Земунски гласник

374

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. У Недељу беше парастос души покојног Ђорђа Пантелића, који даје сваке године у тај дан наша црквена опшгина. Други дан држаше општинари скупштииу поглавиго с тога, да поделе стипендије из Пантелићеве Фундаци је. У идукем листу донећемо опширно извешће о тој седници, а сад ћемо прословити коју укратко о самој Фуидацији. Родољубиви г ЈБорђе Пантелић, родом из Лединаца у Срему, који је више година у Земуну као лекар живео, и кога се сви са поштовањем сећамо, посветио је знатно своје имање научној цели, на стипендије добрим сиромашним }>ацима, какав је и сам у својој младости био. Црквена општина земунска има право на руководство са том Фундацијом, то јест, њојзи је то но жел.и фундаторовој поверено. Девет је година прошло од смрти Пантелићеве, а тек ове године могло се две стипендије по 210 Форината раздати. А да није магистрат пре три године драстичиа срества употребио, и после варошком адјункту г. Орељу управу над Фундацијом новерио, моа^да неби још ни данас отуда плода било. У ирвој линији мора се то нехатости оне особе прииисати, којој је општина руководе/гво поверила, но у другој одговорна је сама црквена општина, што није енергично устала против нехатости њезино!* органа. Исто тако је општина заједно с магистратом одговорна за то, што пређашњи тутор код богородичне цркве, који је тако не чувено дуговлачио са предавањем црквених рачуна, новце још ни сада положио није, те црква штету трпи, што ти новци нису дати под интерес. Кад 1е пре две године 23. Окгобра 1868. год. — г. Орељ примио администрацију Пантелићеве Фундације, од то доба с њоме са свим добро стоји. Г. Орељ затекао је норески дуг од више стотина Форината, који је очистио, а само му је готовина од 23 Форинте предата била. Сад та Фундација нема нити иореског нити перцентуалног дуга, а ово јој је стање: У готовности . . 731 ф . 86 V, н. „ облигацијама . 399 ф. — „ „ непокретностима 9600 ,, — „ свега 10.731 ф . 86% н. (Општинско веће 10. Ссптембра. Свршетак.) Интерпелација г. А. Д. Јовановића гласи овако: „Нотписаном је чает, г. Градоначелника следеће заиитати, и моли, ночем му ее ствар важна ви-

ди, да му се одговори у првој идућој оиштинекој еедници. Као што је познато постоји у Земуну знатан школски фонд , познат нод имддфм, „Грч,ки школски Фундус," који је при концу нровдога века прилозима људи разних народности оенован. Це .ј. те фундације јест неговање грчког језика и грчке научености. Иостанак грчке школе у Земуну беЈне тадапотреба, јер не само што су ту многи Грци и Македоромани становали, којима је морало пожељио бити, да се љихова деца у том језику образују, већ и с тога, нгго је знање грчког језика тада и осталим становницима земунским потребно било, почем је у оно време тај језик био ерететво, с којим се једино служише Хришћани по Турској у њиховој спољашњој и унутрашњој трговини ; Земун је иак тада један од првих посретственика европскотурске спедиционе трговине био. То је и поглавиги узрок био, зашто су сви Земунци за тим тежили, да у Земуну иостоји грчка школа, па зато и јесу сви без разлике вере и народности на то иринашали, да се тај фонд множи , који данас знатну суму од 40.000 Форината показује. Светском трговином сад други Фактори владају, усљед којих промењен је и трговачки положај Земуна. И грчки јејезик с тога свој ирактични значај ио нас изгубио, а и број овдашњих Грка и Македоромана се је на 15—20 душа смањио. Но при свом том незнатном броју ипак њих та племенита жел»а испузвава, да у Земуну виде грчку школу и у будуће обесбеђену. Они мисле, да ће то тиме постићи, ако се они конетитуирају као приватно друштво, и ако грчку Фоидацију, која је једнајавна Фундацијаи као