Земунски гласник

У Земупу, 15. Септембра 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЛАС

Зомунски Гласник И8лази Недељом у јутру. Цена му је годишља 5 форинти у банкнотама заједно споштарином и.ш достављањем у кућу. За иредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. За Ј5осну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима из Аустријс Сопропова печатња у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Ва.1ожић у БеоБрој 46. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају наручбине.

Избор радње н образокање за њу.

(Свршетак.) 4. Најбоља сресшва и иут, којим се може доћи до практичног васаитања. Сваку ствар купујемо по извесну цену, а цена за изображење то је — рад и вредноћа. Ваља учити, и сваки, који је духом млад и обучен и који се знањем обогатио, може рећи: ја сам своје учинио. Многи се правдају тиме , што веле, не могу сви учити школе и ићи на универзитет. То није узрок. Није прво с тога, што се човек може изобразити и сам ван универзитета, који је само олакшица, а друго што оне не пракгичне науке и нису за трговца, које руше здравље младим људима. Доказано је, да четвртина ђака остави универзитет са нарушеним здрављем, а трговцу и раденику најирече је здравље и снага. Контоар — то је универзитет трговцу. Кад дете сврши основне науке у школи или приватно, али разумно, онда га треба дати у трговачки контоар, ма доцније и не био трговац. Ту се научи реду, ту прибави знања за живот и трговину, ту научи ценити време и новце, две важне ствари, које мора добро 1ш нати. Контор је за свакога користан. Ту се земљеделац научи, како да се у трговини нађе, и да све с рачуном ради и да својом радњом зна боље управљати, него други прост сељак. Још је од не исказане користи, да младић још пре отворене радње дописује о трговачким иословима са вештим тргојвцем. То се не може довољно препоручити. Ако родитељи нису сами кадри или ако су оптерећени нослом, те не могу сами своју децу учити, ваља да нађу себи доброг заменика, који ће вођа деци бити, којићеим корисне књике истраживати, који ће им на њи-

хова питања одговарати, и све им оно разјаснити, што још не знају, или шго би им не јасно било. Такав учитељ мора бити бистрог и здравог суђења и пун искуства и треба да се с децом много писмом разговара. Од колике је то потребе, знаће многи данашњи трговци наши, који с великом муком могу рђаво иисмо наиисати. Ово није нов начин образовања. С тога нека не мисли ни један, који се трговини , или другој радњи посвећује, па није прошао веће школе, да мора бити грошићар, и да не сме даље преко риФа мислити и да се њему свет ограничава само на дућан његов. Не. Ваља изоштравати ум радом, науком и посматрањем шта у свету бива, ваља размишљати о гшследицама важних догађаја и тиме се користи, ваља непрестано читати корисне књиге, кад год редовно занимање допушта, ваља ићи за сувременим напредком, и онда ће сваки увидети, даје цељ, коју је тако постигао , велика и још већа него све оне препоне, које је савладао. Можда ће на ово трговци казати: ми смо трговци, не можемо се ми с ничим другим занимати. Веома погрешна мисао. Та без муке и науке зар би могла и трговина до овога високог степена доћи? Или зар сва важност трговине лежи у тоЛГе: купити па продати ? И зар не мамо пред очима примера, да је човек отреснији са већим знањем и познавањем развитка трговиџе бољи и нанреднији трговац, него онај, који ни с мислима ни кораком не иде даље, него од тезге до врата? Но да се запитамо још, зашто човек бира себи занимање, па ће се још боље показати потреба науке. Човек бира себи занимање у опште за то, да буде независан. А ко је независан? Сваки који свој труд уложи и евојом се заслугом храни. Човек који

нешто мало више заслужи преко потребе своје, тако је исто не зависан, као и најбогатији у земљи, а често и сретнији. Како се долази до независности ? Знањем и поштеним радом. Кад би се родитељи постарали да им деца не остану без тога двога, увек би мање било у народу подлаца, који опадају свога ближњега, који издају рођени народ свој непријатељима. У Шпарти је постојао закон, који свакога сина проглашава за неваљалца и безчасног ако свога оца у невољи напусти. Но ако отац сина никакоме занату не научи, онда син није ни зашто обвезан. Заи ч ста мудар закон! Ово што сада рекох, мислим, д а ће бити доста, па да сваки може увидети, да и трговцу и свакоме у другој радњи треба науке и познавање себе и оне радње. Сваки је човек близанац, јер се сваки роди са својим најмилијим братом — са слободом. Ту слободу своју може сваки сачувати само тако, ако у себи развије науком толико снаге, да у свакој прилици и у тешким околностима остане самосталан, дане мора ни пред ким пузити. Земљеделци, та маса народна, још је на жалост у томе стању, да само здраве војнике држави даје. Чиновници су људи зависни, али не толико по положају своме, јер ни држава не тражи робове, него разборите извршиоце закона, али су зависни са оскудице у духу и знању и што скоро сваки, који ступи V службу, заборави на дужности нрема својој отачбини, према имену човек и Србин, него гледи једину цељ пред собом — веИе звање! Остају дакле трговци и занатлије, који свагда могу, ако се према послу своме изобразе унапредити народну продукцију и благостање народно, и који могу својим не зависним положајем свагда народној жељи бити ослонац. с. п.