Земунски гласник

285

беху досад штабска места на гласу. — У овдашњој гостионици код „турске главе" украђен је ономад неком Сулејману из Травника сахат и ланац. Сахат је нађен. Заложио га је код гостионичког послужитеља „црног орла" за десет Форинти неки Димитрије Дуин, бивши бирташ у Петровом селу у Банату. Лаиац пак још није нађен. Ноку између Четвртка и Петка пробио је неко у истој гостионици зид од стражње собе, где спаваше господар куће и жена му, и баш је хтео лопов да отвори орман, кад се ови пробуде, и почну викати, на игго он побегне. При светлости од палидрвца газда од куће види, како лопов гурне на пола отворена врата, и по опису његове особе суде , да то беше онај исти Димитрије Дуин, који је и сахат у истој кући украо. - Још о некој крађи извести нас полицајни наш извештач. У овдашњој „народној гоетионици," уђе један „усталац" човек рано у јутру у пасажерску собу и ту украде скупоцен сахат, но опази га пасажер па повиче: Лопов, лопов! То чињашеи лопон, како би одвратио од себе сумњу. Инак беше упознат, и под затвор стављен. — И у Угриновци се ономад догоди једно злочинство. Граничар Зоркић спававши на коли у својој авлији, нађен је друго јутро убнјен из пушке. Брат му је чуо где је пушка пукла , но мишљаше, да је то било у оближњем винограду. Ово је убиство по свој прилици из освете , јер је убијени лане био одведен у Митровици, што се сумњало, да је убио другог граничара, но беше пуштен, што се није могло доказати. — Из Београда пише наш дописник: У последњем трагичном догађају у нашој отачбини збило се нешто, што нам опет носведочава, да слепи случај зцамениту ролу игра у светској историји. Исти дан кад јс убијен наш незаборављени кнез Михајило, возио се г. Матија Бан са својом ћерком и својим зетом у Топчидеру. Ту иреда један топчидерски заточеник бановој ћерки писмо атресовано на њеног оца, која га је одмах овоме предала. Г. Бан отвори иисмо, а у његовом писму беше друго иисмо атресовано на г. Орешковића. Г. Бан је примао више иута, кажу, таква писма од заточеника и то све, где га моле, да се заузме за ослобођење њихово. Тако је и сада мислио о писму на г. Орешковића, па га метне у џеп, док се састане са Орешковићем. Г. Бан је оне ноћи преноћио на своме добру

близу Топчидера, куд је био отишао пре, него што је кнез и дошао у Топчидер, па је тек други дан чуо за грозно убиство. Пред зором рупи у собу банову неки човек и оштро заиште од г. Бана оно писмо, што је од заточеника добио. Бан врати писмо, јер му је казато, да писац има још нешто да дометне. Човека није познао. Кад се за убијство чуло, каже и он за писмо што је добио и што је вратио. Истрага се предузме и премда се онај човек није могао наћи, јер га Бан није иознавао, опет се дознало, шта је у писму. Писмо као што је речено беше на г. Орешковића, где му се јавља, како је исти заточеник чуо, где се у соби Рогић , Марић и Радовановић о убијству кнежевом договарају, штоје одмах Орешковићу јавио. Писац заточени није сам предао писмо, него преко другог заточеника, кога је при томе опазио уиравитељ над апсеницима, те га је с песницом тукао, питајући га, од кога је писмо. Овај искаже да га једобио од једног заточеника, негдашњег поштанског чиновника из Ваљева, коме је Орегпковић крстио дете, кад 1862. године беше у Ваљеву заповедник над својевољнИчком четом. Које онај био , што је од г. Бана писмо узео, још се незна. И тако, да је Бан отворио иисмо, да је видио, шта у њему стоји, можда још неби било касно да се пакленом делу стане на пут. Но сад је све доцне. Сад кажемо „да је, даје!", али кнеза Михајила нема више. — Из Београда нам стиже још и овај доиис: Јавио сам вам да је г. Барловац управитељ вароши сметнут са службе своје, као и то, да скупштина жели, да се он и његов министар Христић и министар правде ставе иод суд због пренебрежења службе. Њега заступа за сада г. К. Протић, капетан. Још се не зна, ко ће бити управитељ вароши, но зна се да су двојица од помоћника позвани да дођу, и то је г. Влад. Васић и г. Јаков Туцаковић. Један је од њих у кандидацији. За Јакова веле, да ће бити ађутант младоме кнезу. За госн. Барловца чујем још, да је рад да оде где год у илиџе, но да су му поручили, да то засад бити не може. — За помоћника неког окружја Л. М. који је био верно оруђе Н. Христића, кажу, да је он био онај, што завереници спомињу, да је од њих 800 дуката примио само да ћути. Тако исто веле и за неког среског на-

челника С. Г. да је примио 500 ду-. ката да ћути, а кад убију кнеза, да им помогне у преврату. — Кад је било миропомазање нашега младог кнеза Милана, Шабац беше ос-ветљен и том приликом беше мало нереда. Кућа Радовановића небеше, наравно, осветљена, а светина полупа прозоре. Мати Радовановића и жена једнога изиђу и почну грдити светину и би још до свачега дошло, да полиција не одржа ред и да није њих две уапсила. — У Недељу биће парастос кнезу Михајилу. Чујемо, да ће доћи из Земуна дружина позориштна, и да ће са нашом певачком задругом на парастоеу певати. За иарастос кнежев велике се припреме чине у еаборној цркви. Ненџери ће бити завијени тако, да немогу сунчани зраци продрети, него ће 1000 воштаних свећа осветлили просторију. Поред катаФалка гореће бенгалска ватра. Сва та припрема стаће на 2000 дуката. — Говори се, да је неко нападао с ножем на шанцу близу видинкапије шетајућег се тамо г. Илију Гарашанина, који се благовремено могао уклонити. — Г. мајор Миша Анастасијевић вратио се у Београд, одкуд је отигпао на дан пре погреба кнеза Михајила. — Из Беох^рада добили смо с друге стране овај допис: За сутрашњи парастос кнезу Михајилу чине се ванредне припреме од стране одбора, нарочито зату свечаност склоиљеног. На истом певаће овдашње певачко друштво заједно са члановима народног позоришта. Црква је сва црно застрта. Сестра и сестрићи покојног кнеза приспели су у Београд да буду на тој тужној свечаности, У Нонедељник ови ће заједно с г. Пацеком на бр.зоплову у Влашку да путују. Кнежевски двор са свим другу Физономију показује сада. У великом конаку седи сам млади кнез и његов губернатор, и множина жандара чувају га ту. Остали чланови кнежеве Фамилије обитавају у малом конаку, где седе и господа намесници Блазнавац и Гавриловић. — Кад већ говорим о кнежевом двору, хоћу да споменем и неке гласове, ио којима као да ће се породити парница због кнежевог наследства. Ради свете успомене на незаборављеног кнеза Михајила и лепог имена кнегињеудовице желили би , да се ти гласови не обистине. — Говори се да се г. Јов. Гавриловић одрекао своје намесничке нлате, и да себи задржава своду само саветничку плату и тако поклања он тим делом сво-