Земунски гласник

375

бито на квалиФикацију у практичној радњи у школи, у немачком јеаику, у црквеном певању, наТоЈоли који компетент већ учитељ био и на године комиетента. Који комнетент сва ова или већину ових евојства има, предностављен је другом, ко их немау толикој мери. За олакшање посла комисија је иаабрала само добре комнетенте и ставила их за преглед на листу под а), а слабије је из вида изнустила. Ио тој листи и по основу горе нзложеиих својства изјављује школска комиснја своје мнење да су ови компетенти најсиособнији и иредлаже за поједине школске равреде: А. За главну школу. 1. Код св. богородичне цркве за четврти разред г. Стевана Милашиновића, који је нроглашен но свршеном прииравничком испиту за учитеља у глаВнвј школи са особитом ирепоруком и који је учитељ био 1'| 2 године у 3. равреду у румској школи са врло добрим успехом; за други разред : госнодина Вићентију Ајваза, који је нроглашен за учитеља у основној псколи са иреноруком, који је у практичној радњи у школи, у немачкој граматици и цркв. невању врло добар. 2. Код св. Николајевске цркве : за трећи разред г. Александра Кузмановића, који је нроглашен за учитељау гл. школи са особитом препоруком и који је у практичној радњи у јпколи и немачкој граматици врло добар, а у црквеном невању добар ; за први разред г. Димитрија Нешковића, који ,је проглашен за учитеља у главној школи са особитом прсноруком, који је у практичној радњи у игколи и црквеном певању врло добар, и који је 1 год. учитељ био у 1. и 2. разреду главне школе у Руми на свако задовољство општине. Б. У основној школи у Горњој вароши : за II. и III. разред г. Николу Брашована, који је ироглашен за учитеља у основним и нижим разредима гл. школе, који је у певању одличан, а у ирактичној радњи у школи врло добар ; за нрви разред: Вељка Иетровића, који је нроглашен за учитеља у основој нгколи са ирепоруком, који је у нрактичној радњи у школи врло добар, у црквеном певању одличан, и који је учичитељ у Д. С. Иваиу са врло добрим успехом. За месго учитељице иријавила ее само Ан1)елија Ракићева, којаје по свршеном исниту у учит. нрииравничком заводу у Сомбору добила добру сведочбу : тако исту ноднаша добру сведочбу у вештини у женским ручним нословима. На основу ових сведочба школска комисија држи да ће ова приправнџца добра учитељица биги за 1. разред." 1То нрочитању тога извешћа рече оиштинар г. И. II. Јовановић, да би нужно било за сиромашиу децу) да се нрви разред Св. николајевске цркве иремести код Св. богородичне, јер ту је среда вароши. Оетали на то рекоше, да се школска комисија о томе посаветује, на нека онако ради, како иа добро нађе. Г. Солар нредлаже да општииско веће још засад неопредељује, у који ће Којн рааред за учитеља доћи, већ иека иричека дохсле сви лично овамо недођу, па нека се оНда одреди, који ће који разред добити и нек им се онда и декрет изда. Г. нарох 11. Савић иристаје на нредлог Соларев. Миланковић рече : школска је комисија има.га нред очима једино евсдочбе компетената, по тим еведочбама нашлаје за добро, да се поменути комиетенти, које је у свом извешћу општинеком већу предложииа, нредложе за учитеље и уједно је нредложила, којн би за који разред, судећи по њихОвим еведочбама, био најсиособнији, а ако остали мисле да ће боље бити, да пречекамо док сви лично овачо недођу, то ће онда и он на то пристати. Г. Андрејевић иредлаже: будући је школека комиеија изабрала и предложила нам између добрих иајбоље, за то треба да изберемо за учитеље оие комненгенте, које нам је школска комиеија иредложила. Још њи неколико говорише да се изаберу нредложони од школске комисије и једноглаено ее закључи: За учитеље и учитељку бирају се она лица, које је школска комисија предложила а у који ће који разред бити намештен, то ће се онда одреднти, кад лично овамо дођу и Мађистрат има настојати, да се закључак овај ома и изврши. Напоељетку рече г. парох Н. Савић, да је нехотице заиисао у заиисник да се само српским учитељима новиси нлата на 500 ф . а требало би да је записао да се и немачким Франценстаљским иовиси на 500 ф . као што је општина и ^закључила, те за то моли да се та ногрешка у записннку ноирави. На ово сви онштинари рекоше да треба поправити. иашто је г. Орељ и поправио. Са овим се еврши у 12 сахата седиица. И с права к. У прошлом лиету на трећој страни у нрвом ступцу треба читати: с којима они наену „сокак пред својим кућама." — Ј јч е на ноК између 1. и 2. сахата оглаеише пушке и авона ва-

