Земунски гласник

281

такође су читасе но крваве а цилеле целе. У капуту у левом џепу нашла се кутија с три савијене цигаре, кесица за прашкове и два мала календарића; у левом џепу од чакшира три мања и два већа кључа, један златан крст с ланцем, који је прекинут и крвав; у десном џепу од чакшира три цванцике. Иа кошуљи бејаху два мала дугмета с рубинама, а тако исто и на манџетама два златна дугмета. У десном џепу од пруслука нађен је један перорез и чачкалице, а у левом сахат на краткоме ланцу, још с неким другим ситницама. Пошто би свучен, видела се на глави поред чела рана од иет налаца; осим коже расечена је ту и кост тако да се видимозак; за један палац више ове ране имају још две друге од четири палца а после и једна од три палца, које су све три нрве паралелне, а трећа од њих лежи у коси; више уха с десне стране засечена је коа?а тако, да виси само на једном парчету; више леве обрве има рана од једпог и ио палца а нос јерасечен скроз ; мало ниже почиње исечена рана од три палца; на горњој усни има две ране, а доња је тако дубоко сечена, да је и сама вилица повређена. На врху носа има такође рана, као и на врату једна мала рупа крвава. Више котлаца има мбдрица, а на грудима к<мго г т, десног пазуха рана од куршума, иоред ње још .једна од куршума на левој страни груди. На кичми на седмом зглавку од горе такође је једна рана од куршума; на десној руци четири сечене ране, од којих је најмања један а највеКа два иалца; кост је тако расечена, да зглавак зјапи отворен. На лепој руци има такође сечених ]>ана , и кожа је на прстима расечена. Леви лакат је пресечен тако, да кост изгледа као да је одрубљена, и рана је велика више од три палца. Овај преглед су држали на мртвом телу ноћу у 12 '/ 2 сахата др. Машиц, др. Цолец и т. д. Видело се да су све повреде скупа узете најсвирепијим начином које пушкама, које другим оруђима учињене; да су морале смрт собом принети још и за живота кнежена учињене. Све три сечене ране, које се налазе на челу , носу и врату, као и она на кичми, врло су опасне и смртоносне, јер су нужни органи за живот јако попређени , као што су мозак, гркљан и желудац. Председник: Е добро! Оад да чује? мо лекарски извештај о г-ђи Анки. Ове повреде, које су наиесене г-ђи Анки, стоје у тесној свези са смрћу, а иарочито рана под 1. наведена,

јер је кост тако раздробљена да се мозак може и прстом напипати. Председник: Сад пређите на лекарски извештај о г-ђици Катарини. Г-ђа Катарина рањена је из близа, ито јетако, да и сама хаљина горила. Ране су јој врло опасне, премда ће посме неког времена моћи оздравити. Ево и куршума овде, који је сутра дан по учињеном злочинству извађен и који има коничну Форму. Пречник тога куршума износи четири линије. ГГредседник: Сад долази лекарски извештај о г. капетану Светозару Гарашанину. Г. Светозар Гарашанин рањен је лако, јер важне честице нису повређене и рана ће се за 30 дана залечити. Рана је на десној руци, и то од куршума. Рука је у оно време, кад је рањеиа, морала окренута бити на леву страну, тако, да је унутрашња стајала доле, а стражња горе, онако као кад која хоће да се за сабљу маши. Председник: Сад да чујемо лекарски извештај о Мити служитељу кнежевом. Пошто рана од куршума није дубока, т. ј. нису повређене кости ни крвни сасуди на руци , то се онда узима да Мита није тешко рањен, али се не може с извесиошћу оп]зеделити, кад ће бити излечен. Председник: Сад ћемо саме кривце да испитамО , и то прво .Лазара Марића. (Марић приступи ближе огради.) Кажи одакле си родом? колико ти је година? како тије презиме? чим се занимаш? — Марић: Ја .сам казао на испиту све , а ако је нужно да кажем усмено , ја ћу казати. Родом сам из Смедерева, има ми 53 годииа, био сам преседник окружпог суда, а после сам био заточеник у Топчидеру. Председпик: Чуо си тужбу; кажи дакле, шта знаш у своју обрану. — Марић: Стојим ли пред судом или пред судијом који ислеђује? Председник: Пред судом. — Марић: Е онда немам ништа више, ако стојчм пред судом а нз преД судијом који испитује. — Председник: Како то разу-меш? — Марић: Ја знам да по закону треба да стојим пред судом, који ислеђује а не пред судијом. — Председиик: Јест, али ваше злочино дело стоји у ванредном стању и ви сте пред ггреким судом. — Марић: Лепо. — Председник: Кажи даље шта имаш? — Марић: П1та сам имао , ја сам одговорио комисији, која ме је испитавала. (Жагор у публици.)

Председник: А шта знаш о самоме убиству? — Марић: То сам казао на испиту код полиције. — Председник: Нека се прочита. Секретар (чита). Никад нисам до сад лагао, него сам увек истину казивао, па зато ето и сад ћу истипу да говорим. Ја сам с још три моја друга убио кнеза Михаила, а зашто и како казаћу, но с киме то не могу казати, јер не ћу да их издам, а они, ако хоће , нека се кажу сами. Ако ие смеју да отворено кажу као ја, онда нека их сама власт пронађе. Убиство сам учинио зато, што сам изгубио све моје имање, част, и што ми је неко у по подне убио жепу и похарао ме; (жагор у публици), а полицајна влает изнесе да сам јатај убилац, премда сам ја доказивао да то дело нисам учннио , и суд ме је осудио на највећу меру заточегва. Дабоме да власт тако ради кад нема надзора пи контроле. Кад сам донао затвора, нико није ни нитао за ме , па ни сами министри , а то су требали да учине за част своју. (Жагор у публици.) Али они су ишли на маневру иа нису ни имали времена да за мене питају, него су ме оставили да ме носи мутна Марица, куда ме је већ и понела. Погато ми је дакле и имање одузето, ја сам се онда крвавом заклетвом заклео противу кнеза, јер само освета могла ми је залечити ране. Вавивши се годину дана у Тоичидеру нашао сам људе, који су самном једних мисли о кнезу и о властима. Ти људи су моји иријатељи, иа нећу да их кажем, а власт ако их треба нека их тражи. Они су пристали са мном да се оеветимо, те су и мени и дружини, с којом сам имао освету извршити, набавили оружје, т. ј. по реполвер и по кратки мач. Ту дружину саставио сам које ја, које пак они. Од Априла месеца једнако смо вребали кнеза, улазећи у кошутњак не кроз капију , куд свет иде , већ кроз иросек, који сам ја. с још једним другом учинио. Згодне приЛике не имадосмо никако. На дан убиства дочекасмо га нас тројица више тршчаника на месту, које сам крстовима означио; четврти друг стајао је мало по даље, и кад нам донесе глас да кнез иде, оправим га да заседпе иза кнежеве пратње и не дајој вј атити се. Угледавши кнеза станемо нас двојица са заиетим револверима на леву а оцај трећи на десну страну пута. Кнез коме смо скинули I аче као да га поздравимо и он се нама двојици окренуо да нас отпоздрави, тим начином даде он ирилику оном трећем те овај онали пиштољем и