можеш бити уверен, да је управо у Верлии отишао, а да се ништа поеумњао није, Исмајилова је дрисао, даје госиодар, а мене као слугу његовог није хтео ни да гледа. — Хвала ти, Михајле, рече сада старац тронут и иретисне га на своје груди и пол.уби га у образ и у чело. Хвала ти у име Русије, јер ако буде у писму оно, што ја мислим, онда ћемо тим писмом оборити маршала и ослободићемо отачбину од те силне туђинске владе. И сад узме канцлер писмо и прочита га с највећом пажњом. То је било писмо мииистра Фелдмаршала Миниха барону Винтерфелду, и било је нуно важиих ствари, јер је Мииих све на свету новеравао Винтерфелду, који му је зет био. Черкоски је то знао, иа с тога је и послао Воропцова, да задржи маршалавог курира, крји је у Берлип пошао. Черкоски је дуго читао писмо па кад је свршио он је онет наиово и по други и по.трећи пут, и лице Му беше све ведрије и најносле скоЧи као какав момак* — То је више него што сам очекив и). прошапута тихо корачајући

по соби. Јест, много више. - И ово ће му писмо доћи главе, ово ће осветити смрт Долго]>уких. Но сада морам гледати, да дође ово нисмо у шаке грофу Линару. — Драги поочиме, рече Михајило Воронцов, кад је стари гроФ Черкоски ућутао, пј)очитао си писмо, реци ми. шта ми сад ва.Ћа радити. — Ти Михајиле? ти ћеш сутра ићи у Нетроград цесаревпрј Јелисавети, и казаћеш јој, да ће се можда за неколико дана догодити, што ће цео свет упрепасти, по оиа иека се незачуди, него нека се равнодушна покаже, као да је се то ш шга нетиче. Сут])а заиста оде Воронцов и изврши иалог. С тога је Јелисавета врло неетрп.т.иво изчекивала тај дан и догађај, и показивала се хладнокрвна, као да она у самим увеселењма својима живи. Ио чудо! п])ође неколико дана, и ништа се недогоди. Једино се могло опанити, да аустријски послапик сад пеобично миого са двором ради и да га је гроФ Линар ноходио и врло дуго код њега остао, а они су се иозпавали много пре, него што су дошли у Иетроград, па је то пало у очп. Тако дође и 14, Март и иинтта се недогоди. Но пи јутро иије зпало, игга ће подце донети. У подне је зак.т.учеио нешто, што ће не само Русију, него целу Европу узбудити. У иодне 14. Марта изишао је министареки зак.кучак: „Миниетар Фелдмарша .т Миних због слабости и велике старости отпушта ее." Рекоше „због слабости и велике старости," а Мипих никад пије био снажнији него тада у 58. годипи својрј. С тога је сваки љубопит.виво распиткивао, шта је прави узрок и ироносише се свакрјаки глаеови. Највероватпији глае од свију , итто ее ироносише беше овај: грОФ Линар са аустријс.ким нодаником израдио је иза леђа Минихови еазев Русије са Аустријом, и зато се маршал страхота огорчио, јер се он твјтдо држао уговоренога савеза са Ируском. И тако владарки пије ништа друго оетајало, пего или потписани уговор иоцепати или минист])а Миииха отпуетити, што је и учииила. Тако се тумачио тај догађај, а тцтава истина никада неизађе на видело. Цесаревна Јелисавета тако се владала том приликом, да је изгледала, као да она нема пи осећања ни иамети за те ствари. На тако известише нтпијуни и еаму владарку Ану Карловну.

— 1 Оставте је!' рече Ана, она ее да.та један тут уживању, па и боље је, него да грамзи за чашћу и влашћу. И од еада нека ме више нико иеопомип.е, да се чувам од ње, као да би ми оиа оиасна била, јер кад је није могла иропаст Минихова узбудити, који јој је највеће увреде наносио, онда незнам шта.бије нробудило из заноса, у који ју је \л>\л.у ш кало у жи вање. Види се, како се лено цесаревна Јелисавета владала по савету великога канцлера Черкоскога.

6. Ноћу 24. Новембра 1741. Оутра дан после отпуета маршала Мипиха добила је Цесаревна Јелисавета Петровна једно ииемо и сандук. Нисмо беше мало, на ])ускоме језику. Донео га је верни Исмајилов , послужител. гроФа Чсјжоскога. У писму стајаше само ово.тико: „Пред колевком царића ста.јаше до сада џин, као верни чувар са иламеним мачем. Џин је иао, улазак је отворен." Сандук је дошао од Францускога посланика. Стајаше, да еу књиге у њему и да су за Јелисавету право из Француске догали. И отворише еандук у соби верне Мавре, г])офице Шепе.тове, и нађоше заиста леиих француских књига, све богато увезапе. Но кад мало дал.е, али оно у евакоме ћогаку од сандука стајагае по једна мешина и у свакој метнини но десет хиљада све нових дуката. Међу књигама беше и једно писмо на Француском језику од иоеланика Францускога. „Мој краљ и господар," тако нигае у писму, „врло вамје наклоњен и држи, да би се сад могла лако обновити ноћ 8. Новембра 1840. г., само кад је пао силни Миних. Ваља само задобити царску гарду. 0 тога ми је наложено, да вам ногаљем срества с којим ћете гарду задобити. Осим ових дуката, стоји вам на разположењу јопт колико год желите само нека ми Десток јави иутем који је њему већ познат. Да би сваку сумњу избегли, држимо, да ће добро бити, да се мало иовучем од вас." Ето то је добила цесаревна Лелисавета Петровна, и то је такан утисак учинило на њу, да је почела живљим дух.ом диеате, а особито јотп кад-је видела, где Лесток и Воронцов у споразуметву слогаки раде За Ту СТВар. ( свршикк ге).

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Соиронова печатња у Земуну.