Земунски гласник

260

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Лемун. У Уторак после подне беше састанак чланопа -варошког заступмиштва, који су правосланне вероисиоведи, те сачин.авају по новом тумачењу закона црквену православну општину. Седница је ова била једна од најважнијих, јер је ваљало једном прекинути са половним мерама за подизање запуштених српских ипсола и иотражити радикална сретства, како би у делу одгова])але емисл у и иозиву главних школа. Ту је оиштина, у колико то у л.сну компетенцију спада, наредила, да ће се школе из основа поправити моћи. Мало ниже наћи ће читаоци опширно извешће о тој седници, у коју дођоше чланови у потиуном броју, То је први пут ове године, јер досад ретко их је било впше нег шестседам на састанку. У прошлу Недељу раздредише чланови школске комисије са господом учитељимаученике неде.вне школе на три разреда по способностима ђака, а од данас одночиње редовно поучавање у недељце и прасничне дане, ^- / (Ссдница црквопс ошлтиие држанаП. о. м. послс нодн« у школској диоранн.) Нрисустнн су билц -17 'манојЈВ , г. нрота А, /КшЈННОвиК, г. Д, Орељ и г. /\р. М, Ј Ј адојчић. Г. Орсљ отворивдЈи ссдницу рсчв да је ад. ма= гистрат увидивши аанемарсност срнских шисОД до* пнсом својим позвао цододсву којшаију ч сл. ои-. П1тсст80 да нронађу начцн по кој ојј бџ се српсцс школс цоирцвдти М0Г46. Г. др. Ми.]анковиН црочита магнстратскн донис, у комс се хгалаже зансмареност сјнјски школа и [1сдово.Ј,:м предаваИ )С, и цо» зива се школокц комисија и ел. општеств > дн пронађу начин, како би се српеке школе на осцоиа понразиле и да се добро »}от ив иран аак-ђучаи даагистрату преда. Ол, магнетрат додаје још ццтадо це би ли добро било, ^а се број учитсља рсдуцира, да се нрибаве учитс .Ћи, дојц су нренарапдпју у Сомбору свршили, и да се овима нлата доццсц, ОваК1,нц уЈчтели добрим предаваЈљсм лрцбаинли би мјјого цц1це деп,е у Јџцоде, цо што и.% рад школу ЈЈОсећује, јер садашп,ц број ћака цеодгоиара ни ма.хо жр 'Ј '1!а5Ја, цоје се нц школе дају, јјц броју деце Јсоја еу опоеобна шчолу. Г- Оре^% раз44жо, да је Јсрајн,о црезЈе да се вдколе оеби.1.но цоцраве , и у ту цсљ мцсли да би дабро бцло да се јсдан разред укице, цочем ма-ЈО ђака има; овом уЈцтедом могла, бII (!о ,т.а1-{1це ЈЈоциситц цлата учцтед,идЈа, а на повишСЈЈу ЈЈлату чоЈЈЈЈетираће јјо сгЈмо Југшдидати, којц ће ојјо 'уодине из роЈЈборсце нрепараЈЈДије изићц, но и оци који већ внше годнна добро учитељишу; добри учитељи отвориће вољу родите,фима да децу у ерпрле ЦЈКо.ге ЦЈЧД.У, Т<"11ДО &е ђача много вшце бити , јрр вод оцако мала броја ђака И слаба УОпеха у учецу г-отоцо је пггета што се и оволико ца школе троЈЦи. Цма 01цитиЈ1а, Јсоје ру повишеЈђем п.чате добило учцтед,е из соцборсче ЈЈрепарандије, па им сад јиколо лено ЈЈацродују, Кад је г. др. Мцл^нковпћ рврпЈио читаи,е дЈагистратског дописа позове г. парох Савнћ општину, да евоју пажн.у обрати и на певачку школу, коју црквона општина школеким новцем издржава а неана у каквом со стаљу та школа налази. Он

