Земунски гласник

284

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Земаљска је власт уважила кандидацију варошке општине од 14. Маја о. г., па постави за другог мађистратског писара г. Тому Златића, а за првог аванзовала је г. Јулија Шмита, који је досад био други канцелиста и вршио службу у иолитично-административном оделењу, коју ће дужност, као што чујемо, и одсад одправљати. Г. Златић остаће код судског оделења. Полицајни помоћник г. Мамузић стављен је на његову молбу у стање мира. Више од четрдесет година је служио државу и варош. Сваки ће носведочити, да је г. Мамузић био точан и услужан чиновник. Ми му желимо на растанку са службом његовом да спокојно проживи године старости своје. (Општииско већс 28. Јуиија. Свршетак.) Г. Јован Д. Јовановић даде новода, да се реч поведе о орачком друштву. Он рече, да би свагда радије дао речену пустару економној задрузи иод закун, него ли орачкоме друштву, које је исту кроз десет година уживало, а нити се види отуда напредка, нити пак има рачуна. Говорник рече, да му није намера да кога вређа, али хоће само да изрази тиме опште мнен»е. То потврђује и оиштинар г. иарох Савић рекавши, да је оишта тужба, што орачко друштво не полаже рачуне. На то ће рећи општинар г. Волф , да се од две годиие, одкад је он рачуноводитељ орачког друштва, рачуни точно воде. Шта је ире њега било, за то неће да зна. Дањски рачуни положени су од њега и иокојнога Луке Јовановића, а овогодишњи иоложиће се до који дан. То се сад чини онако исто точно, као што се точно плаћа мађистрату аренда. Г. Коста А. Петровић на то примети, да није говор о аренди, иего о новцу, што се наилаћује од марве и пр. Г. Андрејевић тог је мнења, да се избере од чланова застунништва одбор, који ће имати извешће нодиети заступништву о стању орачког друштва и одиосних рачуна. Ова епизода о орачком друштву и његовим рачунима беше узрок, да се донде уредни ток дебатовања мало поремети. Донде беше већање заједиичко и мирно, но услед реченог иредмета, који небеше на дневиоме реду, иочеше се ошптииари разговарати у груиама више-мање узбуђени. Живосној тој конверзацији учини крај перовођа г. Орељ, иитавши, шта је решено у смотрењу зактевања економне задруге? „Нужно је, рече, дасе што конач110 закључи, јер у идући Нонедељиик, 1. Јулија, расписана је дражба ради варошке нустаре, а мађистрат мора знати, на чему је." Ту се сад ианово почело већати о иређашњем иредмету. На иримедбу оиштинара г. ВолФа, да се варопгка нустара мора цела дати под закуп, одгорориће г. Паић, да то није тако, јер оиштина је госиодар од иустаре, њезина је она имовина, дакле може с њоме расиолагати како она хоће, само ако плаћа уз државни норез годишње 2000 Форината на издржавање овдашње реалке услед обвезател>етва од страие општине ире више година датог. Општина, рече, неможе се одрећи онаквог знатног ирихода, кога се нада од парцеловања пустаре. Г. Ђорђе Солар на то ће приметити, да ће одсад онштииска каса бол»е сгајати, јер ће јој дохотци већи бити с тога, што ће у оиштинску ка-

