Земунски гласник

253

народа српског. Из Београда вратио се у Уторак у подне у Земун, одкуд је исти дан после подне са пештанском лађом одпутовао у Пешту, пошто је пре оне војнике овдашњег стрељачког батаљона примио и поздрављао , који су се под шиме у битци код Траутенауа бориди, и који су му ишли на подворење усљед његове лгеље, да их види. — "Ономад се вратио преко Земуна у Пешту господин пл. ОлточагБи, секретар у министарству гроФа Андраша, који је био послат да званично саопшти српској влади дубоко саучешће маџарског народа за ужасну несрећу србску, које је угарски сабор једногдасно изјавио. Допратио га је г. вицеканцлер Теодоровић. — У Недељу после подне прешао је из Београда и г. мајор Миша Анастасијевић. Исти дан одпутовао је пут Пеште. С њиме је отишао и његов зет Ђорђе Карађорђевић, као што чујемо, усљед на.тога датог му испод руке, да неби његово бавлење дало повода још већем огорчењу овдашњих становника. — Ових дана имадосмо милог госта у нашој вароши. Овде се бавио г. Каниц, славно познати повесничар и народописац, који је себи велику заслугу за народ наш стекао својим делима о српству. Најновија крвига, што је написао на немачком језику, изишла је пре месец дана у Лајпцигу под насловом: „Србија, путничке штудије о народу српском." То је голема књига, и украшена са 40 дрвореза. Нама је допустио писац, да наше читаоце ближе упознамо са тим делом, доносећи из њега поједине одломке. За ово последње дело беше г. Каниц од Њ. В. пресветлога цара одликован са каваљерством Франц -ЈозеФордена, и за то одликовање чуо је он тек овде од честитајућих му лица, који су га читали и новинама. — У Среду пре подне промећала је местна власт по налогу из Београда двема особама овдашњим стан, но, као што чујемо, није ништа компромитирајућег нађено. — Из Београда саопштавамо ове вести, које вадисмо или из тамошњих званичпих новина или из дописа наших дописника, које због оскудице простора у целости не могосмо печатати. У Понедељник иоложили су у гроб посмртне остатке кнежеве. То беше тужна свечаност, која скроз потреса душу човекову необичним болом. Привремена влада оојавила је то ожалошћеном народу овом прокламацијом:

„ Јутрос положисмо у гроб, при свеобштој безпримерној жалости и учашћу многобројног народа, посмртне остатке нашег доброг и незаборављеног књаза, Тело његово покрива црна земља, но дух његов остаје у нама. Наместничество види с утешителним удовољством, да дух највећег родољуба књаза Михајила обузима цео народ србски, томе духу смо благодарни што се и чиновништво и стојећа и народна војска и сав народ једнодушно одазва нашем позиву, те осигура мир, поредак, законитост и остварење жеља народњи. Ми им захваљујемо свима на њиховом достојном држању, које не само у земљи, но и код целе Европе оцену и похвале налази. Ми им опет именом светога спомена књаза Михајила препоручујемо и заклињемо их, да продуже то родољубиво држање, па ћемо тако радећи најбоље показати се достојни посљедоватељи његове велике мисли. Још који дан, па ће се и скупштина састати, и онда ће жеља народа, које су и жеље наше, добити коначно освештење. Изјавама поверењаиподноре, које му из свију предела Србије долазе, Наместничество је оснажно и охрабрено; а народ треба да јеуверендаће Наместничество знати учинити да воља Србије буде поштована и уважена. Нека Бог продужи бдити над Орбијом и нека нас укрепи у нашим родољубивим зау зимањима." Јавили смо, да се очекивала кнегиња Јулија. Она је дошла у Недељу у подне са пештанским лађом преко Земуна, где беше дочекана од више Њих српских и аустријских достојанственика и многобројних Земунаца. На београдској обали дочекаше ју такође множина народа, и министри и савегници. Кнегиња удовица завијена у црнилу при пратњи прва је ишла за сандуком, вођена од г. Милоша Бајића варадијског. Она је метпула венац мужу своме на гроб. Извесла се била и у Топчидер на оно место, где је крвнички оборен кнез Михајило. Остали су ишли по озиаченом реду окружени небројеним народом. Сутрадан иолазећа оставила је кнегиња преко привремене владе опросницу српском народу. „Српске Новине" од Петак 7. Јуна налазе се у стању опширније јавити шта је до сад постигла комисија, која је одређена да извиди злочинство, ком је жртвом пао покојни кнез Михаило. Оне пушу: Предузетим истраживањем пронађена су и похватана не само сва

лица, која су знала за убиство и радила око тога, него је откривен и цео план и прикупљена су многа тајна, шиФрована и друкчија писма, која се тичу издајничке завере. УбНство су непосредно учинили: Коста Радовановић, мумџија из Шапца, Ђорђе Радовановић, банкротирани трговац из Београда, и заточеник Лазар Марић, који је убио своју гкену. Друг у крвноме злочинству био им је Станоје Рогић, банкротирани трговац из Пожаревца, познати бунтовник још од год. 1842. Њих четворица одређени су били да кнеза убију, а Коста је био онај, који је први опалио револвер, а после падшега кнеза — тако рећи — ни мртва ни жива ножем зверски исекао и нагрдио. Поред тих главних зликоваца власт има у рукама и неке, који су имали да побију још неколика друга лица, па план завере да потпуно изађе за руком. Сви су били најмљено оруђе, којим се себичне и ниске душе хтедоше послужити да разбојничким.начином изврше своје богомрске намере. Гнусни пак атентат овај склопљен је био, да се бајаги у корист збаченога кнеза Александра Карађорђевића обори у Србији законита народна влада. Међу тим кнез би Алексадар Карађорђевић имао ту изаћи преварен. Јер неколицина себичњака, који су се одавно грабили да којим му драго начином дођу до највише власти, радили су то само за се. Та дакле шака грабљиваца, не обзирући се на озбиљност времена ни на положај земље, нити марећи што би се народ оназадио и у несрећу бацио, одважи се да начини V земљи по готову нечувен преврат. Но знајући да за тај посао треба новаца и више присталаца, него што имаше, то су нашли кнеза Александра Карађорђевића да о његовом трошку и помоћу неколицине његових сродника изврше своју издајничку намеру. И доиста, кнез Александар Карађорђевић, за кога су напред знали да не ће показати више племенитости ни разборитости но што и сами имају, не имаде духа ни моћи да им ту гадну и њега као некадашњег владаоца недостојну понуду одбпје. Не, он им је драге воље дао новаца, колико су код требали; а сподници његови опет су са свом готовошћу приступили к несмисленоме послу, којим руковаше Наја Радовановић, овдашњи правозаступник и пуномоћник кнеза Александра Карађорђевића, и његов брат Љу-