Земунски гласник

273

Суђсње кнежевим убицама. [ГГо ВидовданјЧ) Ва то 1ИТО ие беше довољна простора V судској згради, за судницу _јс узета велика шупа у авлији уиравитељства варошког. У пространој шупи и с десне и с леве стране стоје клупе а с преда столице за публику: у прочељу уздигнута трибуна са столом за судије, на столу крст и свеке; с десне стране клупа за комисаре, с леве пбузвишена ограда с клупама за злочинце. Још ире 8 сахата почела се публика стицати, но пропуштано је само колико је имало места. Клупе и столице све пуне: ту су гг. конзули, њихови канцлери и драгомани, многи великодостојници земаљски, чланови касације и апелације, разна одлична лица грађанског и војничког реда, известитељи наших и страних новина. На неколико минута пред 9 сах. Доведени бише злочинци редом један по један , сви у окбву : Лазар Марик , Љубомир Радовановик , Сима Ненадовик, г Бока Радовановик, Коста Радовановик , Станоје Рогик, Паја Радовановик. Вогосав Петровик, Атанаеије Ататацкбвик, Видоје Ивковик, Таеа Јеремик, Благоје Петровик и Љубомир Тадик. Последља петорица стоје , а остали седе , између сваког по један жандар без пушке, а иза њих за огрпдом лсандари спуШкама. Точно у 9 еахата дођоше судије са секретаром, с комиеаром и с дрдаавним тужиоцем, и заузеше своја меета, Предеедава члан београдског варошког суда Никола Стојановик; приседавају чланови варонгког београдског еуда: Ђорђе II. Вулик и Пван Томик: секретар : Максим Андрејевик; државни тужилац: члан варошкога београдеког суда Никола Г. Недељковик. Мртва типшна. Председник: Сад се ке почети да се извиђавају кривице злочинаца, који сј радили да кнез Михаило М. Обреновић III. буде убијен и да се ред законитог наследства наеилно промени. Сад ко је то Лазар Марик? — Марик: Ја. — Предс.: Који је Отаноје Рогик? — Рогик : — Ја, Предс.: Атанасије Атанацковик? (Ћути.) Усганите и кажите: ту сам: Вогоеав Петровик? — Богосав (седекки); Ја еам. Преде.: Устаии, Видоје Ивковић? Видоје: Ја еам. Пред.: ГГавле Радовановик? - Коста Радовановик? — Ђорђе Радо-

вановик ? — Љубомир Радовановик ? (Сви Се дигну.) — Сима Ненадовик? — Сима: Ја сам. — Предс.: И Таса Јеремик? — Таса: Ја сам. Предс.: Сад ке се извиђати ваше злочино дело, за које се окривљујете. Но пре свега опомињем вае на ред, да ни један не говори док се не позове и да другоме не упада у реч, јер ако који посгупи томе противно , тај ке се искључити из претреса и за њега ке се одредити други засебан претрес. Немојте дакле да се уплекете у говор , него само одговарајте на оно, што се будете питали. Господине Никола Недељковику дајте тужбу. Држ. тужилац Никола Г. Недељковик поче овако: Овлашкен највишим решењем г. миниетар уиутрашњих послова иод 30. ]е пр. м. број 11425. саставио комисију од г. Косте Драгутиновика као председника, гг. Јована СтеФановика и Ђорђа Пантелика као чланове, и мене као деловођу, да по прописимазакона извидимо и пронађемо зликовце, који 29. пр. м. убише у кушутњаку онако на мучки начин нашег преузвишеног владаона кнеза Михаила М. Обреновића III. Комисија, учинивши за овај мах, колико је за то кратко време могла, нотребно извиђење само о главним кривцима и неким саучесиицима њиховим, предаје их сад суду; ностугом мора да набраја Факта, којаиснугг.ују ову тужбу. Свак зна колико је Србија вредила с кнезом Михаилом. Та јој вредност данас потавни; а ово парче ослобођеие земље обавија сада црна застава, која ее вије на доглсду целога свсга. Ова зла еудбина у толико те;ке мучи свакога правог Србина, птто кнез Михаило — „први грађанин" и „први војник срнски", који рођен, одгајен и спреман беше да узвиси земЉу и народ свој до ступња, на ком га бејаше оставила смрт Душанова , и који само за то и живљаше, само око тога мишљаше и радијаше неуморно, — лежи сада мртав — лежи убијен руком паклених изрода своје земље, који су као што им и сав досадашњи њихов живот показује , само на зло и створени, — лежи у зверској игри њиховој изгубивши своју главу, која је сваком Србину толико драгоцена била. Те издајице, себичњаци и бескукници , дадоше се заплести празним обекањима подлих.издајника, којима се нрохтело беше да на нречац постану велики и важни људи и час нре докопају се највише власти,

У тој отровној јкељи презреше савет; не мислише какву ке тим несреку нанети земљи; не хтеше раа.умети да у данашн.им озбиљним и изванредним приликама није време ни најмањој неслоги нашој, а то ли да се земља лиши владаоца, и то владаоца, какав само беше кнез Михаило. Не мареки за то све, опи се одважише да склопе заверу , ни на шта мање, век да убију кнеза и произведу у земљи преврат. Један између тих несрекника и зликоваца, адвокат Павле Радовановик, који им се беше ставио на чело, зачео је ту несрекну мисао још лане и тераше је све једнако, док још у Марту месецу несклопи осталу дружину, смиеливши да ке се пона јзгодније моки извршити у кошутњаку, где се знало, да кнез скоро без сваке пратње почешке долази у шетњу. Што се тиче самог убијства, ту је ствар била на чисто изведена. Али да би се преврат што боље извршио, знало се да ке требати повише и новаца и присталаца, него што то имају ово неколико завереника. Као нуномокнику бившег кнеза Александра Карађоркевика Павлу је Радовановићу лако било да савлада и ове незгоде , јер је одмах успео да га кнез Александар Карађорђевик у томе озбиљно и крепко потпомогпе. Међу тим, као шго други један од њих казује, изиграли би у томе и самог Александра Карађорђевића и његовог сина Петра, јер нис.у мислили довести на владу ни једнога од њих, већ тек привидно су радили у њихово име да би од њих само новаца за тај иосао измамили. Ово потврђује и само казивање реченог Павла Радовановића, који вели да њему није до тога с^р ло, ко ће владати, но каква ће бити Форма владе. А да је у свему овако било, иотврђује и та околност, прво: што је Павле Радовановић и сам набавио неколико револвера и ножева па их раздао на цељ да се убиство изврши: друго: што је извесним заверницима издао и нешто новаца и пред једним од њих Говорио, да је — што се новаца тиче — у томе осигуран довољно, јер је једном, кога је на ову радњу понудио па није хтео пристати, дао 800 дуката цесарских еамо да ћути; Даље треће, гато је за извршење овог предузећ^ имао на расположзн,у неколико њих, који су сродници и пријатељи кнезу Александру Карађорђевићу, и четврто: што је ову намеру, као нтто сам казује, саошцтио и Петру Карађорђевићу и