Земунски гласник

У Земуоу, 16. Јрија 1868.

УНСК1Л ГЛАСНИК.

Земунски Гласник излази Недел>ом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник ирима из Аустрије Сопронова печатња рипти у бантшотама заједно с поштарином или доставл>ањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 33. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговииу и Стару Србију 60 гронга турских, ван турске се у нлаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине. . * /" -

4 Београду је започето јавно иепитивање убица кнеза Михајила, Данас извештавамо читаоце укратко, а идућим бројем , иочећемо доносити тај испит у целој опширности, како га у самоме суду стенограФ беленси.

.V скоју одбраиу. (Свршетак.) Варошки прететавници су чланови магистрата, то јест местне еквекутивне власти, којој је поверена уирава вароши и извршење земал>ских закона. Постављени вољом народа они ту иретстављају грађански елеменат, из ко.га су изишли и у који ке се вратити, кад се сврши време, на које су изабрани. Варошки нретставници јесу установа, с којом ,је учињена концесија садашњим тежњама за општинску самоуправу. Од органа власти зактева се V ирвом реду, да разумевају свој задатак иц^гој ноложај. Страст и ограниченост странака не треба да.је од уплива на њих. Они никако не смеју заузети партаичко станиште, него треба да су над партајама. То све важи и за варошке претставнике, који су, као што мало пре видисмо, екзекутивни органи. Њима као и осталим званичнинима треба да је закон једипо мерило у њиховим поступцима, Варошким претставницима као члановима вар. екзекутивнога органа. наравно је од вотребе, да ]>азумевају законе, њихов дух , као и цел.и , које се њима иостићи хоће. Сасви.м јс дакле незаконити ноступак, кад се зактева, да се над једдним јавним листом упражњава цензура пре НЈтампе. То закон забрањује, прогласећи вресу за независну

установу у држави, која као и сваки други потпуно ужива заштиту закона. Она је овлашћени чинитељ у јавном животу, дакле и у општинском , јер је принознато, да је преса снажна полуга у подизању умног и моралног образовања, као што је сретство споразумљења, побуђења и допуњења, Преса сеје и чини да успевају и сазревају корисне мисли, плодие и у налређујуће установе по људе и огпптину. Њојзи принадлежи поглавито подупирање у оиштини свега оног , што је но материјално и моралио стање становника од користи, као што јој је у дужности да се бори против онога, што би било томе противно. Она ће подићи свој глас, кад опази да је што штетно у јавноме раду. Ошитина је што и држава, само у маломе. И једна и друга има једнаку цељ , сродни су им интереси. Имају права, имају дужности, имају добра , за којима морају тежити, а да се то све постигне, мора се радити, мора се борити. После породице долази оиштина, и то је ноље, на које је сваки позван да ради. Тај је положај човеку сама природа ствари одредила, а честит грађанин неће се одрећи рада на том пољу, но неће се тога ни латити кад осећа, да није за то. Где се изискује сталнога карактера и разумевања духа времена, ту не вреди славољубље, или не имати сопственога свог иосла, или палазити се у таквом сретном положају , који му допушта ; да не мари за материјалну паграду. Лична се ту вредност зактева, а заслуга очина или дедина, којима се тај иоложај захвалити има , приватна је ствар. Општински заступници вршелеп позив. Њима је становништво целе вароши поверило своје благостање, њима је оно наложило, да се брину за морални и материјални напредак свију. Ио то је право оно себи за-

држало , да им контролише рад. Зато и јесу седнице јавне, да сваки може дознати , шта се и како се ради. Поглавито то принадлежи новинарима, и сматрамо то за прву нашу дужност, ма то било мрачњацима по вољи или не. Код свесних људи, знамо, да смо тиме стекли заслугу. Немарност за општи интерес, индиФерентизам у јавним стварима, то је она права болест, која је завладала у наше време. Особито се то опажа код нас у Земуну. Устајати против тога, будити и неговати вољу на заједнички рад и тиме унапредити благостање вароши, судимо, да је заслужан посао. Распространити плодне идеје код свију сталежа и трудиги се, да круг све већи постаје, да све више напредују у врлинама они, којима је срећанаишх суграђана на срцу, и којима умна и морална образованост као велевредна добра важе, главни је задатак „Зем. Гласника." То је поље на коме наш лист хоће да је користан. Који се ту с нама састане , добро нам је дошао, наш је он брат. За личне симпатије или антипатије нећемо да знамо, али борићемо се протнв свега, што нам се види да је штетно по нашу општину, што иде против начела, која застувамо. Зато не дамо се ни застрашити интригама и денунцијацијом мрачњака. Ово нека буде наш одговор на тужбу г. Паића иротив нашег лисга у седници варошког заступништва. Што се њега тиче то смо с Места добили сатисФакцију тиме , што је застуиништво његову тужбу метнуло а(1 ас!а. С њиме смо дакле засад наш рачуи свршили. А што смо рекли о госиодину првоме варошком прететавнику, то остајемо при томе. II. К. С.