мисли да еада стање п.еио не одговори цсли, коју је онштнна у виду имала, кад је ту школу уста- ■ новила. Новодом тог позива г. пароха Савића препоручујо г. др. Мпланковић општипи, да се придржи неког реда у савотоваи.у, и да -ваља најпре јсдан предмет свршнти, на онда на други прећи. Неки оцштинар ћо приметнти и на то, да је и певачка школа важна, па да треба и о јбој већати. Реплицирајући рече г. дј >. Миланковић да он не побнја важпост певачке школе, но мнсли да треба свршити отночето већаље о главним школама, па за тим, ако је потребно, прећи и на певачку школу, јер овако неевршпвши једну етвар, ирећи на другу, губи се времо и несврши се све, што има да се свршн. Ношто је г. Орељ споменуо саветовање јпколско комнснје о школама, која је увиђала да је од потребо, учитељима повисити плату, настави г. др. Миланковић тај предмет изјавивши мишљец,е школ" оке комиоије од ирилике овако: да од оваких школа, какве су сад српске школе неможо бити уснеха, а да би се овај поетигао, нужни еу стручно изображени учитељц. Јер добар учитељ главни је чннитељ да школе поетану добре, Но добре учитељс, који су препарандију у Сомбору еа добрим успехом евршили, немогу се за оваку малену плату до 6 јјти , као јјјто јо садашц.а. Зато ншолока комиепја јјпсли , да се плата повисп на 500 форинти и стан или цовчану цагнаду за етан, Даље јцкол, комиспја мисли, да дгема разлога за укидање једиог учитсљског званнја, но држи да јо нужно, да ерпске пшоле и дал.е, као глаине постоје. Кад је г. др. Миланковић разлагање школ. комиеијо свршио, цочо ое дебатовати о томе, из којих извора да ое свима учитељима плата новиси. Један општнпар ће рећн, да јо црквецој општини у дужности, да цлату повиси само двојици учитељима, који су нлаћени из школсјсог Фонда, а за повишењо плате другим учитељима побрннућо ее варОЈЦКо застуипиштво. Иегсп пак члацовп мнсле, да нетреба плату одмах да 600 Фор. повјјсити, јор со боје, да ће и е таком илатом учитељи слаби бити, а г. Јован Н. Јоаановдћ рече, да ће и то недовољна ц.\ата бцти, ца же-ш, да ое 000 Фор. опрсдсли. Г. Коста А. Петровпћ није противан новишен.у плате, а.ш мисли, да ће срнско цјколо због наритета, Ј^оји ђе се за цоју годину у нсцачвди школама ццвеети, од свцје даздчостц губитн. Одгонарајућп на то доказује г. др. Радојчић, да су ерцске шкцло теено СЈЈончаце са цркцоаЈ, ца ћ° и ЈЈоред наритота у цемачним ппсола.ма имати вансцост, еамо их ва.ђ.т сјнјм орестиима унапре1)ивати, да поотану ираво ЈмавЈЈО пЈКОле, иа кцјцх 1\е ђаци цепосредцо прелазити у прцу реалку и гидЈначпју. Розултат дебатовчња беше, да ое цредлор јццол « РЈ?0 ЈЈОЈЈИСЈЏО јвДЈЈОГЛаСЦО уСЦСЈЈЦО, ТО јвОТ Д а 06 број учите.ђа це редуццра; дд ћо црцво#а онштцца дпојпци учцтед^има цовцоцти нлату, сваком ца 500 Фор. уз стац, и да оо оца два учцте.ђска >Је* сга поцуце добрцм нр<»Ј1арандима оомбороким. За друге уците^е пцк (дацтина Тврдо ое цада, да 1\с варошЈсо заетупнипЈтво цовшцоње плате ц и.и.ца одобрИТЈЈ И Дс\ хође ПреЈЈаранДО ЦЗ СОЈ{борСЈ«е ЈЈрОЈ (арандије аадобцти, За 'гцм ре већа.у! р томе, да ое ЈЈајотаријем учитељу, који би уједно друге 1цко.\е надгледао, определи цећа плата. Но тај ое цредлог одбцје, па се решн, да ОЈпај учн 'гс.Ј,, који за црвих нет годлцд најоо.т .и сспсх ноЈ ^аже, доб1ЈЈе Јодишњег додатка од 50 <Ј'ор., пето тако и за других пет годииа, На тај цачиц ЈЈмао <5ц добар учцтел, цооло десет годиио 000 ФорицтЈЈ плате. ГетцеЈЈо је јоцЈ и то, агсо би варошцо заетзчшипЈтво прнотало јјо жољц п,рквоце оцштцпс ца то, да ое и учитољима из оцштццске 1сасо плаћоним новиси нлата, да тутори имају двама из школског Фонда нлаћеинм учитељима одказати и на њнхова меета у е.мнслу општинска закључка раснисати конкурс.

