Земунски гласник
262
По начињеном плану Павле је Радовановић имао с извесна места на вису више заточеничке куће у Топчидеру пазити кад кнез оде у кошутњак, па одатле дурбином изгледати на знак, који би му један од убица, имено брат његов г Борђе дао из кошутњака да је кнез убијен, па одмах за тим да дође у Београд, те нареди да се и остало чини што треба за преврат, као што је то век напред речено. И он је доиста отишао па својим колима у Топчидер на време, па док кнез још не беше тамо дошао, задржавао се с братом Љубомиром у заточеничкој кући, а чим је с прозора угледао кнеза где оде у кошутњак, одмах су обојица, и он и брат Љубомир, изашли на означено место и дурбином изгледали на знак да је убиство учињено. Али се по Топчидеру пре разнесе глас да је кнез убијен него што је њему ишчекивани знак показан. На разнесени глас о убијству он истина одмах на својим колима нагло дојури у Београд. где су га остале присталице ишчекивали спремни, изузимајуки једног Тадика, који је само тог дана одсуствовао оданде због својих домаћих нослова. Но предузетим мерама од стране власти, које је веК јављено било да је кнез убијен, спречи се даља њихова злочина радња, те одмах сви као на легЛу бише похватани, и тим начином не могаху ни оно предузеће за преврат и промену владалачке династије извршити. — Њ. В. цар бавеКи се у Прагу, позвао је на обед и Ригера, Палацкога и гроФа Клам-Мартиница, с којима се после обеда дуго разговарао, — У пештанском сабору преддожио је министар Етвеш у седници од 7. о. м. санкционирани закон о алФелдско -речкој жељезници, а Вујановић је извештавао о бродарственом уговору с Инглеском, и о иреосталом делу § 9. односећег се на порез на со , који је управљен натраг одбору. Ва тим је настављена расправа у" главној дебати о порезу па дуван. Бетлен предлаже , да се одреди одбор, који ће изрећи своје мнење о времену и начину, кад би се имао докинути монопои на дуДухан. Финанцминистар подуиире тај предлог. После дуге дебате предлог ее одбора одбацује , а Бетленов ее прима. — Изашли су ФинанцијсгЈи здкони , што их је израдио рај^срат
и који су 8. Јуна добили цареку санкцију. Рајхсрат је имао 12. Јуна последњу седницу, па је сада до јесени одгођен. — Принц Наполеон бавећи се у Пешти , трудио се да упозна , како стоје ствари , те је позвао к себи неке чланове крајње левице , па и Хрвате Хеленбаха и гроФа Јанковића, који се баве у Пешти. С њима се разговарао преко по сахата, и обавестио се о одношајима Хрватске, Далмације, особито војене крајине. Напослетку обећа принц, да ће доћи и у Загреб , ако се буде из Цариграда преко Трста враћао. — Из Букурешта телеграФишу 12. о. м. да је радионица арсенала екплодирала. Осам људи остало је на месту мртвих, а рањено је до тридесет. Та несрећа, која је оружницу бацила у ваздух зацелоје са несмотрености раденика произишла. — Краљ пруски приспео је у Хановер и врло је љубазно дочекан. На поздрав месне власти овако је одговорио : „ Ја неосуђујем ваше осећање за пређашњим одношајима. Али што срце и кућу поштује , мора у срцу и у кући остати. Иначе излазите мени и мојој влади на сунрот и принуђавате ме да радим нрема томе. Верујте ми, ја сам уверен, да идемо сретној будућности." —Краљ је пруски затворио сабор сједињених немачких држава беседом, о којој се француски листови изражавају, да је мирољубива. — Кандиоти се опет побише е Турцима 16. Маја. О томе боју зна се оволико: Устаници добише из сев. Америке неке „паклене машине," па их разместише на више страна. У јутру У 7 сахата наиадну на турску војску близу Хераклиона. Турака је било 3000 и имали су тоиове, на и турска фрегата потиомагала их је својом пуцњавом. Турци хтедоше да покрену Крићане из њихових бусија. Но Крићани се јуначки држаху неколико сахата , иосле се повукоше и то тако, како ће Турци нагазити на оне машине. Прва ее расиукне и баци неколико Турака у ваздух и многе рани. Док се чуо знак. да се повлаче, дотле се распршти и друга и побије многе Турке, а остали се разбегцу, мртви од страха. Турци и досада немогооде надбити Крићане , а сад ће са Свим клонути, кад видеше и те ,,паклеие ма» птине."
ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.
5 Бечу, 15. Маја. (Телегр.) Шенвда у Ђуру: банатска 87 88-Фунташка 5.50, 88' г -Фтаташка 5.70 ; 87; 89-Фунташка 5.40 аа готово ; 88 89-фунгашка 5.83' ,ј ; тиска 88 89-Фунташка 5.83' 2 . — Аустријска раж 80-Фунташка 3.95 4 Фор. — Зоб (тразито) 45-Фунташка 1.75, 50-Фунташка 2.04. — Нромет у шепицн 25.000 мерова.
Стање водс Саве. Код Зсмуиа: У Петак 14. Јунија: 12 ст. 0 пал. над нулом. Суво. „ Суботу 15. Јунија: 11 ст. 5 пал. над нулом. Суво. „ Недељу 16. Јунија: 11 ст. 0 пал. над нулом. Суво. Код Митровнце: У Петак 14. Јунија: 6 ст. 10 пал. над нулом. Суво. „ Суботу 15. Јунија : 6 ст. 8 пал. над нулом. Кишов. „ Недељу 16. Јунија: 6 ст. 6 пал. над нулом. Суво. Код Снска: У Петак 14. Јунија : на равној точки. Суво. „ Суботу 15. Јунија : 1 ст. 0 пал. под нулом. Суво. „ Недељу 16. Јунија: 4 нал. под нулом. Суво. Земун. Извештај обрта Земунске штедионице мес. Јуна 1868. п. р. А. Н о в ч а н а р а д њ а. II р и м а њ е.
Пређашња готовина благајне .
ф.
6301.9»
Разни улози .....
п '
17705.—
Уплаћени зајмови ....
п
(».—
Камаге од зајмова ....
п
88.21
Ескомт. менице .....
4Ш >о.—
Камате од ескомт меница .
У)
101.87
Уилаћеии зајмови на залоге дати .
п
345.—
Камате од зајма на залоге
п
1.65
Доходак од штамнарских ствари
п
7.30
Ировизија и писарина
п
09.04
Непооредна штемпларина .
—.15
Уплата 4. рате осиовног Фонда
п.
5000.—
Свега
ф.
31980.75
Давање.
На улоаснике повраћено ,
ф.
3510.—
Камате од уложени канитала. ,
п
44.58
Дати зајмови . , . .
V
3980.—
Ескомт менице , , ,
м
9411.37
Дати зајмови на залоге
107,—
Плата званичницима .
*
110.07
Разни трошкови завода. , ,
5.50
За набавку ствари . . , ,
»
11.—
Непооредна ^цтемиларина
4.—
Готовина благајне , , ,
«
14790.03
Свега
ф.
31980.75
Б. Р а д њ а с д о к у м е н т и м а. 11 р и м а н, е, Д а в а н, е, A. приватне обвовнице ф, 9386.^, B. „ 2850,-™ Ескомт, менице „ 9411.37 2300.Залааи „ 51,46 800,—
Земун. За недељу дана провдле су Савоушћем ове теретне просте л.ч1)С: Лађа г. Шацдора Вучковића еа 6000 вагана кукуруаа за Сисак. Лађа г. Николе Лучића из Бечкерека са 4200 вагана кукуруза и 2500 зоби за Сисак. Лађа г. Игњата Радушића са 6000 вагана чукуруза за Сисак. Лађа Ђорђа Николићаиз Панчева са 6700 вагана кувуруча аа Сдеат«. Лнђа Крика и Брајтнсра из Сегедина са 2900 цецти соли за Београд.
— Наредбом аемунског мађистрата дрзкаће се 1. Јулија о, г. у 9 оахати пре подне лицигација од аренде на три Тодине: 1, к.1ан ,е ситне стоке, риболов, 3. од нијавицс, 4. од хцатоаа и 5. 200 ланаца општинсне цустаре. — Карловачки магистрат даје ца анање, да ће тамо 27, Јуција цре нодне бита драчбе радн нодизања једце леденице и других грађарских ноелова, који окупа изцосе 1153 Фор. 55 нов. — : 23. Јулија пав држаћс се цод ис.тог маТјистрата дражба варошких аренда. — Нанчевачки мађистрат даје својом наредбом на знаше, да ће овогодишљи петровски натар ночети 25. а свршиће се 29. Јулија.