Земунски гласник

274

иреко деловође Карађорђевићевог Иавла Тришсовића послао да подиише и уетав, који је — вели— спре мио био још пре три четири годипе V смислу за владаоца са свим ограниченом, а у намери. да за случај, ако нреврат успе, гек онда и нод таким условом дође на владу Петар Карађорђевић, ако иначе никако неби могло учинити да буде ренублика; а на послетку пето: што је исти Павле Радовановић, као што сам признаје, стајао по овој ствари у тајној коресподенцији с реченим Павлом Трипковићем, које се потврђује и ухваћеним у њега шифрованим писмом, којим де исти Трипковић њега - Павла Радовановића — позвао да 29. Јануара ов. год. да дође у Сегедин на неки тајни саетанак. Пошто је све овако уређено било, Павле је Радовановић — у колико се до сада дознало — имао већ повише сжупљених лица за тај иос.ао, а на име: Лазара Марића, Стојана Рогића, Видоја Пвковића, Л>убомира Тадића, Атанасија Атанацковића, Богосава Петровића, своја два брата Љубомира и г Борђа, Симу Ненадовића, шурака кнеза Александра Карађорђевића, и Ђорђа Мрцајиловића, оФицира, између којих овај је последњи за ту ствар предат војничком суду. Сва ова лица имала су према личним способностима веће или ман>е активне улоге у овом злочинству. Тако Павле Радовановић први је зачео мисао да се кнез убије и преврат начини, а његов брат Л>убомир и Лазар Марић прихватили су је. Марић је смислио начин, изабрао лица и одредио место, где ће се убиство извршити: Павле и Л»убшшр Радовановићи смислили су 1шн за преврат; Л>убомир је саветима иотпомагао и извршење убиства, а сам Павле набављао је и давао средства за извршење и једне и друге ствари, т. ј. и убиства и преврата. Т»ока Радовановић, брат Павлов и Љубомиров, и Станоје Рогић одређеии су били да с Марићем под овога уиравом убиство изврше у кошутњаку. Видоје Ивковић одређен је био да иошто убиство свршено буде ухвати или убије војеног министра г. пуковника Миливоја Блазнавца. Официр Јзорђе Мрцајиловић одређен је био да с војском пр^Ипомогне да се заузме полиција. Л >убомир Тадић одређен је био с Атанаеијем Атанацковићем, Богосавом Петровићем и Благојем Петковићем да

ухвате или убију министра уиутрпшрбих послова г. Пиколу Христића. Оба пак министра имала су убијена бити, да се отклоне пренреке за извршење претрата. А по извршењу свега овога Павле је Радовановић имао са још два извеспа лица да прихвати унраву земаљску, па носле се тим начином образује друга влада. Сва ова предузећа закључена су и утврђена била код свих именованих лица још у почетку месеца Априла ов. год., а за извршење истих имали су нри себи оружје спремно: Сима Ненадовић, Видоје Ивковић, Богосав Петровић, Т>орђе Радовановић, Коста Радовановић, Станоје Рогић, Лазар Марић и Љубомир Тадић. Оима, Видоје, Богосав и Т»орђе имали су револвере своје; а осталима је Павле Радовановић набавио и дао по један револвер и по један ханџар. Сви ти завереници с намером да изврше ова предузећа излазили су на своја означена места још од Априла месеца сваком приликом, кад је год кнез излазио у Топчидер, но с тога, што они који су одређени били да убиство изврше, не имадоше нешто зар одважности а нешто ни прилике згодне, па зато се то тако повлачило до 22. или 23. Маја, атада је Павле Радовановић телеграфом позвао из Шабца и трећег свог брата Косту те и њега придружио оној тројици, т. ј. Марићу, Рогићу и Ђоки Радовановићу, да би се тако сигурније извршило убиство. Сад тек наступа грозно и ужасно позорје, у гсоме кнез Михаило паде. (Ту долази сад опис и цео ток грознога тога убијства, који смо као одломак саоиштили у нрошломе листу. Сад долази судски извештај лекарског испитивања.) При лекарском прегледу мртвог тела кнежевог нађено на лицу и телу више рана: на глави и по челу исечен је на три места тако, да му се и мозак видео, исечен је и по лицу преко носа, уста и вилица, исечене су му и руке десна и лева од доњег зглавка на више до лаката, а куршумима рањен је на четири места, на једном месту пониже испод десног пазуха, на другом мало ниже од овог првог к плећки, на трећем с леве стране на грудима, и на четвртом посред ртењаче више крстију на леђима. А све ове повреде по уверавању лекарском, учи• н.ене живом човеку, смртоносне су безусловно.

Да би се боље објаснило од каквог је значаја ова паклена радња по онима, који је ураднше на уб итак земље и народа, треба да се изведу овде и њихови карактери, барем у колико се до сад могло сазнати. Лазар Марић родом је из Смедерева, био је истина председник окружног суда, али убивши ;ксн\ г своју, која га по скромности својој служаше као робиња, осуђен је год. 1867 на 20 година заточења. Станоје Рогић, пропали тргои«ц из Пожаревца, живи од дуже времена без икаква занимања, и по уверењу полицајне власти рђавог је владања. Атанасије Атанацковић, иропали трговац из Пожаревца, живи од дуже времена без занимања, и по уверењу полицајне власти рђавог је владања. Л>убомир Тадић, из Ваљева, био је до пре три године окружни казначеј, а од то доба асиви у оставци без занимања; био је и год. 1866. под испитом због неке брошире покојнога кнеза и његове владе. Богосав Петровић, из Великог Црнућа у округу пожаревачком, по уверењу власти рђавог је владања. Бл.агоје Петковић, ковач из Београда, рђавог је владања по уверењу влаети. Павле Радовановић, родом из Шапца, адвокат је у Београду. Видоје Ивковић, из Сумраковца у округу црноречком, до год. 1858 био је каФеџија, после за две године дана срески старешина, а до пре годину дана помоћник у Пожаревцу а тада судом лишен службе и из исте истеран као недостојан, сада без занимања, и по уверењу полицајне власти рђавог је владања. Кос^а Радовановић, родом из Шапца, сапунџија, ио уверавању полицајне власти рђавог владања. Ђорђе Радовановић, родом из Шапца, пропали трговац, живи без занимања, и по уверењу полицајне власти рђавог је владања. Љубомир Радовановић, родом из Шапца, био је правозаступник у Ваљеву па због лажних исправа осуђен судом на заточеи.е на седам година. Сима Ненадовић, родом из Београда, живи без икаква занимања. И само овакви карактери могли су да учине ово нечувено злочинство на кнезу и земљи својој. (Наставиће се.)

Издаје и уређује: И. К. Сопрон

Сопронова печатња у Земуну.