Земунски гласник

304

Суђење кнежевпм убицама. (Свршстак.) На реду беше Косга Радовановић. Иошто је овај одговорио на питање о личности својој, наложи претседник да се прочита оно, што је рекао пред комисијом: „Он је у почетку све одрицао, али је доцније признао, да је у кошутњаку убио кнеза са осталом тројицом завереника, и да је све онако било, као што други иротив њега сведоче. 0 том убиству Коста се овако изражава: Кад је кнез до нас дошао, и поздравио нас, ја нрви опалим мој револвер, а носле мене стану пуцати и Марић и Рогић. Ва тим кнез посрне на страну и надне на колена, а ја онда шчепам мој велики нож па га лупим по глави и онде падне на земљу. После станем сећи кнеза но лицу и телу, а г-ђа Анка притрча кнезу и стане га бранити машућим рукама око себе. За тим Марић оаали свој револвер на њу и она падне. Нас смо тројица дакле учинили убиство, а Ђорђе је стајао напред и чувао да се не бежи натраг. Кад смо с тим били готови, упутим се ја и Рогић жарковачким друмом и д-ођемо у Београд, где смо се код старог театра растали. Нож, којим сам кнеза секао, забо сам у кошутњаку у земљу да се неби нашао, а револвер сам донео кући и ставио га међу нрљаве кошуље. Признајем (рече на испиту кад му се 1 револвер показао) да је то онај исти револвер, којим сам кнеза убио. Тај револвер нашао сам у кући код мога брата Паје, и он га је купио за 60 ФОрината. П1то се нашег плана тиче, ја управо не знам, ко га је скројио. Мене је мој брат г Бор1 )е позвао да у његову дружину стуиим, и ја сам на то иристао. У тој друживи били су јоп1 и Марић и Рогић, а да ли је још ко био, то незнам. Ја сам у ову дружину стао само зато, да осветим мога брата .Бубомира, који је на заточењу у Топчидеру. Оне шиФре, што су у мојој кући нађене, дао ми је мој мој брат Тшрђе кад је боловао од венернје. Претседник га на то пита, да ли је то његов испит и имали што дометнути. Коста рече, да нема, осим тога, да је приморан и мучен био да то каже, но ииак не одриче ствар. Сад дође 'Борђе Радовановић на ред. Овај рече на питање, да је увек браћу слушао, што су му рекли, јер је био најмлађи. На опомену, да то остави, већ да што рекне у своју о-

брану, иште да му се прочита, шта је признао. Прочита му то секретар: Признајем да сам онај дан , кад је кнез убијен, отишао у кошутњак и да сам пуцао на Миту служитеља кнежева. Мој брат Коста, Марић и Рогић пуцали су на кнеза, а ко је пуцао на г-ђицу Катарину, то не знам. Ја сам имао један револвер од шест метака, који сам за своје сопствене новце купио , али кад, то не знам. Ја нисам имао никакве друге намере, но да осветим мога брата Љубомира, који је био заточеник у Топчидеру. Није истина да је Коста мене у ово друштво увукао, него сам ја Косту. Ми нисмо ништа мислили, шта ће бити кад убијемо кнеза , него само смо се бринули како да га убијемо. Псј гина је да сам познавао Мрцајиловића, али се с њим никад дружио нисам, него сам се само иоздравио и руковао. Мрцајиловић је често долазио к моме брату Паји, јер му је Паја био пуномоћник, и тако сам се ја с њиме иознао. Најпосле истина је, да сам за Пајине новце купио у Аустрији она три револвера и три ханџара, што су нашли у Марића и Рогића. Кад је ово прочитано, пита га претседник, има ли још што да каже? На то рече Т>орђе. да има. Ја сам, рече , истина пуцао на Миту, и на госпођицу, кад су они Д ])уги напали на кнеза, и имао сам револвер са шест метака, али сам само хтео да их забуним, а не да их убијем, јер с.ам држао, да су они невине жртве , које би пале. Ја сам могао све поубијати, само да сам хтео, јер еу врло близу били. Сад се предузимао испит са Лтубомиром Радовановићем. Предеедник: Кажи и ти, као што су и остали казали, како се зовеш , од куда си, колико ти је година , и чим ее занимаш ? Љуб. Ја се зовем Л>уб. Радовановић, родом сам из Шапца, имам 34и нешто више година, ожењен сам, имам петоро деце, био сам правозаступник у Ваљеву, а после заточеник у Топчидеру. Предс. Одговори на тужбу. Љуб. Шта ћу да одговорим? Ја људе нагбављао нисам, ја пикога иодмитио нисам, ја никога убио нисам , ја оружје набављао нисам. Нека један каже, кога сам ја наводио, или да сам ја био коловођа. Ја само толико признајем, да сам пиеао једно шифровано писмо моме брату Паји. Држ. тулшлац: Треба и нисмо да се ирочита, како би се ствар боље објаснила. Предс. Нека се покаже. Члан судија: Ево га! Предс. Прочитајте га, као што је разрешено добивеним кључем. Члап

