Земунски гласник

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земук. Најмилије нам је вршити новинарску дужност, кад што добро и лепо имамо јавити, особито по нагпу варош и њезино заступНиштво. У том пријатном положају налазимо се сада јављајући читаоцима за ваљани избор учитеља, који нредузимаше ономад у скушптини наши општинари. Оппшрно извешће о тој седници доносимо мало ниже у овом листу, из кога се види ваљано понашање и тежња за напредком наших варошких заступника. Извештају о интересантној тој седници имамо овде само додати, да је варошки адјункт г. Орељ, коме је извршење општипског закључка поуерено, већ декрете изабраним учитељима одправио, а избор и молбенице са сведочбама свију компетената директору народних школа г. Димићу знања ради саопштио. Тако ће но пропису закона школе моћи одиочети 1. Октобра, ако само настојавало буде, да се сва деца у школу у то време упишу. (Задружи о.) У 7торак белго, као што јависмо у пЈУошломе лисгу да ће бити , састанак више н>их у дворани магистратској ради установле1ђа својевољног друштва за одбрану од ватре. Изабран је један овбор од шест чданова , који ћс израдити устав и длан за усгројство. = Ово дана имаће ошптинари наши опет прилику показати своју непристрастност т. ј. ово дана биће избор питомаца закладе покојног Доктора Ђ. Паптелића, која после девет година ступа у живот. Као штО се ошптинари наши при избору учитеља показаше, да им једино напредак наших школа лежи на срцу, изабравши за учитеље онакова лица, која најбоље сведочбе имадоше и за која им дакле неможе нико пребацити да су се пристрастним показали и да су но протекцији као досада бирали учИтеље: тако исто избором питомаца закладе Пантели« ћеве треба да покажу, да им једино напредак нашег народа лежи на срцу и да за питомце изаберу самб добре и ваљене ђаке, за које се бар по сведочбама њиховим судећи, с пуним иравом надати можемо, да ће народу нашем бити од хасне, кад јеДном стуие у јавни живот, Чујемо да се 14 кочпетената пријавило; међу њима има и један рођак Нантелићев из Буковца, који је ове године пјши гимназијски разред свршио са доота лошим успехом. Између 34 ученика у првом разреду он беше 14 а треба знати

да од 16 већ друга клаеа почиње и тако он предпосљедњи у првој класи беше. Сад чу.јемо, да поједини општинари говоре : да њега треба и да се он управо мора узети за питомца Пантелићеве закладе, будући је он оставио, да његови рођаци првенство имају. Ми засад само толико опомињемо опшгинаре наше, да недрже да то тако бити мора, а док видимо, како ће избор испасти, можда ћемо коју више, ако нуждно буде, о овоме проговорити. Ми држимо, да је покојни Пантелић, установљавајући своју закладу имао једино пред очима, да се само сиромашни и добри ђаци бирају за питомце његове закладе, а дали ће се тиме испунити вол.а његова, ако општинари наши изаберу и лошег ђака за питомце закладе хвегове, то остављам нека други на то одговоре. Што је пак покојни Пантелић у свом тестаменту рекао: да сродници његови имају првенство, то је зацело ту иодразумевао: да сродници његови имају тек онда првенство, ако су и опи добри ђаци и ако други, који се траже, нису бољи од њих: јер да би он претпостављаб рођаке своје, који су лошији ђаци од осталих, који се траже то мислим, да неможе нико иоверовати, којије мало изближе иознавао покојног Пантелића. Овако се исто ради и код других заклада, ди установитељи оставише да сродници њихови имају нрвенство, иа тако исто и општинари наши треба да раде и да само најсиромапшије и најбоље изаберу за питомце а такових има доста међу компетентима. Особито обраћамо иажњу општинара наших, да имају призрења спрам оних, који су се одали на техничке науке, јер они ће данас сутра бити пашем народу од велике хасне, а за њих најмање и има заклада у коима они могу за иитомце изабраии бити, јер опда када су разне закладе у иашем иароду иостале, нису те науке биле Ла оном степену, на којем данас стоје и ниеу били потребни људи које те наукесврше, као што еу пам данас ('?). Ми држимо«- да Ме се ошцтинари наши показати достојни гхоцерења, које им покојни Пантелић поверова, оотавивши да општина нанта има бирати питомце аа његову закладу. {Општнпско псће 10. Септо.мбргГ) нод т1рсдг седнк11}:твом начелниковог заступника г. капетанаудитора Шрајбера. Од магистрата приседаваху; варопЈки уиравитељ р. Карл као изцестач; варопгј ^ и адјункт г. Ордд» као неровођа; г ? г. саветцици Ц. ПетровиН и ЈовацовиН и сва четир варо^цка иретставнит^а, Општинара је било седамиаест. С -РДница је одиочела у цо.ј десет сахата.

