Земунски гласник
261
топина, што је остала после кнеза у износу од 160 хи.пада дуката од прилике, Припада држапи. Опо зато, Што се покојни кнез пише пута пред министрима изразио, да је споју готовину опредедио за нојене цели. Остало имање, налазеће се ван Србије, спахилуци у Влашкој и Мађарској, са пеликим годишњим дохотком од 70 хи.т.ада дуката, паследили су сестра кнежева госпођа Иетрија Баићева са љезиним еинонима, и сестрићи кнежеви б^рони Николићи. Као што чујем , није при томе делењу заборављено ни на младога Белимира Т., који се по закону п ])ироде у најближем одношају налази нрема том питању. И њему је осигурано материјално обезбеђење. — После смрти кпежеве нађено је у његопозГЧфнаку интересантних бележака његових. Тако нам једна белешка каже, да је неки великаш у Стамболу само 50.000 жутих дуката примио од кнеза, због чега је после доказинао иорти , да је прапедно захтпевање српско, и припомогао ,је, да Срби добију споје градове. Кад то тако иде код Турака, зар се не може мислити, да крп , која би се пролила за Босну, да и ту крн не би могли заменити дукати? — Лап.пам пам и резултат избора народних заступника у Београду за нелику народну скушнтину. Избрани су: Карабиберопић, Арсен Лукић, Јопан Крсмановић, Живко "Борђенић, Лазар ТриФковић, Недић адвокат, Таса Терзибашић, Тома Андрејепић. Све заетупници, који ујемчавају избор младога Милана Обренопића. А такпи су избори и по целој Србији, у колико се до сад зна. Бирача јеу Београду било 504. Избор је био цедуљама. — Из Београда имамо опо у прегледу саопштити: У Уторак у нет часова приспео је са пештанском брзоплопом кнез Милан Обреновић. Дочек кнежев" беше свечан. Кад се јутром око четири и ио часа брзоплоп Београду приближио, загрмеше градски топови. Млого народа искупило се на обали, где је била. једна кумпанија регулаша са бандом и народни коњаници. Пошто је лађа стала , уђе у лађу појени министар г. Блазнанац са дна виша оФицира, и ту поздрапи киеза, иољубивши га у образ па у руку. На мосту од иристаништа дочекаше га неколико члапопа сапета и други виши чиновници. Кнез је изишао из лађе гологлав са шеширом у руци, праћен од гг. Блазнанца и Јована Ристића. Како је ступио ногом на обалу заори се громопито „жинио." У конаку
чекао га је г. митрополит и чланови привремене владе, министри, и други званичници. Са кнезом дође осим касационог судца г. Моје Гавриловића и капетана г. Тихомира Николића, који су били ношли по њега,и кнежен насиитатељ иариски нроФвсор, под чијом ће упрапом млади кнез наставити науке. Кнез Милан лен је младић , и здрап и креиак изгледа. На лепим његоним очима се види, да је огранак Обреповића. У очима се у п.ега Фамилијарна наличност изражана. Оиомад у Нетак био је јапан испит кнежепих убалаца. На ту цел. начинише у дноришту београдске пелике полиције сеницу од грана и седишта за господу коисуле, министре и друге слушаоце. Петстотина улазница разданаЛо се тога ради. И иопинари -имадоше ту споје оиредељено место. Три .су стенограФа нисали за „Видовдан." Но било је ту и страпих журналиста, од старе „Нресе" г. др. Тувора и извештач бечког „кореспонденц-бироа." Зликопци учинише хрђав утисак на глелаоце. Свима се пиди на дицу тип злочинстна и непаљалстпа. Паја Радопанопић највише је клонуо. Из исиита дознају се но „Видовдану" ове појединости тог грознога дела. Маја 29. по подне одређена четири убице бејаху се пећ искупили у когиутњаку на месту, где кнез обичио излажаше ради ироходања; спи су били паоружани с једним ренолпером и ханџаром, које им је на ту це.в иабапио Папле Радоваиопић, само је Коста Радопанопић место ханџара имао спој пелики нож солдачки. Од номенутих убица тројица су ишчекинали кнеза око места, где је убистпо учињено, т.ј. Лазар Марић, Коста Радопанопић и Станоје Рогић, аТ»орђе Радопанопић изаелат је мало напред да иази на долазак кнежеп и донесе им о томе глас, на после да стане у честу подаље од њих од куд кнез долази , те да оружјем не дадне гласнику пратити се натраг док опи не убију кнеза. Пред пече око 6 сах. кнез Михајило оде у Тоичидер и упрано у кошутњак, где су на скоро за њим дошле и његопа стрина г-ђа Томанија Јевр. Обреновићка, братучеда г-ђа Анка Константинопнћка, кћи г-ђе Томаније, и њена ћерка г-ђица Каторина. С овом родбином својом упути се прано к обичном месту, где га зликовци очекиваху, не имајући у иратњи својој никога више до једног ађутанта г. канетаИа Снетозара Гарашанина и једног иослу-
жител.а Миту Тимарчевића. Кнез иђаше нанред с г-ђицом Катарииом. Мало за њима ишла је г-ђа Анка, за овом на двадестину корака г-ђа Томанија, коју са старости њене вођаше под руку ађутант г. Гарашанин. А поедужител. Мпта беше иза њих заостао још за десетину корака. На глас Ђорђа Радопаионића да кпез иде к п.има, она су тројица, Марић, Рогић и 1\оста Радонановић, ишли стазом иолако на сусрет кнезу, а Ћорђеје стао наиред у честу, као што је распоређено. Како су угледади кнеза на близу, стадоше одмах покрај стазе Рогић и Марић с једне а Коста Радовановић с друге стране мало напред: па дочеканши кнеза у своју средину поздрапе га, но тек што их је он отпоздрапио, а одмах на првом кораку опали нањ ])еподнер прни Коста Радованопић а за њим и Марић и Рогић, који једаред а који дпаред. Од тих пушака. кпез је пао мртап на место посрћући на колена. Али убици Кости Радовановићу — овој хијени у обдику чопечијем — то не беше доста, пећ и оиим пеликим пожем евојим удари оштримице кнеза по. глани остраг баш при падању. (У публици жагор, чују се гдаси: зпер! звер!) Сам зликовац казује: „ПосрНуо беше кпез од пушака да падне као пички на једну страну, иа кад га ја ударих ножем по глани, преврте се иа леђа и пише не маче." 11а ни то опом зликонцу не беше доста, него истим ножем нагрди кнеза и но лицу ударинши га сечемице и туда на некодико места. Чим еу припуцали на киеза, Рогић се окренуо на ађутанта Гарашанина, који је био потегао за сабљу да брапи кпеза, иа и на њега опали револвер дваред и рани га у руку, од чега рањени, Онесвести се: ади се брзо оспешћен дигао а убице су већ умакли били. Кад је зликовац Коста ночео сећи мртва кнеза, надетела је г-ђа Анка на њега и на Марића. а у тај мах Марић опали и на њу револвер и убије је на месту. Кад се ово ужаено позорје свршидо, убице одмах побегну у честу, а Т)орђе Радопанонић и дал.е вијаше с реводпером г-ђицу Катарину и служитеља Миту, који су побегди биди у честу, чим се на киеза припуцадо, на пуцајући иа њих раиио их је опасно, као што декарска унерења о томе сведоче. Тако сама је г-ђа Томанија одмах п])и првом нападу срећно умакла од ових зликоваца и прва огдаеида да су кнез и њена кћи убијени.
\