Земунски гласник

) Зем^ну, 1 Јулија 1868.

Земунски Гласник иаиази Нрдељом у јутру. Дена му је годшнља 5 форинтн у банкнотама заједно с поштарином или достапљањем у кућу. За нродбројнике у Србији стане лису овај дукат десарски с поштарином. За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунеки Гласник прима из Аустрије Сонронова печатња у Зсмуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у БеоБрој 30. граду. Предбројници из Босне, Херцеговнне и Старе Србије предброје се у плаћеним нисмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев новаца никакве се нс уважавају наручбине.

Грчка школска Фоидација земунска.

У овом листу већ је била реч о овдашњој грчкој населбини, о грчкој школи и Фундацији њезиној. Што ее данас опет на тај иредмет повраћамо и опширније коју о њему говоримо, повод нам даде то, што су ту скоро господа куратори речене фундације поднели влади на одобрење штатут, по коме ће се поменута фундација под видом задруге на ново устројити на ту цел, да се у Земуну одржи грчка пткола и да она буде и у будуће сретство неговању образованости грчке. Ми се овоме делу господе куратора из свег срца радујемо, и ни мало не сумњамо, да ће и висока влада то подузеће ради племените цели његове похвалити и одобрити. Но у исто време морамо и нашу сумњу изрећи, даће земаљска власт хтети и моћи потврдити тај штатут, ако се у њему налазе онаква онределења, која не одговарају схваћању о удружењу и начелима асосиације, која је држава за закбнита прокламовала. Јер кад су се наши Грци, који су досад под укупним именом „трчка општина" уживали и уиражњавали гграво, које је доиста општини припадало , сами себе као школска задруга конституирали, то ће нам допустити, да ту ствар са задружног гледишта посмотримо. Не имадосмо прлиику ни видети, а још мање прочитати речени устав грчке школске Фундације. Господа куратори нашли су за добро, да такав важан елаборат остане у тај-

ности. Али баш та тајпост чини, да се код људи, који нису посвећени у том послу, неко подозрење изазвати може, јер где се о таквом предмету, о некој задружној установи ради, судимо да тајност није на своме месту. Опстанак грчке школе, неговати и ширити образованост, није ствар, за коју се не би интересовао сваки свесни човек. Такав поступак господе куратора могло би се тумачити као знак неповерења према интелигенцији ове вароши, јер даје иретиостављати, да су куратори за то кришом радили, што су се ту бојали сметајућих уплива. То није коректан поступак био. Они треба да знају, да хеленизам сваки изображени човек поштује, што му је познато, колико данашњи културни живот старо-грчкој образованости захвалити има! Претпостављати дакле, да би се могли појавити непријатељски упливи, кад је говор о опстанку грчке школе , није у своме реду. Рекли смо, да нисмо имали прилике проучити нови устав, о коме се овде поведе реч. Но уверавају нас други, да га нису читали ни они људи, који су прилагали на ту фондацију и тиме себи стекли право на саучешће у решавању Фундуских послова. Појмови о асосиацији, о сваком удружењу, зактевају да сви чланови задруге буду учестници у задружним делима, особито онда, кад се ради на новом уставу. У таким приликама ваља сазвати главну скупштину, и њојзи иристоји, да решава о начелима, о устројству задруге. Поједини чланови, ако ее они и називају старинским именом куратори, не могу то сами чинити.

У овом је листу већ била реч о грчком школском фонду , о постанком његовом, као и о цели, које су оснОвачи његовим установлењем пред очима имали. Речено је да су те цели чисто научне, школске. Та се цел несме из вида иустити, нити ће допустити влада, да се мимоиђе. Али друга је ствар цел речене установе, а друга оиет управе над фондом.Први основачи Фундације лепу су прилику показали тиме, што су определили, да се у земунској грчкој школи могу деца сваке народности и религије поучавати. Конзеквенција отуда је та, нгго су на тај фонд и такви људи прилагали, који нису били Грци, друга је пак конзеквенција, да могу учестници у управи и у скупштини бити грађани друге народности. То изискује правичност. Доиста радо би знали за узрок иоступку од стране господе курато]»а, јер не ћемо да га потражимо у међусобној мржњи грађана једне исте вароши. На сваки начии, врло би то био интересантан иосао за једног наученика, кад би он посветио свој труд и своје знање на то, да темелзно исиитује међусобне одношаје становника, који су различите народности, и који живе заједнички с другима у једном истом месту, где скупа са осталим житељима образују једну општину. Такви наученик имао би прилику, да опажа особите појаве противности. — Таквих општина има свуда, где се разни народи сустичу и где их је ток повеснице помешао. Кадкад се налазе V тим местима и такви елементи, који се немогу народним називати, јер иишта не иоказују, што карактерише народност. Ови се обично прилепљују онима, који су им по сопственој природи сроднији, или већу атракцију на њих показују.