су тећи и приход од оних 79 јутара иза шинтерове куће, који досад беху оиредељени на друге школске п,ели. На говор г. Паића, где рече, да ће се само 2000 Форината од речене пустаре на издржавање реалке платити, сувишак пак да ће ући у општинску касу, рече г. Ивић, да та ствар још није у том смислу решена, јер још није војено министарство такво решење издало, а у грунтовници је заиисано, да доходак од те пустаре треба да иде на издржавање реалке, која свега једва 3000 Форината преко године стане. Говорник суди, да би пробитачније било по интерес вароши, ако би могућни сувишак од пустаре уживала економна задруга, него државна каса. На примедбу неких, да је већ решено, да од пустаре само 2000 Форината има да се да реалци, г. је Ивић рекао, да он зна извесно, како ствар стоји, и доказао је то из грунтовнице. Пошто је г. Паић нриметио, да би од потребе било, да економна задругадаје општини гаранцију, да ће све учинити, што је њезин програм, и ко ће над том задругом водити контролу? и пошто је исти господин још и ту мисао изговорио, да би добро било, да општина, оних 60 јутара најпре само на нет година задрузи дозволи за уживање, рече, општинар г. Андрејевић, да се речена задруга на то све обвеже, и да се њезина обвезаност на протокол узме. На то је рекао г. Ивић, да зактевана гаранција лежи у правилу друштва, које је влада потврдила, а од власти ће зависити да пази, да задруга у смислу свога нравила ради. О својој пак радњи у граници њезиног устава она није дужна никоме другом осим својих чланова одговор дати. А што се тога тиче, да се задрузи најпре само пробе ради на пет година дозволи уживати речено земљиште, то он још сад изрећи може, да она на то пристати неће. Задруга ће морати трошити док све по својој потреби у ред доведе, иа то неће хтети чинити, ако јој се уживање само на пет година дозволи. После ове изјаве Ивићеве зактеваше неки општинари да се гласа, и најпосле беше једногласно решено: да се економној задрузи дадс на безплатежно уживање, донде докле год то друштво постоји, илантажку башту са свим зградама и уз то 60 јутара земљигита од иашњака, што граничи с том бапггом. Но економна је задруга дужна да илаћа царску иорцију од те непокретности. Сад дође други нредмет ове седнице у иретрес. Као што је речено, мађистрат је расписао дражбу ради давања варошке иустаре нод закуп дана 1. Јула, о чему се извештава варошко застунништво, с нозивом, да оно о томе своје решење мађистрату поднесе. О овом нредмсту мало се само дебатовало, што закључише, да се сгвар одложи. Ошптинар г. Паић рече том ириликом, да ће вал>да донде доћи и иовол>но решење високог славног војеног министарства. „Та ми нисмо у Турекој, рече, дакле се можемо надати иовољном ио иас решењу високе владе." Застуиншитво усвоји иредлог трећег варошког претставника г. Стеве Марковића, који је ноздиије дошао у седницу, и решава да се лицитација одложи , но међу тим да се пустара нарцелира на делове. Трећи нредмет беше о учитељима ошптинским. Школска комисија ертгска, саонштавајући закључак црквене општине мађистрату, моли да и варошко застунништво у смислу тог закључка учитељима, што се плаћају из варошке касе повиси нлату на 500 Форината, да се садашњи учител»и отпусте и на њихова места да се поставе ирепаранде сомборске. И о овом предмету живосно, али ииак уредно се дебатовало. Већином општинари иристадоше на то, да се учитељима повиси плата, и то евима без разлике верозакона, и који год су плаћени из опиггинске касе. Но да се садашњим учитељима одмах одкаже звање, томе су се иеки нротивили. Г. варошки унравитељ беше први, који је рскао, да би то

било неправедно а ио закону није ни дозвољено. Најпре, рече, треба чекати док се види годишњи испит и успех ђака, па тек онда може бити реч о одпусту. Г. варошки Управитељ одриче општини право, да може учитеље одпустити. Дисциплина над њима принадлежи политичкој власти. Неки општинари изразише томе противне мисли, позивајући се на досадашње право општине. У смислу г. варошког управитеља говорио је и г. први варошки претставник рекавши, да није право таки одпустити учитеље и учитељке, јер ако не нађу одмах друго звање, то онда ваљда да буду слуге и* слушкиње? И г. Ивић није био зато, да се учитељи после тромесечног одказа одпусте, прво што то вређа достојанство учитељског звања, а друго што ће се тешко под таквим условом наћи ваљан учитељ, који ће своје место оставити и доћи у Земун за учитеља, кад ту може усљед закључка општине после три месеца из службе одпуштен бити« Још и других се чуло у тој дебати аргументација. Један општинар рече, да ће учитељиипри већој плати исти бити као и досад; општина ћв имати више трошкова, а невнатних успеха. Послв дужег дебатовања решава се: да се свима учитељима и учитељки школе код старе цркве, који се плаћају из онштинске касе, повиси плата на 500 Форината и да им се уз то од&4ри 60 Форината годишње за стан. И онај се закључак црквене општине усвоји, по коме ће се најбољем учитељу двапут ио 50 Форината повисити плата, и то први пут носле пет, други пут после десет година. После годишњег испита одказаће се свима општинеким учитељима, и расписаће се конкурс. Било је још и других предмета за већање спремљених на том састанку; но почем су се општинари разишли, остављени су за други пут. — Војени министер српски г. Бели-Марковић и још тројица официра ономад у Среду прешли су овамо из Београда, да у кнежево име врате г. ђенералу Витез Вагнеру визиту. — Српски капетан г. Светозар Гарашанин, сведок крвавог позорја у кошутњаку, отпутовао је на пештанској лађи у илиџе Карлсбад. Ономад је проптао Земун за у Карловци старац Радовановић, отац убица кнежевих. Као што чујемо, хоће да се сели из Шапца у Ср. Карловце. — Лане, Јула месеца, у бирцузу код ,,два тороња" прободен је неки Алекса Перашевић и с места остаде мртав. Под тешком сумњом тог убиства овдашњи је Игњат Ј вић, кога је онај час из Земуна нестало и тражише га од то доба једнако. Ту скоро у Митровици нађе га брат убијенога, усљед чега би тамо Игњат ухваћен и окован овамо дотеран на суђење. Чудновато је, што је овдашња полиција , дознавши да се тај зликовац од неког времена у Митровици бави, двапут тамошњу власт о томе известила, други пут и саму гостионицу означила, где је на стану. При свем том, зликовац беше тек усљед личног посредовања приватне особе ухваћен. То не показује точно вршење службе тамошње местне власти. Та бар у тој струци