тру. „Европа" највећа дађа дун. паробр. друштва, заналила се и изгорела је на Дунаву ирема дрвари. Л>уди радише на самој лађи са великом одважношћу, да је спасу, алн је најпосле морадоше напустити, која као какав малаксали џин чекаше пропаст своју. У њој беше спремљено угљена до саме Пеште. Из тога регког и великог пожара све се људство с лађе спасло, иначе слабо што. До сада се још извесно незна како је лађа запаљена. Штета износи 172.338 Форината, с том сумом записана је та лађа у друштвеном инвентару. — И јуче по подне у два сахата опет се појавила ватра. Изгореше три куће у Бари. Опасиост беше велика, једно због велике суше, коју имамо, и која је доиста ванредна у ово ^оба године, друго што су у том крају вароши куће једна покрај друге и највише су шиндром покривене. Штета је знатна. — Данас после подне држаће одбор за одбрану од ватре своју седницу. — Наш бригадир г. генералмајор Кшиж, који се пре неки дан с званичног пута вратио у Земун, гго^ стао је бароном усљед добивеног ордена гвоздене круне другог сгенена. — Господин наш градоначелник мајор Вах ономад је одпутовао са пештанском лађом у Беч нриватним послом. —Са брзопловом пропутоваше овуда за Галац главни директор паробродског друштва г. Касиан. С њиме заједно путују гроФ ВимФен, зет барона Сине, главни друштвени инџењер и друштвени правобраниоц др. Сајлер, бивши бечки градоначрлник. — Од неколико дана бави се у нашој средини царски гл. конзул г. Глапа.т.ер Зоретић иоходећи своје сроднике пл. Спирте. —- Иодмаршал барон Габленц у прошли Уторак дошао је из Загреба у Митровицу војпим нослом. — Због кавге, које се скоро ил инчега излегла гонише пре неколико дана ноћу два стражара Макси.ма Вачванина, који је кавгу заметнуо. Стигну га близу његове куће, г,\е он с ашовом на њих јуриши. а они га тако претуку, да је скоро мртав у болницу однешен и после 0 дана умре. Оба су стражара уапшена. — Из Београда добисмо од нашег донисника ово писмо: ,, Ви се ваља да чудите што вам се од овуда слабо ко јанља. Није то тако чудно, јер треба да знате да ми негледамо на ствари очима .. Напрепсовог ' до-

писника, ге да вам којешта јављамо, као што је „Напредак" пун пунцат. Ми само чекамо прилику, па ћемо имати доста да вам пишемо. Та ће прилика наступити онда, кад се ово опсадно стање једном уклони. За сад се све на њ одбија, нремда оно баш не смета да се ради само ако се хоће. До сад су пуштени сви из загвора, који су се пустиги имали. Испит је свршен и за недељу дана од данас биће и претрес. Међу пуштенима Ранко Матејић, Јеремија Станојевић и Гавриловић саветници дали су оставку на пензију. Сад за што су они го учинили незнам , али да ту пензију (која је била како коме и до 2000 талира годишње) ни они. ни још многи и многи што је имају — не заслужују, то стоји. Више тих наших бив. саветника и „попечитеља" у своје срећно доба накупили се доста иара глобећ народ, и сви одреда имају големо имање. Сад још уживају и пензију од неколико хиљада на годину, паим је баш добро. Него то им је ваљада награда што су дугогодишњом службом управо оштетили и народ и државу т. ј. др • жавну Касу. За сада сеговориито: да ће се скорим изаћи закон о слободној штампи, о скупштини, и да ће се дати општинама већа автономија. У месецу Новембру има се састати народна екупштина, којој ће се сви ови пројекги поднети, да их усвоји. Тако се збори. — Ових дана архимандрит Мојсило произведен је за владику шабачког. Црква и народ добијају у њему честитог Србина, како се само пожелети може. — Кнезу су поставл.ени ироФесори за науку хришћанску прота Никола, проФесор гимназије; Срећковић за историју са земљописом; Јова Бошковић за српски језик ; Алковић за проФесора Физике, сви проФесори велике школе. — У нашој великбј школи ун[)ажњена су три места проФесора за: филозофију , римско и међ. нраво и за полит. економ. и Финансију. Отворен је копкурс за та места. — Отворен је румунски цркв. сабор. Митрополит Шагуна жели са целим клиром и народом да оженити евештеници постају владикама. јер је то, вели, по канонима, а баш ни мапастира нема као у Срба, да се могу само зато калуђери држати. којима управо канони изрично забран.ују, да могу тај чин носити. О томе се чула реч и на нашем носледњем цркв. сабору, а многи ће се можда сетити и пок. проте Влаховића, кога је Стратимировић нечувено гонио, па се стога и иокато-