Земунски гласник

316

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ.

Земун, РеФорме, које сј пролетос изишле -за иојену границу, прогласише међу осталом и земаљски језик за службени језик у општинским пословима и при полицајним и примирително судским расправама. Услед тога беше уведен српски језик као службени језик у реченим струкама, премда је овдашње варошко заступништво у исто време закључило , да се у личним одношајима упражњава потпуни паритет обајезика. Орпски језик би заведен с тога, што се овај по општем схваћању сматрао као земаљски језик ових крајева. Најновијом интерпретацијом високог ратног министарства у тој ствари са свим се ново гледиште отвара. Оно разлаже, да у крајевима, где има становника разне народности, језик је свију ових земаљски језик, и почем је у овом генералату становништво помешано, то дакле ио томе једног земаљског језикату нема. Ово гледиште означило је ратно министарство својим рескриптом од 11. Јула 1868. под бр. 3466. усљед тужбе мањине панчевачког варошког заступништва, опвдтинара Немаца. Рескрипт тај гласи овако: „У прикључецој молбеници итту ианчевачки општински застуинпци немачке народхЈОсти, да се код примирителхшг суда и у ошцтинским пословима упражњава-начедо равиоправностиу обзиру на језик. Осим тога, П1то је рескриптом од 5. Марта 18(>8 (п. р,) , бр. 569. наређено, да свака граничарска вдастмора примити одпартаја иропгње и па немачком језику нисаие, као што мора предмете и на том језику расиравд>,ати, 110 себи се разуме и одговара постоје^им оцштим процисима законс.Јсим, да у мест^ма, где су стапов.ници мешовите народности, не само језик једне , него свију народноети, ако. их има у ловећем броју, као земад>ски јези!с сматрати треба. 11о томе могу сви они , који су ^емач^е , маџарске, ческе, словачке и романске народности и у знатном броју по зугестима оцога генералата ст^нују с пуним иравом зактевати, да се у погледу на њихов језик равноиравност у званичним одношајима и општинским пословима упражњава. И ту се по себи разуме, да се у меншвитим онштинама цмају закфучци цацисати равиоправним језицима, као што то треба при примителцом суђељу језиком партаје чинити, дакле треба расправи на српском јез.ику иста и на немачком или романеком следовати, Исто тако одговара појму о равцоправцости, кад се Немцима или другима, који нису сриске народности, звацичцц налози, р.ешен,а и иозивц вл^сти само на њиховом језику досгав.Ћају. Генерад-команда нека дакле цареди, да се рвуда иачело равноправности уиражшава и да се и код иаичевачког магцстрата у том смислу цоетуиа, како неби у будуће имали ^уди разне народностн Довода тужити се, У Бечу, 23, Јула 1.808 (и, р.) За државног ратно^ министра ГАЛИНА, генера.шај ор.

— Наставак извештаја о испитима и местним српским школама. „Л>убопитни смо , оће ли јој г. управитељ дати сведочбу, да је учитељски испит положила и каква ће та сведочба бити, а чини нам се, да ћемо ју онда имати част видити, кад се распише стечај на упразњено место учитељке у првом разреду, која је своју оставку предала, а дотле можемо се Фала богу претрпити! А некој господи велимо, а они ће ту већ знати да њих мислимо — кртина и испод земље рије, ал је људи ипак увате. Шта смо тели овим речима рећи, мислимо , да ће нас разумети они, којих се тиче. Овом приликом питамо, незнамо ни сами кога управо да питамо, шта ће бити са закључком општинским о учитељима? Оће л' се оно извршити или не ? Ако оће, Људима треба за раније јавити, да знаду на чему су; неће ли пак, онда није требало комедије правити и телалити по новинама: ми смо то и то закључиди, а кад овамо дође до извршења закључка, онда нема ко да га изврши. Ми овом приликом питамо ону госноду скупштинаре, која бијаху противна у скупштини, да се бнра претседник велећи: имамо туторе ! Где су им сад тутори, што неизвршују закључак оиштински о учитељима? Како су могли извршити онај закључак о тороњу и шупама, и још у двоје новине метнути: до овог и овог дана имају се планови на г. пароха Николу Оавића нослати. Зар ни су тако исто мОгли и са закључком опхцтинским о учитељима урадити и метнути у новине: до тог и тог дана имају компетепти своје нрошење на г. иароха Николу Оавића поелати, јер емо уверени, да би се ОН и тог посла радО и весело примио и да њему тако исто иапредак нап^рс школа на срцу лежи , као и ифоњ , звоиа , козе , шалукатре и птупе школске! Ту нам ваља још и ово да сиоменемо. Са више поузданих страна чули смо, да еада она иста господа општинари, који су били у скупштини, кад се већало о школама, и који су и сами гласали, да се досадањим учитељима откаже и да се еомборски припрарници доведу, говоре господи учитељима, да цису бцли они за отказивање, већ да је то била жел>а школске комисије, Нама би чудно било то њиово казивање, да незнамо да су они у сваком иослу тако непостојани, и да су увек ради ца две столице еедити, ал цпак питамо их. како могу ' сада сами против себе говорити? Је ли

њи силом натерала школска комисија, да морају на њен предлог пристати? Зар они нису могли у скунгатини рећи: Ми се не слажемо са вашим предлогом и нећемо за њега гласати. Да им иак неби ко пове- к ровао, да је њиов изговор истинит, нека сваком служи ово на знање: Пре неког времена дође школској комисији допис од мађиетрата, у ком ју пита, би ли било боље да се досадањим учитељима откаже, и "да се доведу сомборски приправници са повишеном платом. Школска комисија усвоји ово мнење и предложи га и оцштини, а она једногласно закључи, да се откаже досадањим учитељима и да се сомборски прииравници доведу, а плата да буде 500 ф. О овоме закључку општинском може се читати у 33. бр. овога листа, у ком је опширно описан течај седнице црквене оиштине од 11. Јунија, у којој је овај закључак донешен. Напослетку да коју и о недељним школама проговоримо. Све се још добро сећамо , с каквом је вољом мађистрат и оиштинско веће настојало, да се и код нас једном недељне школе установе. Внамо да је оиштинско веће из своје средине одбор изабрало, који је устав за те школе сачинио, знамо, да га је општинско веће с малим изменама уевојило и да га је дало штампати. Чим је устав био готов, мађистрат је одма заказао свима онима, који децу за не^ељне школе имају, да их 2. Јунија иошл>у у школу. Тај дап прилично ее деце искупи и госцода учитељи са школском комисијом и г. надзорником Орељом разредише сву децу у три мушкаи један женски разред. У први мушки разред одредише трговачке и мајсторске шегрте, који незнају читати и писати; у други мајсторске а у трећи трговачке шегртте, који знају читати и писати. А женска деца одређена су сва у један разред, будући да их је врло мало било, која су знала читати и иисати, те се није могао још једаи разред заводити. До данас трговачки шегрти из трећег разреда и мајсторски из другог прилично долазише у школу ; из првог пак разреда обично ,је ово последње време седам до осам, а из женског два до три долазило. Питамо ми сад, јееу ли у етању господа учитељи радити шта. кад деца тако неуредно долазе у школу? За то ми овим опомињемо и молимо оне, чија је дужност наетојавати, да сва деца иду реДовно у