Земунски гласник
382
ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земуп. Наступило је школско време. Приспедоше нам и нови учитељи, и школска комисија живо настојава, да школско учење што пре и што успешније одночне. Два дана један за другим имадоше чланови комисије састанке своје, на којима беху и господа учитељи. Ту се договарало о разређивању учитеља у школске разреде. Господа учитељи изјавише се, како они желе да се разреде по разредима, и та њихова жеља одговара са свим предлогу шк. комисије. Само г. Вићентије Ајваз заиште, да се њему да први разред, а у старији да дође г. В. Петровић, што се одобри. Још је закључено, да се школска комисија молбом одмах обрати на магистрат, да се српска деца упуте у српске школе и да се у немачке школе не примају српска деца без сведочбе, да су српске школе походила. У Понедељник су чланови шк. комисије увели учитеље у школе и горњоварошке учитеље претставили су тамошњем г. пароху и неким општинарима. Но у тај дан није се могао рад у школи одпочети, почем се школе код богородичне цр1све тада кречише. Тек је у Петак одпочето са поделењем деце у разреде, а предавање почеће сутра у Понедељник. У Среду беше опет седница шк. комисије, у којој је прочитан допис магистрата, да је ново избрана учитељица захвалила на избору, усљед тога да се нареди, да се први женски разред придружи старијем разреду и да предлог поднесе магистрату, како да се попуни опет упражњено место учитељице у првом разреду. Закључено је, да се учитељица у старијем разреду упути , да привремено прима женску децу за први разред и да се писмено предложи магистрату, да се одмах етечај у новинама распише. За тим се израдио предлог на основу позива црквене општине, како да се сиротинеким ђацима српских школа набави обућа и одело. Предлог комисије препоручује у том погледу: 1. црквена оппттина да одреди извесну суму из ђачког Фонда на то; 2. да се један део од прихода од ђачке беседе о св. Сави на ту цељ определи; 3, да се обраћа на милосрђе појединих суграђана ради нрилога у новц ^Јали старим хаљинама и т. д.; 4.' да се избере одбор од три лица, који ће имати цовце прикупљати, наручбине чинити и у
споразумлењу са господом паросима и учитељима пронаћи, која су деца потребита. Јавили смо, да су господа пароси умољени, да сачине списак деце, која су за школе. Том позиву одазвали су се одмах г. парох Савић и г. капелан Руварац, но горњоварошки парох г. Суботић досад то још учинио није. Но нама се чини да списци г.г. свештеника нису достатачни, јер показују са свим не знатан број деце за школу. Ако би то тако било, доиста рђаво би стојало са српским становницима у Земуну. Ваља нам ту споменути, да је од стране магистрата полицији дат налог, да поузданим полицајним органом позове родитеље, а ако је нужно, да их иатера, да своју децу 23. Септембра у школу код богородичне цркве ради уписивања доведу. Да ли полиција није могла због кратког времена или другог каквог узрока тај налог извршити, или је кривицом родитеља, не знамо, но у речени дан баш ни једно ново дете не беше доведено у школу ради уписивања. 0 немачким гнколама и о реалки донећемо у идућем листу извешће, за сад ћемо само ириметити, да иије довољно имати добре учитеље, иего треба их и потпомагати са свом силом. Свештенство , месна власт са својим органима, варошко и црквено заступништво и родитељи треба да се старају, да деца посећују шкоЛу. (Ссдиица црквсис општице. 15. Сентембра,) дрзкана у дворани гаколској. Осим г. Орсља као председнива и комесара беху присутни четрнаест чланова и г. Василије Суботић парох као позпаник, Г. Орељ отвори седпицу и пре свега разложи, рашта се скупштина састала. Рече, да вал.