Земунски гласник

зоб врхом, по 1.90, јечам по 2.50. Ову робу највише довозише Немци из Пазова, и ирилично је добра с тога, што је увежена и вршена пре него што се окишало било. Кукуруза слобо беше довожено. Цена му је 3 Фор., која ће и остати, јергаима ове године толико, колико га не може смеотити у свима котобаљама сремачким, у толико мање, што су многе још иуне љањског кукуруза. Идуће недеље надамо се издашпијим довозима, што су досад људи били уздржани брањем. Овде се товари један шлеп дунавског паробродског друштва с јечмом за Пешту, и „Делиград" нолази данас за Пешту са три приватне лађе натоварене са 24.000 вагана шенице у Панчеву и Новом Саду, и једним шлепом са јечмом. Издат је од паробродске агенције јесенски пловни ред за путничке лађе. По том реду долазе у Земун и одлазе одавде за Пепггу трипут на недељу и то Недељом, Утор ником и Четвртком у девет сахати пре подне. За Сисак пловиће лађа Петком по доласку пештанске лађе за у Оршаву. Пловидба из Земуна за Сегедин остала је досадашња. Панчево, 4. Октобра. (о. д.) Отворене радње још не могу се похвалити са својим пазарима. У свима влада мање-више све једнако досадашња тишина, чему је поглавити узрок ово ванредно лепо јесенско време. • Само у радњи са млинским производима опажа се нека живост, особито добро пролази брашно за хлеб, које је ево распродато. Ново вино продаје се по 2.50 3.40 аков но квалитету. Ни житарска радња не може се особито живом назвати. Цене житу и кукурузу удариле су натраг, а и довози слаби су, ночем се продуценти још занимају са брањем. Данас се плаћа кила жита по 6.20 до 80, кукуруза по 2.60 - 80. Као ванредност ваља ми јавити, да ће сељаци по свој прилици по највише окруњеног кукуруза доносити ца пијацу, почем је сув. .Дађа сада овде ни једна пе товари, а једна трстанска кућа купује жита и кукуруза на овдашњој пијаци. Овде се сада заведе нов цовчани завод на акције под именом „народна банка" (\ 7 о1к§||апк). Пре неки дан дошло је владино потврђење њезиног устава. Уписано је 300 акција по 250 Форината. Сутра у Суботу др* жаће акцијонари конституирајућу главну скугшттину. Други нут више о том новом заводу.

Вооград, 4. Октобра. (о. д.) Дућанџије добре послове раде без разлике. Јесенски сезон је прошао и за нашу пијацу на уштрб болтаџијама, али су се сад пазари окренули на боље. Најбоље пролази помодна роба, што показује, да су и наши београђани и београђанке прилично напредовали у цивилизацији, и да је и код њих завладала мисао напредка, ако не у дру^ом чему, то бар у моди. И занатлијски послови без изузетка добро пролазе, само да би мало више калФи са стране долазило. Житарска радња ове седмице ограничавала се на местну потребу. Извоза није било, нити се што куповало за шпекулацију. Нису ни довози внатни били, а тражи се само зоб, јечам и раж. За ове вам цене храна могу јавити: жито по 76 — 80, раж по 64 —66,јечам по 62 — 64, зоб по 64 —66, кукуруз по 55 — 58 гроша °/ 0 ока. Једпа овдашња кућа товари у Дубровици два шлепа за Пешту. Брашно од новог жита не тражи се, но добро се продаје оно од старог жита. Као што реко, извоз од хране не знатан је; но ако би већи био, опет би настала кубура са транспортом, почем је паробродско друштво за ову јесен све своје шлепове издало. Ево вам неколико бележака и о радњи са земаљским продуктима, од којих највише има на пијаци јагњећих и јарећих кожа, но лањске плаћају 10% ниже. Цена је вуни 8'/, ока, Овчије коже маторе плаћају по 26 - 28, саланске по 28 —30, сељачке по 24 , козије по 24 , јагњеће по 22, јареће по 19, кавлаке по 14 гроша гтар. Најбоље пролазе јагњеће и јареће коже. Цена масти као и лоју 7—8, цеђеном меду 3 3 / 4 , не цеђеном 3 гроша ока. Шљиве се продају товар по 160 —170 гроша. Шишарке по 3, восак по 28 гроша ока. Аков вина по 60, 100 ока ракије од 9 — 10 граДи по 150 — 153 по квалитету. Ове недеље било је живе новчане радње на овдашњој пијаци. Доота се мењало дуката за банке с тога, што сад има много рокова плаћања но горњим местима. Дисконт бечких меница је 6°/ 0 . Дуката се мењало за цванцике по 56, за рубље по 60 '/ 4 гроша, за банкноте пак по 5 Фор, 52 новчића. Уписивање акција на прво домаће акцијско друштво српско, на „Кондоту ц јакО добро напредује, и могу вам казати, да су готово све издате. Вредно је споменути, да се је овдашњи трговачки свет веома мало одазвао том подузећу, док су га тр-

говци у унутрашњости Србије са одушевлењем пригрлили. Значајно је и то , што су прилично и приватни капитали учествовали у њему, а то показује добру привредну страну; једно што почеше и приватнн људи са својим капиталима саучесници бити у домаћој радн.и , друго што је један део трговини опредељеног капитала остао тиме њојзи сачуван. Обичај новаца узети а конто робе, који се упражњава у продуктској трговини српској, као и знатан страни кредит што се ужива, особито пак знатне радње страних износача у Србији, знаци су, да домаћа новчана снага није - доволша за домаћу трговину. С тог гледишта не може се пребацитиБеограђанима њихово незнатно саучешће прама „кондоти." Акцијска друштва као и сва друга колективна подузећа позвана су да тах«о зване приватне капитале скупе и већу активну вредцост им дају. Нема можда нигде у размери толиког приватног, па и мртвог капитала као што га има у Србији. ТеФтери управе фонда могли би то бројевима најбоље доказати, а још више ћемери сељака. Подузећима удружења, н. п. штедионицама по окружним местима; могло би се том злу доскочити, адаје двогубно зло то није нужно доказати. Интерес што се плаћа за страни кредит а не плодиост силних канитала томе су докази. Млађаној „кондоти" већ се појављује конкуренција. Дунавско паробродско друштво хоће ове зиме колико-толико да регулише Мораву, како би пловидба њезиних лађа на пролеће одпочети могла. Станички капетан земунски г. Јуренак и лађарски капетан г. Ауерахер били су данас у том послу код нашег ми«. нцстра. В. Р. Шабац, 30. Септембра. Од како нам се лепо летно време указа, постадоше и довози разиоврсних производа јачи, и уољед тога товарен је један тумбас и два шлеиа са зоби и јечмом за Сисак, и један шлеп са истом робом за Нешту. Шенице врло се мало купује, јер је посве рђавог квалитета, па притом и врло рђаво израђена. То се жалит бог и за сву овдашњу храну казати мора. Шљива сувих доноое врло много. Приличне су каквоће и добро сушење , с тога их радо досад и куповаше. Шгетно је по тај наш производ , што му је лане од пештанских купаца та мана набачена, да су преситне и пр. и што пештанска