Први предмет што дође у претрес беше градски зид. Г. варошки управитељ јавл,а, да је мађистрату од управе ФортиФикације саопп1теи рескрипт војног државног министарства, ио коме се вароши уступа зид и материјал од зида за 400 Форината иод условом, да га она о свом трошку руши, јсндеке зарони и на земљишту од јендека да начини јавна шеталишта. Но уједно је мииистарство решило, да то ФортиФикаторно земљиште остаје и дал>е имаовина државе и да ће с тога варош имати годишње неку суму у државну касу плаћати. Ово беше повод иодужој дебати. Кад је г. варошки управитељ речени министарски рескрипт ирочитао, конштатује најпре општинар г. Ивић не коректну стилистику тог рескрипта, који изражава смисао, да општина има за зид 400 Форииата нлатити, исти о свом трошку рушити и нр., али не каже, чији ће добивени материјал бити. Разчлањавајући даље министарско решење вели, да оиштина не може пристати, да земљиште остаје државна сопственост, јер јој може данас-сутра на ум иасти, да ту подигне шанчеве, кад је онштина толико потрошила на ту ироменаду. Тог мнења беше и први варошки претставник г. К. А. Петровић,премда он не увиђа потребу, по којој би се ту икад ФортиФикација подигла, почем сав Земун београдски топови доминирају, а и данашња стратегија са свим друге мере нроиисује. Општицар г. Паић вели, да се оиштииа тог посла под условом министарским не може нримити. Нека и земљиште у својипу варошку пређе, на ћемо све оно, рече, испунити, што рескрипт зактева. Што се пак тиче ратних мера, које би с временом држава предузети могла, тад се не нита, чије је шта, већ се окупира не само општинско, него и приватно. Г. Ивић реплицирајући рече, да се у таквом случају може зактевати накнада, али ако је- земљиште државно таква се потражити не може. У том смислу говорише још и други ошнтицори. Г. Солар рече, да треба у обзир уаети, да су то две ствари, зид и земљиште. Зид можемо рушити, а због земљишта можемо се обратити на самога цара. На то ће ириметити г. председник, прочитавши рескрипт, да је једно с другим скоцчаио, да су услови постављени, и иа том основу само може општина закључак чинити. Цочем је неко <цриметио, да држава це може имати ту знатнога земљипгга, само толико калико зид и јендеци захватају, рећиће општииар г. Б олф, да је држава у време, кад је зид подигла заиста од приватних људи откуиила земљиште. На нозив председников решило се: да се понуда министарска у толико нрими , у колико се тиче да оиштина о свом трошку руши зид и материјал као своју својину ук,гоци. Што се пак осталих минцстарских услова тиче, на то ошптииа це може да пристаие, ако речено земљиште у њезицу соиственост це прсђе. Но ако би се њојзи то земљиште уступило, обвезује се, и оста-ге уолове испунити, то јест јендеке зггронити и на тим земљишту нубличне баште насадити. Али на туђем земљишту, она тај трошак чццити це може. Покаже се потреба, да се у Горњој вароши у главном сокаку са обадве страие калдрме јендеци исконају и просеци чисте, како (ш вода одтек имала. Мађистрат је наредио , да ту ствар комисија Р1звиди, и да предложи, пгга ваља радити. Кокисионски иротокол, који прочита г. вар. унравцтељ вели, да ту зими од кише и снега има бла,та, које је цо местима 18—24" дубоко, и да су три просе-. ка тако пуиа блата, да вода неможе иролазитих»с једне стране на другу, те се начине отуда читаве баруштиие. А то је с тога, што се они иикад ие оццсте. Комисија преиоручује, да се јеидеп,и искоцају и цроссп,« очисте. Јер ако се то це учиии, више.ће кућа битц цотопл>ено нити ће се моћц од блата прећи сокак,. : те не^е ци деца моћи с тог краја Горње вароши зими долазити у школу. Кад је г. вар. управитељ извешће комисије ирочитао, рећи ће г. магистратски саветиик Псг тровић, да цајпре треба онај део главцог горњоварошког сокака регулисати, кчјн Ј е близу варадинске каније, тцм више, што је то већ закључено. Ту се блато целог соКака слегне , јер је ииз брег, $ кад је кишовито време не може се од блата нролазити. Зашто то није већ досад регулисано, рече, незна. ђароши требало би само материјал набавц ; ти, а калдрмџија је рекао да ће са&( да изради цосао, поцем му је ту кућа. Овај је предмет жестоку дебату иаазвао. Опцггинар г. Јован 11. Јо^ацовић рече, да због тога, јнто одлив воде нцје регулисан, оц ве^ику штету трпи. Вода се досад из.ћтла на њ ^ гојјо кућиште, а с тога се срушила његова штала, те је 400 Форината штете имао отуда. Он то бише трпити не јшжс , зато цека се варош нобрице, да тчј незгоди доскочи. Г. вар. управитељ рече том нриликом, да је и т^козвани Ј^овов нросек на Дунаву оштећен од вс\шке воде, која се штета сад с ма.гим трош-