а изабрати стинеидисте за задужбину нантелићеву, па напомену како је то важпа ствар и да пал>а савесно радити, како би ое постигла опа цељ, коју је дароватељ у свомс родољубном одукгевлењу имао пред очима. Напослетку замоли да се сродници проситеља, ако их ту има, уклоне, кад дођр до избора. Г. Н. Савић, парох захте да се прочита тестаменат, што г. Орељ по саглашењу скушптине и учини. У тестаменту ее каже, да поклоњеним имањем управља црквсна општина, а иптересом да се уче ђаци из виших гакола, које општина у својој седници бира. Изабрани штипеидиста мора бити добар ђак и ваљаиа владаља, и мора бити еиромах, а особито се има гледати и на то, је ли бсз роднтеља. Рођаци имају прдепотво. За тим се поведе равговор о томе, које су више школе. Г. Панћ миоли, да ое више школо почпњу петим разредом гимназије, па о тога и продлаже, да се бпрају само они, који су већ свршнли четири разреда. Г. др. Миланковпћ говори, да је по староме систему био упиверзитет виша гакола а у новије време и гимназнја, Но томс се и српсва Матица владала, те јо у Текелијацум примила само оие, који већ стуне у универзитет, а сад прима и од шестога разреда ; Тако би, рече, могли и ми радити и бирати, само оне, који су сврншли 6. равред и ђаке из политехнике. Г. Н. Савић парох доказивагае, да се вигае гаколе по-
чиљу одмах првим разредом гимназијо. У томо га потпомагаху г.г. Ст. Андрејевић и Максимовић. Г. Орељ допуљујући Паићев нредлог тиме, да у вигае школе спада и реалка ставл.а на гласање њег.ов и г. др. Миланковића. Већина бегае за предлог"г1 Паића, што је и у протокол као закључак завеЈ дено. Носле тога почну се чптати молбевице и сведочанства проситеља. Слабији беху одмах стављени на страну и не узимаху се у обзир при избору. Прочита се мо.чбеница и сведочанство ро!)ака пантелићевог Ранковића из Буковца, но пошто у крштеном писму није доказано сроство, и пошто је стављен закључак, да само ђаци од 5, разреда на више могу бити изабрани, а он је тек први еврншо, то се и њогова молбеница метне са свим на страну. Са бољим сведочанствима беху одобрани ови: Мита Недељковић, Милан Јовановић, Миливој Стојановић, Ал. Петровић, Радослав, Варади и Михајловић. За М. Недељковића рекоше да има једну стипеидију али је мала, с тога закључи опгатина, да му се даје јопг и помоћ од 60 ф. из ђачкога Фонда све довде док не добије већу. Г. др. Миланковић предложи, да се двојица 9а те две штипендије изберу без тајнога глаоања и. то тако, да се узме један, који најбоља сведоча^ етва има и други, који је ма и лошији нешто, али најсиромашнији. Ту се развије дуга дебата, и најпосле се нриступи тајпом гласању, те тако буду изабрани Ал. Петровић и Радослав. За тим је закључено, да се штинсндистама свака три месеца унапред пшљу новци, а они да имају цркв. општини подносити сведочанства од свакога течаја, Г. Н. Сгишћ парох изјави захвалност г. Орељу, што се ревносно заузи.мао о ко остварења те закладе, на што и скупштина једнодушно пристане. Беше јога и других предмета за регаавање, али је подне било иревалило, те се одложи све до идуће седнице.
Исправак. У прошлом листу на другој ст]>апи и трећем ступцу, гаеснаести ред одозго ваља чптати 1 „као пгто је то вигаа власт наредила, п а т о н и сад још у ч и н и л и н и с у. .
— Као што споменусмо укратко у прошломе листу , питање о регулисању Саве опет је покренуто. Јависмо и то , да је техничка комисијб сад скоро ту реку прегледала. Допуњавајући то извешће јављамо, да је хрватска дворска канцеларија ово питање наново покренула, којој се придружило и државно војно министарство.На челу комисије стоји инспектор централне морске власти у Тријесту г. ЈозеФ витез Маузер, који је припознат за ауторитета у хидротехничким стварима. Од стране војног министарства додат мује иогранични директор грађевине госп. Бенгелроде из Загреба а иаробродско друштво заступљено је земунским бродарским инспектором госн. Бодвином. Комисија је тог мпења, да најпре треба корито Савско очиг стити од паи.ева и прудова, које Поглавито проузрокују босанске речице Уна, Врбас, Босна и Дрина, шго улазе у Саву, С тога је комиеија нредложила , да се и турска влада позоце, да и она носи известан део трошка. Комиеија није за то, да се
/