Земунски гласник

1шеоду, да »астоје, да евако дете МОра ићи редовно ) г школу. Ми знамо да госнода учитељи редовно досгављају власти, која деца не долазе у школу, но На жадост видимо да то ништа не асни, јер сваком недељом све их мање долази, и ако и даље овако устраје, дочекаћемо скорим, да ће морати престати недељне школе; а да оне престану, незнамо чија би била највећа кривица, ал' знамо да би било свију нас срамота." Од истог господина дописника добисмо још и ово неколико редака, да ставимо у наш лист , које овим радо чинимо: „У прошлом броју овога листа јавили смо, како су текли испити у овдашњим српским школама, сад опет долазимо да и о другим исгштима у истим школама неколико речи проговоримо. Да се не би коме чудно учинило одкуд опет испит, кад су једном већ били, велимо да је зимус некако изишао налог од ратног министарства, д'а од сад немачки надучитељи имају надзор и над српским школама. По том налогу држао је г. надучитељ Стојановић испите 1. и 2. о. м. 0 самим његовим испитима имамо ово приметити, да су у дикојим разредима испали онак.о исто лонш као и пре, а у дикојима напротив много бол>и него пре , а то држимо да је отуд што је г. Димић више умно децу испитивао , дочим се г. Стојановић ограничи.о на само мехапично читање, а да се но њ.ему не може оценити ваљаност учитељева, то ће нам сваки одобрити. И на првом испиту деца су онако исто читала као и на овом другом, ал чим су се деца почела умно испитивати, одма се приметило, да су ту много слабија него у механичпом читању. Не знамо како ће то сад бити, кад г. Димић да релацију за ког учител.а, да је лош испит предао, а г. Стојановић за истог на против да, да је добар испит предао. Коме ће се од њи двојице веровати? Зато би ми тог мишлења били: да или остане 110 старом т. ј. да сам г. Димић има падзор над нашим школама, или ако то пе може бити, онда нека само г. Стојановић има, јер да и један и други имају надзор над пашим школама, и да и један и други исните држе и о н>има релације дају, то је не могуће." — Народно позориште оставило је нашу варош. Отишло је у Руму, где ће кроз диадесет дана претставе давати. Код нас је оно ирилич-

ну штету п ретрПило, и то због*' хрђапог времена, које .је трајало целог месеца Јула. На публику неможе се потужитИ , јер од претстава било је прихода једно но друго деведесет Форината од сваке. — Ономад отпутоваху више српс. офпцира у војени стан код Брука на Литви. Они понесоше варошком суду у Пешту и оне револвере, у једном сандуку смештене, с којима је учињено грозно злочинство у топчидерском кошутњаку. — У Понедељник пропутоваше овуда дванаест ђака бечке трговачке академије пут Цариграда, под надзором једног од својих учитеља, а то су, који полагаху најбоље испите, те их наградише тиме, што могу безплатежно путовати у Цариград и натраг. То Је доиста лепа награда. — У прошлу Среду у три четврти на 6 сахати у вече затворен је бивши кнез Адекеандар Карађорђевић у Пешти у Карлову касарну, баш кад је ношао у шетњу. 11еки веле, да је затворен с тога, што је хтео умаћи, а други опет кажу, да је затворен усдед доласка председника београдског суда, Лазаревића, који је то захтевао. Кнез има две собе, са свим просто иамештене. Кад је варошки капетан с једним комесаром дошао у кнежев стан, да га затвори, био је кнез истина здраво поражен, али је одмах ишао у апс, и ни речцом се није противио. Кад је дошао у затвор , захтевао је, да га његови послужитељи нослужују. Но то му недонустише. Киез је стар и болешљив и од како је затворен не престано је нервозно узбуђеп. Јуче је молио , да га његов кућни лекар др. Бокај иадгледа, штому је и донуштено и лекар му већ приписује лекове. Чувају га два комесара, и осим тога на вратима и под сваким прозором но један војник. За браниоца изабрао је себи разкнез пештанског адвоката др. Фунтака. Син Карађорђевићев дошао је јуче из Карлсбада и од&ах је по доласку своме отишао председнику министарства г. Андрашију. Чује се да су због ове ствари министри држали заседања нуна три дана и препирали се око тога, да л' да се Карађорђевић затвори или не. Неки беху за то, да се не затвори, али Хорват, министар правде, енергично је захтевао затвор, јер, рече, он не мари ни бити министар правде, кад му се као таквом не дају одрешене руке. У Петак се био разнео глас, да је разкнез Адексаидар Карађорђевић напрасно умро у затвору. До сад

не потврдише тај гдас ни пештанске новине, нити које с друге стране. С тога ово иомињемо само као разнесен глас, као и то, да му је отров прекинуо живот, а колико је истине у томе, знаћемо за дан два. — Пре недељу дана јавила је „Застава," да ће три судије из Пеште поћи у Варадин, да испитају Владимира Јовановића и Каравелова. Сад јавља, да нису отишли, ван тајно ако не одоше, што ће се наравно у Новом Саду знати. Може бити да су и одустали од тога, док не прочитају писма истражна, што је у Пешту донео неки Лазаревић, председиик београдског суда. Нека је и тако, примећава „Застава," али само нашто толико одуговлачити, кад и у самом Београду већ свршише истрагу иа и казнише кривце. — На угарском сабору јако се заузимају за новосадску ствар сами Маџари са крајње левице и Романи, јер је погажен устав у опште. Дакле и они се заузимају, пишу „Застави" из Пеште, а од српских посланика осим Милетића нико се не чује. Новосадском послаиику г. Брановачком телеграФисаше из Новог Сада, да се сад или никад заузме, а он и недође у сабор. — На угарском је сабору довршена дебата о обранбеном закону и о хонвидској војсци. Обоје је примљено огромном већином. И тако сад имају Маџари своју тако давно већ жељеиу војску и хонвиде. — Регрутација у Хрватској предузеће се још по староме начину. Из града Старе Градишке побегли су .двојица, који беху на 20 година тешке тамнице осуђени. —- Фелдмаршаллајтнант Мерииг у Трсту издао је помирљиву прокламацију, у којој изјављује , да је њему девиза: закоиита слобода за свакога. — Из Бугарске све чудније вести долазе. У Цедељу 19. о. м. око 11 сати дође добро наоружана чета од 250 људи у село Карајсину, која је б до 6 сата удаљена од Шиштова. Један део ове чете оде V мајур турски Хаџи Емииа, где сркаху каФу и разговараху се. Они изјавише, да нису здрчиици ни хајДуци, већ да су се само на устанак подигли, да од владе њиховрј домовини ду;кпа права извојују, која ће бити угодна и оним Турцима, који