Земунски гласник

268

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. На своме састанку у Четвртак закључила је црквена општина да се даје кнезу Михајилу парастос. Мало се касно она сетила тога; Земун требао би да је предњачио у томе овостранским местима већ и због суседног положаја свога и што у нашој вароши давнашњи Фамилијарни и други пријатељски одношаји са Обреновићима постоје. — Парастосје наређен да буде у данашњи дан , и V ту је сврху општина ову позивницу разаслала : „Српска православна општина земунска ожалошкена и поражена несрећом, која постиже Орпство, даје у Недељу 23. Јулија 1868. у свето-богородичној цркви после свете литургије парастос Његовој Светлости кнезу Србије Михајилу М. Обреновићу Ш. Цело грађанство овдашње као и сваки, коме је потресено човечанско чувство грозним злочинством учињено над опште љубљеним и племенитим владаоцем Србије, позива се на ту тужну свечаност." — Као што јависмо у нашем листу држана је 10. о. м. скупштина оних, који се пријавише, да ће као чланови пољоделском друштву приступити. Задаћа ове седнице , којој је иредседавао г. Гладоначелник, била јвустројење друштва. Присуствујући чланови изабраше за претседника друштва градоначелника г. мајора г Буру Ваха, за потпредседника г. мајора Петра Јовановића, г. Фрању ВолФа за унравитеља покушалишта, а г. Мате Ивића за тајника. Што се тиче учитеља нокушалишта, закључено је, да се конкурс распише , а ирва ће га идућа главна скупштина избирати. 11ре него што ступише к избору чланова главиога одбо]>а, буду господа парох Никола Савић, Фрања Волф и Мате Ивић опредељени, да у међусобном договору предложе скупштини она лица, која им се виде, да су за то способна. Скупштина усвојивши њихов предлог избере 12 одборника и 12 замењеника овима. Главноме одбору би наложено , да парошкој општини прошење поднесе, којим да моли, да се овом друштву месарска пустара под истим уеловима уступи, под којима је досад исту орачка задруга уживала, и уједно да ју моли , како би им уступила неколико ланаца од паш■'вика за друштвене цели. Баља нам овом приликом напоменути, да је знатан број грађана, које као утемељитељи, које као потпомагатељи,

пољоделскоме друштву приступио. Надамо се, да ће му још више приступити, као што смо уверени, да ће варошко засгупништво умољену помоћ друштву дозволити. — После читане две године дође нам ево опет српско народно позориште. Задржава ће се овде, као што чујемо једно шест недеља. Претставе ће бити у арени у Романчићевој башти. Прва претстава биће данас у Недељу. Претставља ће се „Милош Обилић" од др. Суботића, а сутра у Понедељник даваће се ј .Ђурађ Вранковић.** Уверени смо да је нашем грађанству у његовоме мртвом друиггвеном животу добро дошло иозориште и да ће га многобројним носетама потпомоћи. Залепо уживање, које ће нам народно позориште прибавити, цека му буде од нас уздарје топли одзив и највеће саучешће. — У Четвртак приспео је овде са Пештанском лађом и одмах је прешао у Веоград гроФ Едмунд Зичи, као што чујемо, да поздрави у име угарске владе младога кнеза од Србије Милана Обреновића. Прве комшије први су и честита.ш народу српскому нову еру. Мило нам је, што тај Факт коистатовати можемо. Одмах други дан вратио се гроФ Зичи опет преко Земуна натраг у Пешту. I— Из Иовог Сада нам јављају за свечани дочек што приредише повосађани Немци калочкоме арцибпскупу Хајпалду, који је тамо дошао да дели по обредп занадне цркве хризму. ,, : Боше доиста сјајаи и срдачан дочек, вели писац. Подигли смо триумФаЛпи спод и осветлили емо варош, у чему пам се нридружише и мпоги етамогшици друге вере. Ми то чинисмо с тога, што поштујемо у арцибискупу Хајналду уједно и славнога патриота заслуженог по отачбину, цара и цркву. Премда је у нас грађанство јако разцепљено у партаје то су ипак духовна и мирска господа без разлике вере, градоначелник с магистратом, војени достојанственици из града и пр. отишли да поздраве славнога мужа, и бејаху одликовани од њега. Само католички свештеници из Варадина и Мајура нису дошли. Они се одликбваше својим одсуством, што многи за демонстраЦију држе. Ако је то тако, тешко да ће родољубиви бискуп ђаковачки одббриги такови поступак подчињених му свештеника. ц — У Нови Сад је стигао владин

комесар г. Ферд. Аст. 19. јуна била је општинарека варошка скупштина, где је прочитана наредба министарског комесара, у којој се скида сЛ звања г. др. Милетић, а на његовб место поставља г. Павле Стојановић. У вече тога истога дана хтедоше многи Новосађани од Милетићеве странке овоме бакљаду у почаст и у знак поштовања дати, али је власт забрани. Усљед догађаја тога у Новом Саду беху са града наперени топови на варош и војници непрестано крстарише варош. Био се пронео и лажни глас да ће се Срби на Видовдан побунити. У тај пар догоди се ватра, зачуше се звона и пушке и — војници се одмах са пуним пушкама указаше у дунавској улици. — Власт је Владимира Јовановића, сигурно на жељу српске власти затворила, и то у град. Комесар владин г. Аст рече , да је за то у граду затворен, нгго у новосадском локалу нема њему прилична места, а тамо с.у за њега и за Вугарина Ка]>авелова, који је' такођер затворен, епремљене чисте ОФицирске собе. За сад се, говоре, тај затвор оснива на голој сумњи. Међутим је кућа Вл. Јовановића преметана и истрага ће се повести, што је и сам желео и то као што чујемо у ( /омбору. — Из Веограда (20. Јуна) нам^стиЈке овај радосни извешта ј: Данас је срце сриско стресло са себе црну тугу, у коју га обви смрт честитога кнеза Михајила. Та жалбст и])етопила се у драгоцену и вечиту успомену на кн"за Михајила, а данас се (Јрбин весели, јер се раепрсТИше облаци, који се навукоше на сриску будућност, и засија супце нове среће. 'У 9 сахати изјутра огласи грмљавнна топона, да је велика народпа екупштина једпогласпо прогласила Милана Обреновића IV. себи за кнеза. И у исти мах попадаше црне заставе по Београду, и варош се*окити веселим народним тробојницима, и народу засија радост на лицу и свуда се зачуше весели усклици. Народ се радује младоме кнезу и задовољан је с намесницима. Нека би бог дао, да нам Србија после ове црне туге опет и још јаче заеи«. ја у светлости слободе и снаге своје, Кад је млади киез изишао из екушцтине пође, праћен г. Блазнав. цем и једним водом редовиих и народпих војника, у касајшу и V град и ту му се закуне вбјока подриком топова, Пун радости, која данас усхићава вас цело орпство - завршујем