Земунски гласник

257

Вестушева, који је у затвор бачен. Но најеећма беше маршал Миних награђен , јер он је највише и радио у тој ствари. Постао је нрвим министром и највећим достојанствеником целога царства и добио је богато властединсгво Вартенберг у Шлезији. Но Миних захтеваше , да га постави још и ђенералисимом целе руске војске, али кнегиња га мол>аше да остави то њезиноме мужу, као оцу царевом. — Ја сам мислио, одговори маршал поносито, да то место приличи најхрабријем и најдостојнијем. Но најпосле задовољавам се. И збиља се задовол>и, и шта више не хтеде примити ни достојанство кнеза, кад му је Ана понудила, јер тиме не беше скончано господарство над Украјином. Али на против као министар држао се чврсто свога положаја, јер у његовој руци беше сва власт. Ништа се у држави не могаше установити ни издати, што би као закон важило, ако се он није на то потписао. У хвеговој руци беше дакле управа и власт владалачка, а он се с поуздањем тешио, да му то не може нико одузети, јер је показао вештину у дизању и у обарању владалаца. Тако стајаху ствари сутра дан у Петроградском двору. Но истога дана догодило се још нешто, шго ће леце куле маршалове све разорити. У вече истога дана отигаао је курир са депешама краљу пољском и Саском из Нетрограда у Варшаву. Тај исти вурир носио је још и једно друго писмо грофу Линару. То писмо писала је госнођица Јулијана, прва дворкиња Анина, а и сама Ана написала је неколико редака својом руком. Не потраја дуго и у Петроград дође нов посланик пољско-сахсонски. Ввао се гроф Линар. И само је неколико дана прошло, и нико не беше V веКој милости код владарве Ане од грофа Линара. Велика кнегиња Ана познавала је њега још од 1735. г. Њој је онда било једва шеснаест година. Линар је био дивна стаеа и не обично леп. Линару је могло онда бити 30 година, а био је посланик у Петрограду као и сада. И он дође са Аном Карловном у такав одношај , који је по обоје могао опасан бити. С тога је одмах и стала томе на пут царица, тетка Анина. Краљ Аугуст Ш. морао је свога цосданика одмах уклонити из Петрограда, а Адеркаса, Анина дворкиња беше отпу« штеца, што није одмах царици ја«

вила за тај љубавни роман, кога ноче Ана са Линаром развијати. И тако се на силу стало томе на пут, али тиме немогаху још избрисати гроФову слику из аниног срца. Па како не би сада, кад је постала владарком Русије, задовољила жељу свога срца, да види онога, за којим толико чезне. Ана не беше ни за какав посао. Она је тражила више телеснога уживања. Тако је ио више дана стајао државни посао не свршен, а она се тогшла у срећи затворив се у одаје са љубимцем својим. На такав начин прошла је читава година 1840. на је тако исто почела и 1841. г. У Петрограду беше највећа тишина. Но у многих беше то само притвОрство, које је покривало унутрашњу буру њихову. И зар би могли помислити, да ће староруска партаја отрпети то угнетење слабошћу и немарношћу владе, коју је само силни Миних одржавао. Првих дана месеца Марта 1741. г. завлада великим делом Русије страшна зима тако да је сваки чувао своја четир зида и пећ, који само није морао иослом на поље. Четвртога Мартабеше најжешће. Термометер се спустио тога дана на 24 града испод нуле, и с тога је многа зверад уиадала у куће да се ту склони и сачува међу људима. Тим више мора нам пасти у очи, што велики канцлер Черкоски баш тога дана ваздан отвара врата своје угрејане собе и како чује, што на пољу да шушне , бдмах излети из собе. Он је живео у двору, који је далеко од Петрограда. И лепа Ана, нећака канцлерова није била много мирнија. Но и колико је млађа опет се знала више уздржати, и тако је мирно седела на великоме прозору са којега се могаше цела околина прегледати, — И још га никако нема! рече девојче своме деди, који тада баш опет уђе у собу. — Нека, биће и мора бити Добро, одговори велики канцлер и лупи ногом о патос. Истина требало је још јутрос да је дошао, али Михајило Воронцов је момче и ја се могу увек на његову памет, одцажност и снагу ослонити. — Јест, деда, то можете, прихватидевојче; и МихајилуВоронцову нема равна у витешким врлинама, само ми нешто узнемирује срце, кад се сетим, да иде оним нутем, на комо је цре њега био неки капетан Китлер.

— Ћути, одговори канцлер. Ми употребљавамо само оно исто оружје, којим су се оии против 'нас послужили. Али за бога, не могу већ издржати! Најбоље ће бити да упрегнем најбоље коње, па да идем пред њега. Но до тога није дошло , јер у исти мах радосно кликне Анка Скавронска и нокаже деди, где се далеко нешто црни као пегица на беломе снегу, што је све покрио, колико поглед дохвата. На скоро уочи и стари канцлер са својим слабим очима три коњаника где јахају двору. — Он је, он је, а за њим јахају моје две слуге Феодор и Исмајилов, викне старац и излети на поље. После пет минута врати се у собу, а с њим и Михајило, кога је с толиком чежњем изгледао, и који се већ недељу дана бави у његову двору, дошав на позив његов из Петрограда од Цесаревне Јелисавете. Но то беше све у тајности. — Све је добро! рече Михајило Воронцов и поздрави љубазно Анку Скавронску и збаци са себе хаљине с којима се утоплио. Све је извршено. Курир небеше, као што смо мислили, млади гроФ Левенволде, него стари, седи Ишаков, кога је Фелдмаршал већ тридесет година на то употребљавао. Ха, дода Михајило гхвевно, како сам се радовао, што ћу се с мачем сукобити са тим младим гроФом , али место њега изиђе ми на сусрет матора пијаница Ишаков. — Михајило! рече Анка Скавронска са највећом озбиљношћу, захвали богу, што није изишао, јер сада би ти савест морала одговарати за живот једнога човека. — Све једно, иовиче стари грОФ Черкоски. Све једно, био ста])и Ишаков или млади гроФ Левенволде. Него волео би знати, како се све десило при сукобу, па он^а би читао писма, која си отео од курира. — То ћу вам укратко испричати, одговори Михајило Воронцов. Наместисмо се у великој шуми иза царскога села, две врсте од прве поште, и ту смо их чекали. Веше око једанаест сахати, кад уочисмо пошту. Одмах искочимо из наше заседе и повичемо: курјаци! курјаци! и опалимо из пушака. Коњи се њихови поплаше од тога и изврну саоница њихова, и изломе их, а стари Игааков повреди главу. Сад кажем Исмајилову, гата ваља да ради, и он ме одмах схвати. Ме1)у тим је кочијаш грдио и псовао као какав незнабожац. Исмајидов приступи Иша-