Земунски гласник

У Зе.мш, 23. Јуццја 1808.

ЗЕМУНСКИ гмник

Зомунеки Гиасник излааи Ноде.вом у јутру. Цена му је годишља б форинти у банкнотама зајсдпо с понггарином и.ш достављаљем у кућу. За џредбројнике у Србији етане лист овај дукаг цесарски с иоштарином. Број 34. За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатња у Земуну, из Београда и унутрагате Србије г. Велимир Валожић у Београду. Нредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печагње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају наручбине.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Трека овогодишња четврт претплате на „Земунски Глаеник" почиње месеца Јулија. С тога учтиво позивамо оне, којима истиче рок пренумерације с концем овога месеца, да исту обновити изволе. Тромесечна претилата износи: За Аустрију . ф . 1.25 За Србију . . 15 гроша уједно са поштарином. Земуиска штсдиоиица. Од М. Ивића.

(Свртстак. Види број 29.) И ако се неда тајити, да је при установлењу штедионице доста овдашњих трговаца суделовало, опет зато нису сами штедионицу у живот увели. Али спе да противници штеднонице истину говоре, то они из тог немогу ништа неповољно против оних трговаца изводити, који су при установи радили. У мојем пиему, уп[>апл.еном на г. уредника и штампаном у 5. броју „Зем. Гл." ја сам разложио, да трговина у овој вароши прво место заузети мора, ако хоћемо да благостање наших суграђана на првашњи степен доведемо. Ради тога треба, да трговци поред свеопкег и стручног изображења довољпога каиитала си нрибирати могу, пак да при упражњавању свог знања трговачки посао самосвесно и с обзиром на свеопшти напредак р >де. Школе им морају још држава и ошптина онакве поставити, које цели одговарају, али каиитала нити им држава нити општина може дати. Ту треба они сами са ујсдињеним силама да сва срества употребе, како би нужни капитал створили. Они дакле трговци, који су хпалевредно своје силе уложили, дау Земуну штедионицу заведу они су заиста у своју властигу корист радили, само што јеутоМ елу-

чају њихова кориСт и корист других житеља тесно скопчана. Покрај тога они су само дужност грађанску вршили. Нећу ништа да говорим, у колико наши трговци одговарају своме лепом задагку, по којем треба, да су у правом смислу грађани, јер то остављам за сад на страну. Доста да си они сами првенство присвајају. Као првацима пак је њихова дужност, да они при сваком добром, племенитом и хасновитом подузећу предњаче. Онај који се код такве нрилике оддружује, с тим показује, да он о грађанској дуисности својој или појма нема, или да му ниЈе ништа стало до општег благостања. Такви трговци нису од никакве хасне, па нека си блага натеку, колико им је год могуће. Ако покрај тога на оне нападају, који желе и труде се, да што корисно произведу, то су они још и од штете, пак заслужују прикор и опште негодовање. Да су трговци досад од штедионице најмању хасну вукли, показује у првом делу овога чланка саопштени расход штедионичког капитала, поред које су на менице до 7. Маја само 650 Фор. издани. Они који су на непокретности новца узајмили, нису као трговци то радили, а одбор при решавању нема права распитивати, је ли онај који зајам иште, трговац или не. Да ми простор овога листа допушта, ја би овде разложио, како пггедионица трговини највећу потпору иружити мора а у прошњи, коју је штедионица на војено министарство због тога управили. да јавни заводи и фондови више од 500 Фор. код штедионице уложити могу, у тој је.струци опширна задаћа штедионице разложена. Доказано је, да ми у ирвом реду трговини руку помоћи пружити морамо, да то пак до сад из важних узрока нисмо чинили, највише због тога, што мало капитала имамо, и што V

првом почетку нашега рада сигурност нам повереног капитала пред очима морамо имати. Ако нам за руком пође горе наведено решење, које развитку штедионице на путу стоји, одстранити, онда ће штедионица дужности својој у сваком смислу морати задовољити, онда ће и трговцима ону потпору пружити, без које ови неби могли код свеопштег напретка суделовати. Заиста сваки умни човек коме врело срце у грудима куца, мора велику радост осећати, кад види да већ једаН пут и у овој вароши, у којој је негда са трговине благостање цвало, а сад нас у неком смислу због властите кривице само беда сваковрсна мори, кад, рекох, поједини грађани своје силе и свој труд на то улажу, како би се становници опет до првашњег стања попели. Пак они властиту корист иечекују , то они покрај тога захтевати могу, да се добрим њиховим намерама искључиво себични назори не подметну, јер као што је горе већ речено , њихова је корист уско скопчана е напретком свих- суграђана. Најмање такови могу ириговарати, који кроз досадашњи свој ишвот баш ни код једне прилилике нису показали , да су општој користи ма и најмању жртву допринели. Оне пако, којима је руководство штедионицеповерено, нека добра намера и чиста свест теше. Драго нам је, што овом приликом можемо саопштити, да су се већ гдекоји од љутих иротивника овог млађаног завода осведочили, да њихова мишлења нису била темељига. А то нам је јемство, да ће се за кратко време и други противници уверити, како штедионица у најстрожијем смислу само к сваковременом напретку допринаша. И у то име желимо јој, најбољи успех, најбољу будућпост.