Земунски гласник

252

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ. Земун. Ове недеље не имадосмо прилике бележити, што би било важно по општински живот наше вароши, јер нити је било јавних седница, нити другог каквог јавног рада. Ужазни догађај топчидерски и поеледице његове једнако је предмет, с којим се наша публика изкључно занима. Ми ћемо појединости о томе, које прибирасмо за недељу дана, ниже у прегледу саопштити. На кнежеву пратњу отишли су из Земуна осим подмаршала Габленца и г. ђенерала витеза Вагнера, сви виши официри и званичници у парадној униФорми. Уз то ваља нам констатовати, да су у Недељу и Понедељник из Земуна и околине људи и жене, младо и старо, хиљадама прешлиу Веоград. Два су пароброда ваздан радила, да ту масу народа одвезу и довезу. Туга и жалост на свима лицима беху изражене. (Општипско всћс 27. Маја. Свршетак.) На то је устао оиштииар францгалац г. И фсФер и рече на српском језику, да је г. ИвиН, као што сви знамо, оншгини свагда од користи био. Г. Ивић само у једној је седници општинској каси двапута толико зашгедио, колико сва сума износи, што смо му као засгуннику варошком свега нлагили. То беше тада, кад је варошко заступништво на зактевање тадашшег градоначелника Јакоба закључило било, да се из оншгинске касе неколико стотина Форинти гроше на дочек губернатора Шгајнингера. Г. Ивић није био ту, кад смо то закључили били, но на другом састанку I обори он у корист општинске касе тај заклучак, рекаиши да опшгинари могу на иараде из снога џепа, али не општиноке новце трошнти. И тако је остало више стотина Форинти оаштинској каси заштеђено. У обрану г. Ивнћа говорише скоро еви опшгинари, међу којпма рече г. Илкнћ, да је највећа непранда тиме г. Инићу учињена и сижаљева то што се догодило. У том смисду изјаснно се и ђ Д Јонановић, „али, вели, тај „Зем, Гласннк" прааи неслогу у вароши Он је сво засгуинишгво увредио." На то се г. Ивић наноло поднгне рекавши, да ће коју да прословн у обрану Уредника „Глаоннка," који, нремд! је ту, неможо сам да се брани, почем нијс опшгииар- „Зем Гласник," вели, добар је лист и корисган је по нашу варош, то ће сваки признати, који је комнетеитан о томе да суди. „Што се нак тиче онога чланка, који као ипоое каже вре. ђа варошко заступнишгво, то ја овде пред свима, рече г. Ивић, изјавлкујем, да сам ја тај чланак нанисао У њему нема ни речице, којом би се вређало ово тело. Ја ћу чланак нрочнтаги од речи до речи сведочанства ради, шго сам казао." Рекавши то ишге г Ивнћ до му се да број 30. „Гласника," из кога прочита сав чланак; „Наше варошко застуннишго.* Кад је г. Ивић читање свршио, рече г. Градоначелник, да он у тогце чланку ништа не налази, чи«е би се вређало опшгинско веће, тга више, похвално је, шго се ту општинари опомињу на точније врше .е своје дужности, Кад бн се један или Јриги олтпшар на-

шао увређеи од реченог лнста, то мује слободно, да против уреднишгва тужбу подигне. За тнм даде г. Ивић оставку на звање опшгинског одветника и моли, да се његова оставка запише у протокол. При свем том, што су га оншгинари већином ? тели да одврате од тога, изјавивши му њихово поверење, г. Ивић остане при томе, на шго ће рећи г. Паић да је он сада задовољан, само ако је општини заштедио годишњу суму од сго Форинти. Али у обзиру на други свој предлог рече, то он наново позива опшгинаре да бн закључили, да се уреднику „Зем. 1 'ласника" устајањем изрече презирање општинског заступништва. Но ни овај пут ненађе позив г. Паића одзива, јер осиј Г њега неустаде ни један оишгинар, макар да их је и г. А Д. Јовановић на то нозвао, рекавши иронички: „Та усгајте браћо!" Г. Градоначелник рече још, да је одмах. како је дошао у Земун , опазио , да ту има партаје, што је штегно по општину. Најбоље би било, да се сгранке измире, и заједнички да раде у оншту корист. Док је г. Градоначелник говорио г. Коста А. Петровић подигне „Зем. Гл." и тресећи га рече: „Док је овога листа, неће бити слоге у вароши!" Оставка г. Ивића буде најпосле уважена и записана у прогокол. Међу тим је усгао г. Андрејевић и рече од прилике ово: „Г. Папћ говорио је прогив г. Ивића, а ми, како општинари тако и браћа слушаоци чули смо, шго је говорио. Чули смо и то, шго је г Ивић у своју обрану говорно. Ми себи право задржавамо, овде и ван ове дворане о томе умствоваги и видити којн је на правом путу. Но чему води ова лична раонрава? Еио сахат и по одкако смо се скунили, а шта урадисмо ? Нчшга Тако се чеото окупимо а ништа несвршимо. А нигајге ноједине општинаре, пошто му је данашњи дан. Ја се придружујем предлогу г. Градоначелника, те молим ову господу, почем су нам обојица у оншгинп мили и драги, да се овом приликом измире, или да бар у јанним заоеданијаиа оставе личну мржњу на ограну, где ваља радиги за оншге благо. Овај иредлог г. Андрејевића осгаде без успеха. На пооледње« састанку било је поднешено решење молбе сгановника бежанијске улице, којом ишгу дозволења да м,»гу наместити стубове иред овојим кућама. Цооле крагког дебаговања решава ое, да ко х>»ће може их намеотити, но натераги ое неможе нико. Мађиотрат јавља да ое у болници неке промене у здању морају предузегн, н да је г. Фелбер о њнма предрачун начинио. Закључи ое, да се држи јавна лицитицн ја на темељу Фелберовог нредричуна. А за сгуб >ве код каоапнице, које је магиограт дао нацравити, шго је то било нужно, решено је, да ое узме на знање и на то нотршених 366 Фор. да ое одобравају. Г. Градоначелник оаошцтана засгупннштву, да јо миниотаротво усљед мађчитратоког предлога дозволило, да се дунавски (Караматин) ..оокак, којим зими пошга нде, калдрчпше полак о цароком тротку, другу половину трошка ноонће општинека каоа. Шгосенри томе мађистраг за иитерее оншгине заузеа, зато закључи засгупнишгво, да ее мађиетрагу и г. Градоначелннк}' захналност заетунништва изрекне, и да ое то запивде у прогокол, Сад дођоше на ред неке личне отвари, које нису од оншгега интереоа, и решене беху на брзу руку. Но регулноање гробља, о чему се ио том повела реч, живљу је дебнгу изазвало, у кој.ој оеим г Андреевића и гоепода ошнтинарн нарох Микола Савић, Илкић. Косга Цегровић, н Цаић учеегвовавде

