Земунски гласник

Завист. Посвећено нешто мало мушкима, а еасвим женскима.

Завист и мржња, то су дие сестре. Мржња се може вадгод и оиравдати, али завист никада. Нрвијезавидљивац био Кајин, који је из зависти и брата свога убио, јер Авелова жртва беше угоднија богу. Олава и завист излежу се из једог јајета: слава се диже као орао небу нод облаке, а завист је змија, што по земљи нузи и сикће. Ни један знатан човек не беше без непријатеља. Они премудри, што немају срца, што су сами себи све и сва, што свако одушевљено подузеће лудошћу крсте, они се слатко смеју, ако такво нодузеће не испадне за руком, јер се радују туђој штети. Просте и сдабе душе хоће силом да окаљају и умале свога ближњега, јер мисле, да ће се тиме они узвисити, тиме, што ће онога оборити. 0 људи, људи! Примера тој нискосги и подлости душе, сваки ће наћи баш у ово носледње време код нас самих. Којекакви мрави, што су човеку еамо досадни, а нису кадри ни ујести, нападају на човека, који се над свима узвисио, и који својим делима за народ чува име своје од сваке руге. Но нека се не надају успеху. Што они већега од себе нападну, тим ће у већу срамоту пасти. Острацизам у Атини и иетализаму Сиракузу то је било закопито поступање у њиховој демокрацији, да људе од уплива прогоне, како неби могли народној влади шкоди ти. И то је био управо завод зависги, с тога су и живели радије изван вароши велики људи, као што беше Корнелије, Конон, Нфнкрат, Тимотеј, Кабрије и други. Вештина иретставља завист као жену са зрикавим очимаи змијинском косом, која сама себе једе. Прави завидљивац мења боју. Оад је блед, сад црвен, особито на врх носа, и најпосле жут у целоме лицу, а усне мало загасите. Завист је страст, што не оставља човека, с тога мршави завидљивац као и заљубљени. Кад је Херодот па сабору читао своју историју, Тукидид је плакао, као Цесар пред сликом Александровом, а обојица беху већи од оних, којима завидеше. Завист може често и доброга човека снаћи, ако види да се неваљалство и не заслужност награђује, али ће само с раменима слећи. Унраво би требало само врлинама завидити. Али шго је у кога мање врлине, тим

већма завиди своме ближњем. Које љубопитљив обично је и завидљив. Оамо младост још незна толико за завист. У томе се добу поштује све што поштовање заслужује, заслуге, дух, часна старост, и гледи да и сама све иостигне. Паметан човек што више заслуга има, тим више има и завидљиваца, али он ће се само насмејати и рећи: „Ко ми завиди, мањи је. 1 ' Од како је бар у неколико престала она велика разлика између сталежа, и завист је од тог доба мања. Само је још тамо чврста, где се интереса тиче, јер завист претпоставља једнакост рода, сталежа, начина живота, иола и т. д. С тога краљеви завиде само краљевима, као и научењацима научењаци , или боље рећи надри - научењаци. Завист је извор и оној нословици: „Ни један нророк не вреди у својој земљи." Баљало би додати „за живота," јер после смрти се обично признаје. Завист се ирво налази код занатлија и код вештака, носле код дворјана, шго владаоца у скут љубе, код леиих и сродних. Завист влада особито међу крчмарима. Неки је угоститељ држао једнога болеспика два месеца у кући и на храни, а кад је видео, да је преварен, онда му је претио, да ће га затворити, ако пе превари тако исто и његовога комшију угоститеља. Болеспик дакле дозове тога угоститеља из комшилука и потужи се на свога и стане се погађати с п.им, Међу тим дође болесников угоститељ и ночне се грдити са својим комшијом, што му мами госта, а болесника стане молити, да остане, јер ће у њему, као доброме платиши, много изгубити. Моли га, да му не срамоти кућу, он ће му све учииити. Ове бадава. Нови угоститељ одведе свога. новог госта са триумФом кући, а стари прегоре и штету и стане се смејати ономе, да већ мал' није иуко. Један је зналац тврдио, да и сама деца завиде једно другом, ако се претпоставља једно другоме. Оп вели и то: кад се две женске састану, а оне најире траже једна на другој, што би смешно било, па онда тек узајмице ласкају. Она која ј * жеиској најсмешпија, она је и најлепша. Боже, што су вам опет те женске међу собом завидљиве, то је страшно. Нек једна има ма и најмање што по новој моди макар само један дан пре од других, е, ту је одмах највећа завист. Па како једна женска на другој види и иајмању ситници! Па ако је што леио,

увек ће казати: „Хм, стоји јој као додоли!" и то је онда већ знак, да се и њој доиало, сама јој завист неда, да каже. Треба чути тако друге, кад се састану, на кад стану коју прртресати (но која није међу њима). Јаој сиротици, та неостане јој на миру ни она „орнодла," што се и не види у коси. Све оне претресу, како је оно наместила, како је оно обесила. Па како је оно, па ово, па оно, па у безконачност. У томе женске имају и дара. Она спазе једним погледом све што иа другој има. А ја знам , мене је више пута питала рођака и друга женска, како је Ана или Нана била обучена данас у цркви или на шетњи и ја никад нисам знао казати, ни какве је боје била хаљина, а камо ли, каквог је струка или шлепа. Е , али нисам женско , па није ни чудо, премда су ми се оне увек чудиле, шта врага гледим , кад то не гледим! Мушки нису тако завидл>иви. Женска завиди, ако је друга ленша од ње , а мушком је то све једно , и женска гледи у свакој лепшој своју супарницу, и ако је зове другом или сестрицом. С тога вал.а веровати ономе, што кажу да ће све женске бити мушки, кад дође суд божји, и кад ускрсну, да би тако барем мир био на небу. Добре ће жене свашта иоиустити међу собом, салго не, што се људи, хаљина и накита тиче. И та срамна склоност човечија, да пре верује рђаво него добро за кога, пониче једино из зависти и самољубља. Неки људи из зависти и измишљавају и потварају свашта на другога, а други јој одмах верују и расиростиру даље, а и то све из зависти. Има људи врло углађени, први ти се јаве, слатко говоре и мило се осмејкују, али су најподлији и највећи завидљивци. Таквима треба одговорити, кад вае заиитају: „ПТга ће ваши завидљивци казати?" „Баш сам хтео вас питати." Нигде толико нема зависти, колико у малим варошицама, и то за маленкости. Ту би требало сваке нове године држати славу помирења, 1пто би више имало смиела, него код Јевреја што има. А кад би о сталежу говорили, онда је у ученоме свету највећа завист међу докторима. Но опет је увек бол,е. да човеку завиде, него да га сажал>евају. С тога је Темистоклес желио себи што више завидљиваца, јер завист иде за славом као сен за човеком. Они су слични црвима, који најбоље јабуке једу. Не баца се каменом