судија (чита): „21. Маја 1868. Пајо! Марић је синоћ за цело био у кошутњаку, ја сам сад с њиме тамо био и гледао сам липе, које је закрстио , и место ђе је седио и огореле цигаре. Од стазе није био да.ве од пет Фати, но опет је могао да и није чуо, кад су прошли стазом к клупама, јер је дувао ветар, а ја сам мало час пробао па на овој тишини једва се ход чује. И синоћ ми је казао пре твога доласка у собу, да је слазио и на малу чесму , па је могућно да су се и онда размимоишли. Нека дакле и данас дођу, и дођи и ти, па ћемо се још и више разговарати. Лзуб." На адреси стоји: „Госиодину Павлу Радовановићу." Држ. тужилац: То је објашнење шиФрованог писма, и њим се потврђу .је радња за убиство и преврат. Предс. (к Љу боми])у): Је ли то? Љуб. Јесте. Предс. Имаш ли још шта дакажеш? Љуб. Немам ништа више, осим нека се чита шта сам казао и за оно друго писмо. Предс. Прочитајте. Секретар (чита): У Марту месецу ове године писао је Марић Рогићу једно нисмо , у коме га позиваше да дође у Београд, као да га извести о некој парници, и Рогић је заиста дошао и приетао у Друштво да се освети кнезу, игго му је имање отето и упропашћено. Предс. Имаш ли још штогод да кажеш? Љуб. Саучесник је по закону онај , који иоеи оружје , који чипи иредлоге (Публика нрекида га виком.), ко сад дакле калсе да сам ја саучесник? Предс. Имаш ли још штогод. Л>уб. Имам Марићу да предложим једно питање. Предс. Један злочинац не може другоме питања предлагати, него само суд и једиоме и другоме; Марић је на оно, што је нитан, одговорио. Л>_уб. Добро. Предс. Имаш ли ти за иравдаље што да кажеш? Л>уб. Немам кад ви тако кажете. Предс. (к публици): Господо, да се мало одморимо за једну четвртину сахата, па ћемо онда продужити. (Злочинац се уклони.) После четврт сахата одмора председник: На реду је Таса Јеремић. (Таса стУјПИ нап])ед.) Кажи и ти како ти је име, где си се родио, колико ти је година, и чим се занимаш? Таса: Ја се зовем Таса Јеремић, живим у Великом Градивдту, имам 43 године. Ја сам механџија, али сад са стоком радим. Предс. Чуо си тужбу, кажи дакле шта имагн у своју обрану? Таса: Немам ништа да ириметим. Предс. Дакле је истина што у тужбистоји? Таса: Имам само то да ириметим, да ја иисам знао, шта ће с кнезом бити. Ја сам увек по-