Г. Андреевић рече, да је срамота п грехота, што се гробље у таквом стању налазн. Ту скоро свакоме од нас почивају оотаци оних, рече, који су нам најмилији били на свегу. Пијетет према њима зактева, да се гробље регулише. Општина нека малу суму на ту цељ определи, остало ће се моћи прнлозима набавитн. На то ће рећн г. Коста Нетровпћ да постоји одбор, коме је та ствар поверена. Реплицирајући рече г. Андреевић, да тим нутем неће бити ништа. Г, Наић тог је мнења рекавши да се ствар повери снештенпцима и туторима. „Та тај поштенн грађннин и тутор, рече г. Наић показујући на г Андреевића, за 14 дана скупиће 1000 Форннти." Г Савић: Ја знам једну удовицу, која ће сама 100 Фор. на ту цељ принети. Један опшгинар вели, да ваља вајпре извидиги, како ће се урадити, и колико трошкова регулисање изискује. Закључи се, да постојећи одбор за 14 дана има да прднесе онширно извешће н нлан о том предмету. При овој дебаги догодила се једна смешна сцена. Извештач „Зем Гласника", г. Сонрон, има обичај, да своје белешке сравни и ноправља по седничком протоколу. 'Го је хтео и овај пут да учини, оставившн евоје меото па упути се оголу, да преко рамена ниоара внри у протокол Видећи то г, Наић еа обичном својол живошћу рече: „То није слободно, одмах одлазиге на ваше место. Ја протеотпрам прогив тога, да они, који ниоу опшгинари, могу оставнги своје меого !" Наравно је да гласников нзвешгач нервозно узб} њеног говорника није поолушао, јер на овој сграни Саве у седницама диоцинлннарно право принадлежи предоеднику. Послодњи нредмег већнња на овом еаетанку беше школа. Са живоеннм бојама нацрта варошки адјункт г. Орељ хрђаво васпигање младежи, које највећи део нити ое поучава у школоким нредмегима, ниги у верозакону. Крајња немарноот од стране родигеља иоглавиги је томе узрок Али и свештенотво треба око тога да наотојава, да бн свако деге посешгавало школу. Погрешно је било, рече, што омо евешгенике искључили из школске комиоије, но ипак би требајо, да ови упућују народ, да децу вдиље у вдколу. Г. парох Н. Савић криви чланове школске комисије, који се незнузпмају као што би требало, а г. Панћ ће нпгаш, који су ти чланови? Г. др. Миланконић нрослови коју у обрану вдколске комисије, рекавши, да јо у њезиној дужнооти пазиги, да ое предмети но пропиоу иредају, и учитељи точно да врше дужноет, али то, Ш г«» мало има деце у школи, неможе се њој преннсати. Најноеле закључи се, да ое мађисграт умоли , како би овај наотојавао, да ое родигељи натерују , и дсцу у школу шиљати. К «Д је оедница знкључена била н опвдтинари ое опреиавде да раз^ћу, нитио је г. Сонрои, да ли ће му дозколип коју да проолови у овоју обрану Он се је томе »ицело на 1ио гим вивде, вдго ое у иетој оедмицч и другим приватннц људима у овпјој стварн дозволило дн говоре. До г. Пиић се и овај пут томе противно. те нодопуогивде нашел извешгачу да ое брани. — Јавили омо у прошло^е листу, да ^е подмаршал барон Габленц пресветлога цара нашега заетупати при погребу кнеза Михајила. Овај је високи достојанственик овде приспео у Недељу на ноћ Оавом из Сиска, а друго јутро прешао јеју.Цеоград, где је био учесник у тузи