такова потпада ио иропиеу закона надзору варошког заступништва, прогласе за друштвеио имање. У том смислу предадоше садашњи управитељи грчкога Фонда, као П1Т0 се чује, штатут на потврђење, Иостанак грчке школе у Земуну, сваки ће же*шти који год теЖи за науком и образованошћу, премда овдашња школа садашњем евом устројству не одговара потреби и мораће се преустројиги. Сам тај 3>акт, имати у нашој вароши училиште, у коме се може специјално знање набавити, сваком ће мило бити, у толико више у колико се тај завод из сопствених сретстава издржава. Али с обзиром на то, да се хоће једна јавна Фундација, која је заведена нрилозима свију стихија ове вароши, реченим штатутима иреобратити у приватно друштвено имање; е обзиром на то, да штатути, иредани вишој власги на потврђење, садржавају иронисе, који су нротивни основним начелима удружења и нашем општинском закону, иочем они међу осталом чине неку 1С1асиФикацију друштвеиих члаиова, који је без сваког основа ; с избором на то, да исти штатути друштвено имање, дакле грчки Фундус, у извесном случају једној страној, нашој онштини не нринадлежећој корпорацији на расположење дају, и отуда но нашу варош могућии случај бити може, да наш Земун некад у погледу на грчки фонд и грчку школу, која се овде у месту налази, етраном унливу иотчињен буде ; најпосле с обзиром још и на друге важие сТвари : усуђујем се у своје име као оиштннар, варошки иретставиик и основач реченог грчкога Фундуса, као и у име многих других грађана земунекнх, гоенодина Градоначелника заиитати : 1. Јесу ли куратори грчкога Фонда магиетрату доиста нредали штатут ради нотврђења више власти, којима они иамеравају, да грчки Фундус преобрате у ириватно друштвено имање и да тај штатут уклоне законитом упливу оНштинеког засгупништва ? 2. Ако је то тако, хоће ли магистрат речени штатути оиштинском заступништву предати , како би оно о њима већати и закључити могло, и то е тога да се пЈ >аво онштине не украги'? 3. Ако то магиетрат неби хтео да учини, је ли бар у одноеној магистратскогнолитичиој еедниџи ириседавши варошки претставник своју, законито му нристојећу ограду нротоколарно изрекао : или ако је случајпо г. први варошки нрететавиик у тој ствари одвисан био, јели га ту други заменуо? 4. Хоће ли магистрат бар поеле у својој вишој влаети поднети имајућој релацији не законито, како интерес гако и досгојаиство наше вароиш вре!)ајуће ноетупање но броју са евим це знатног дела становника, као што треба освед^авати, и гом ириликом конетатовати, да еу штатити еастављени и ирегледаии у тајноети, без зиањч и еуделовања свију, на глаеање и решавање ираво имајућих основача, нанротив да еу на томе радила и нека лица, која нису комнетентна за то ?" На ову интериелацију, која је још 0. Аугуета предана, одговорио је у одеусгву г. Градоначелника (који је болестан) да еу куратори грчког Фонда доиста поднели штатут на нотврђење ; да је зе-

мал»ска власт зактева.га, да се иоднеее и стари устав грчке Фундације. Но куратори то не учинише из тог узрока, што је устав, као што веле, заннран у големој књизи, која се ие може иридодати •, уместо тога написаше неке одломке уетава, иремда ее иети не може сматрати као доетаточан препис. Са овим одломцима заједно послаће се Генералкоманди и интерпелација г. А. Д. Јовановића, коме ће се у своје време доставити решење земал>ске власти. Штатути, рече г. вар. управител., још су ту и варошки застуиници могу их прегледаТи, ако то желе. Почем то заступници иису изриком зактевали, и иошто је г. вар. уираиитељ још сиоменуо, како куратори грчке Фундације нису хтели Фундуеке етвари у магистрату деионовати, као што је то вшиа власг наредила, али то сад учинише, нрешло се на други предмет. РеФереит позива општинско веће да закључн, у које ће се даие држати дражба ради оних 200 јутара од нуетаре, од којих иде приход на издржавање реалке. Носле кратке дебаге решава се : да се лицитација држи 13. и 14. (25. и 25.) Октобра и да на њој буде одбор из општинара. За чланове одбора изабрани еу г.