Земунски гласник

383

просеци копају, јер би тиме оскудица у води још већа била, него што је сада. Досад је ствар само површно испитивана, но иепитивање ће се не одлажно продужити и предрачун дотичном месту поднети. Као што чујемо, посао регулисања започеће идуће године одмах, како то буде стање воде допустило. — Ноћу од Четвртка на Петак v два сахата после поноћи приспела је овамо сепаратна лађа „Максимилијан," на којој се налази раскнез Александар, Филип Стаиковић и Паја Трипковић, доведени из Пеште ради суочења са кривцима из Београда. 0 том лађом дошао је и судски персонал. Господа: претседник Тит Пајор, приседник Петери и судски писар Веровац, као и државни тужиоци Валтазар Строкаи и Јосиф Сарваши. Ту је и лекар раскнежев др. Грос, и судски лекар др. Шмит. Војничка стража која допрати оптуженике, састоји се из хпеснаест момака од регименте надвојводе Мекденбург, иод командом једнога стражмештера. Дошао је и један поручик од пештанске плацкоманде. Војници беху одмах измењени. Сад чувају лађу 30 момака иод командом једног потпоручика. Лађа је пустила ленгер средДунава како неби био никакав сарбраштај са оптуженицима с поља могућан. Кнез станује у великој кабини за жеиске и неирестано је уз њега један пештански полицајни чиновник. Тако исто и уз остала два окривљеника но један нолицајни чиновник с њима заједно у кабинама, које су једна Десно, друга лево до точкова. Пред вратима од женског салона и пред онима од кабина стоји по један стражар са запетом пушком. Ови чиновници прате их и онда, кад се двапута на дан шетају по крову, наравно сваки у друго време. За време шетања по крову сва јестража иод оружјем. Паја Трипковић налази се у кабини, које прозор гледи на Земун, а Станковић има изглед на аду. То га ваљда слабо занима, те је јуче дао себи донети српске новине, да се читањем забавља. Кнеза послужује један пештански варошки нандур, а и његов је кувар ту, који му зготови јела. У Петак позвао је више њих од оФицира на вечеру. Јуче у 11 сахата ночело је суочење Станковика са тројицом криваца из Београда, које довезе српски нароброд „Делиград." То су : Мајсторовић, бпвши еаветник, Др. Станојевић, бивши ироФесор на вел. школи и Станко

кавеџија код „круне." Сњимаједошло и неколико сведока. И ова је лађа пустила ленгер на сред Дунава одмах до „Максимилијана" тако, да се с једне лађе на другу ћуприцом прелази. На српекој лађи чувају ћуприју два жапдара, на аустријској опет два војника. Суочење продужиће се у Понедељник и Уторник а можда ће још више дана трајати. Српски судац Лазаревић присус.твује испитима. — Ио „Пешт. Лојду" остаће г. Сарваши после суочења овде, јер је опуномоћен, да истражи кривце, ако би их ио Славонији и војној граници било. Речени лист вели, да му је с тога дата власт, да може по потреби сумњиве људе и затворити. (Задружно.) У прошлу недељу држао је одбор аа одбрану од ватре седницу, у којој закључише : 1. да се становници ове вароши још једанпута позову на уписивање за члаиове друштва. 2. Да се засад само у долњој вароши својевољачка обрана ватре организује, и да се иста на четир кварта, у сваком са посебним шмрком и са нужним справама смести. 3. Чланови одбора господа Ивић и Велш умољени су, да што пре и што простије из, раде правило, како би се оно скорим друштву на иретрес и усвојење поднети могло. — Јуче по подне отпутовао је г. ђенерал барон Кшиж приватним послом у Пешту. — Пре неки дан дошао је у Земун госп. подмаршал Скудје да прегледа као дивизиони ђенерал овдашњи гпрнизонски батаљон регулаша. ОтпутОвао је у Варадин. — Г. Каниц вративши се са свога иута из Бугарске, јуче је ношао за Беч. — У „Видовдану" читамо за овога чувеног научењака ово: „Г. Каниц вратио се са свог пута из Бугарске, још се бави код нас, и као што чујемо сутра намерава полазити кући да доврши свој нредузети посао. Он је особито срећан био на овом садашњем свом путу. Прошао је сав предео између Лома и Тимока до Коџа-Балкана. Не само је у том пределу пронашао толико ствари , да се карта његова мора са свим променити, него и у археологијском погледу постигао је срећних и великих резултата. Између осталога да напоменемо само, да је у Арчер-Паланци и на реци истог имена нронашао остатке некога римског насеља, а близу Рабиша открио стару римску варош Камбустику, која је тим важнија , што ће тек сада помоћу овога места моћијасно и не сумњиво да се означи велики овај и знаменити римски друм, који је ишао између Ниша и Арчер-Паланке. А ово је у интересу и за светски саобраћај. Чујемо да ће г. Канпц кроз два или три месеца у

органу бечке академије обелоданити све резултате садашњега свог путовања по Бугарској." — Из Београда нам пише наш дописник ово: Наша је просветна струка дуго чекала за својим министром. Н>езин заступник, садањи министар Фииансије, није хтео ништа у томе погледу предузимати. То му се може само одобрити, јер је и тиме више послужио добру земље, него пређашњи заступник тога министарства, за којим је мрачна сенка остала од његове радње у просвети Србије. Сада јетој прекој потреби лепо одговорено избиром новог министра за просвету и то у лицу г. др. Димитрија МатиЛа, који ће уједно бити за време и министар иностраних дела. Немачке новине броје новога министра просвете у савршено либералне људе. Мило нам је, тпто им се дала та ирилика, да могу то казати. И ми се радујемо томе сретном избору, јер смо уверени, да ће напредни и слободни дух новога министра и умети и хтети иодићи запуштену просветну струку у Србији. Нека иусти само слободно свој не зависни иоглед по многим потребама наше Србије, и искрене патриоте биће му свагда рукоиомоћ у племенитом раду. — Читасмо чланке у вагаем листу о нашем „Првом Српском акцијеком друштву". Није чудо, што сте поклонили места у вашем листу тој ствари, јер је заиста важна. Но поред свега тога, иоред свију оних ноштованих имена, гато се појавише као основачи - наш се Београд оиет веома лоше показао и ако је у томе његова велика корист. На против, одзив из унутрањости Србије мора се иохвалити, и морамо се радовати онаком свесном схваћање те потребе. Међу тим још се надамо од свуда, па и од наших суграђана, да ће се томе подузећу одазвати са оном ревношћу, коју захтева тако важна ствар и напредак трговине наше. Ми амо чујемо , а ви ћете то јога болзе знати, да раскнез Карађорђевић са ТриФковићем и Станковићем зацело долази у Петак у Земун. (Дошли су. У.) И тако ће се и то један пут свршити и ми ћемо се онда до који дан опростити опсаднога стања и у опште ове неизвесноети. 1Пто се Владимира Јовановића тиче , то вам и одавде могу као са свим позитивно јавити, да на њему нема никакве'кривице и да ће бити зацело ослобођен, а да се нагаао јемац за њега , већ би био до сад и пуштен. Заиста се морамо чудити пештанским Србима, на и жалити, да