Г. Савић парох, настави евој говор о певачкој школи, што даде повода дужом дебатовању, која се еврши за1с.т.учењем, да се општини поднесу условија, која су са певачкпм учитељем учињена, и извештај о стању иевачке школе, па ћо се на то, по потреби, моћи што радити за певачку школу. За тај посао буду изабрани: г. Н. Савић и г. Ђ. Илтсић, који ће одсад и надзиратељи певачке школо бити, и који ће поднети продлог ради унаиро^ђеп.а певачке школе. На то рече г. А. Д. Јовановић, да је општина и досада својим избором имала тагсва лица која су ту дужност одправљала. Г. Јован Д. Јовановић проговори, гсаЈсо има сиромашњих ђака, које нсмогу књига п обуће набавити, и иозива општнну, да припомогне тој двци. Г. Ст. Марковцћ вели, да су сцромапша деца свагда досад добнја-та Јсњиге, из ђачког Фонда. Г. др. Миланковић јавља, да је школска комиеија израдила предлог, 1сако да се тој сиромашној деци одело ц обућа набави, и да ће ако то оиштина жели, тај предлог у идућој седници иоднети. Г. Ст. Маргсовић, куратор ннсолскога Фонда, у име своје и свога друга г. Игњата II. Јовановића захваљује на почасти кураторства, почем они већ 4Лј год . дужност куратора врше, па зато поаива, да општнна друге кураторе изборе. Општина иристуни к избору нових куратора, и на предлог г. Ст. Марковића узме се у кандидацију г. Ј. Пстровић и г. Д. Младен, а тајним глаеањем буде изабран г. Д. Младен еа оеам глаеова. Ј. Нетровић добије седам, а Вукомановић два гласа. За другог куратора буде једногласно извикан г. Коста Отојковић. Кад је гласањем избор пао на г. Д. Младеца, закључе да га иозову и иитају, да ли ће се примитц тога посла. Дошавшн г. МЈаден рече да хоћо, но тим условом, да буду новцн и документи код њега, а не у мађиетрату, јер он ннје рад да иде од Иетра до Навла ради фоггдоких послова. Ако му недају на то повереп>е, нека се интабулују ца Јђегова добра. Зашто да будемо гори од Грка, рече, којих има само пет-шест, а у њих је еве, што ое Фонда њиховог тиче. — Из Београда пише нам дописник нахц: Ономаду Уторак приспео је ца српску зем.ву будући владалац Орбије, петцаестогодишњи кнез Милан Обреновић IV, Дошао је у земљу предака сцојих, да заузме српски цресто, који је упразњеи грозним злочинством. Рледајући млађацог кнеза, иосДедњи овај огранак славних Обреновића, озби.Ђпе мисли обуаимају душу човека, и цехотимице цалази цеку аналогију у епдашњим околн()сти.ма са времецом цара Уроша, дуодаиоцог сина. Јер ца жалост грозцом смрти л.убл.енога кнеза Михајила видилисмо, да Бранковићи још нису изумрли ; дај боже да попеспичар неће имати узрока да спомене у иетори.ји и другог Дукапшпа. Цосде см[)ти кнеза Михајила иокренуло се пиган.е, како ће се са имап,ем киежевим расположити. Ту је било сцакојаких цагађања ц мцења, и гопорило се, да ће се морати ствар народцој скупштини иоднети на реодење. Оад је та стцар уређена тако, да млади кнез наследи све цепокретности кнежеве у Србији, покућанство и адиђаре, који се процењују на 14 милиона гроша вредности, а ева го-