г. К. А. Иетровић, Ф. Волф и Јован И. Јовановић, којима је придодан г. иол. адјункт Манђул. Наложеио је одбору, да најпре покуша, земл»у на комаде од једног јутра, највише по пет јутара иод закуп дати. Иолиција иредлаже општини, да ее набаве фсњсри, који ће се кад је ватра ноћом на црквенпм тороњима на оној страни обесити, на којој је ватра. На то ће приметити општинар г. Паић, да је још од прече нотребе, да се то дању барјаком чини, почем ноћу и сама светлост показује, на којој је етрани ватра. Решава се : да ее тај нредмет уиути на одбор за одорану од ватрс, који је ово дана установл>ен. Земунац, Је .Фта В., скитајући се ио свету, нашао ее пре неколико година без иоваца у неком ирнмореком месту у Малој Азији. Тада је холера беснила у Анадолији. Царски консул у Смирни нозове аустријске поданике, да одлазе из околиих места још пре него што би се болест нојавила. Много њих еледоваше консуловом нозиву, међу којима и наш ЈеФта беше.\ Он се нревезо па другу страну мора на царском војеном броду, и ту мора да је добро живео, јер трошак од тог нутовања је знатан. Чује ее, да ее ЈеФта В. за земуиског грађаиина издао, рекавши да има своју сермију и родбину у Земуну. Но каодаје заборавио сам тај рачун намириги, јер од стране миниетарства спол»ашних дела зактева се, да онштина за њега илатиОиштина пак је одбила то зактевање, јер куд би она приспела, кад би за скитнице, који никад ништа онштшш не принесу, илатила. У том смислу гласи решење варошког заетунништва у тој ствари. Пређашњи варошки баштован Шари тражи накиаду од 80 Форината из онштинске касе с тога, што је ио налогу поеадио у варошкој башти иробе ради мел»а. Ово Шарино зактевање беше повод подужој дебати. Варошки нрететавник г. Ст> Марковић рече, да је истн баштован ошитину сила новаца стао, а иишта иије израдио, аато није за то, да му <;е што да. Г. Ивић ће нитати, да ли се баштован иеелио, коме је дат рок до конца Аугуста. На то ће рећи г. вар. Унравитељ, да је варошка баиЈ^а сад црешла у уживањс екоиомног друштв , 1Га се оно о гоме има бринути. Онштинар г. Волф рече, Л а јс друштво још није примило. Што сс пак баиггована тиче, то вал»а најире комисионалио извидети , шта је израдио , иа ако се доисга трудио око меља, нека му се да двадееет ФОрината. Овај ее нредлог усвоји, Оп1$гишш г. Андрејевић обрати цажњу онштинекога већа на добацовачки еокак, код капије истог имеиа, који је са свим лоиг, те вал»а га оиравити, Он предлаже даГсето још ове јесени учинн, јер је ту иут оцако исто рђав, као и код варадинске каније. Андрејевићев нредлог био је иотпомоснут и еа друге стране те ее решило, да се речена места одмах оираве. Сад долази избор учитеља. Школска комисија иодиела је листу о квалифи кацији најбољих компетснта, из које се видиги могло године домиетед-. та, шта је који нре нреиарандије и с каквим успехом учио, кад је нриправнички исиит и с какДј Џј уснехом ноложио, је ли учитељ већ био и оцене у нојединим школским нред&етима. Г. иарох Н. Савић прочита извешће школеке компсије, које овпко гласи: „Враћајући спиеак компетецата на учител»ства одел. 1. бр. 3370. еа молбеннцама и оведочбама, нодинсани члацови школске комисије, нопгго су ове молбенице и еведочбе компетенага тачно прсгледали имају чает еледећи извештај о сносоЛностима појединих компетената ел. магиетрату цоднети. Ири оцењивању сноеобности нојединих компстената шкЈлека је комиеија цажњу своју обр^тила на добру ква.лиФикацију у главним иредметима а оео-