Земунски гласник

393

бурза не узима обзир на то, да ли су шљиве боље кад еу добро , или кад су у полу осушене. Та пештанска узанција , или како ли ју зову, доводи до тога, да се морају шљиве код сушења сировије оставити, како би се постигнути могао број шљива, који по тамошњем обичају у једној Фунти бити има. Вато остављају продуценти шљиве сировије, него што би требало. Такве шљиве пак, како топло време настане, ускисну и покваре се. Оа преноеом еспапа врло је тегобно , јер се веће партије у своје време пошиљати не могу. То ни сад

ОПШТА РУБРИКА. Уредништо не одговара за чланке, који се печатају нод овом рубрикои. Изјава. ~У"Једним овдашн.иж новинама беше ту скоро нешто „припослано" из Јагодине, као одговор на мој допис, што сам гаиз Јагодине писао, ау „СрЛији" штампао. Овим је нрипосланик или бивши јагод. посланик Мијалко Раденковић хтеоданобије истинитост мога дописа. Ама се љуто прсварио ! ]3])анио се баш оним, што га пајмање може одбранити. У тој њоговој ивјави говори он о евести народа па велп: „Зар ее ствест народа није и у другим приликама огледада тако исто као и у овом." Јесте, само не онако, како је оп мислио, јер јаравликујем слободну ивјаву народцог гласа од нређашњег иолицајског притиска испод кога се ни једна искрена пи слободна реч није могла чути те за то сам и рекао : да се овом приликом (о ркупштини) свест народна дивно огледаше. А код тБсга нема те раздике , и ои кдд говори о евести народа, мисли на ону џолицајску изјаку, с којомје као измајсторисани председник скупштински могао 110 вољи командовати, кад му се то само зановедило, Он је дакле био оруђе, а с оруђем се људи служе, .а ^овек м и с л и. Нека ми дозволи бив, председник и иосланик јагодински, да му кажем коју о поверењу његових суграђана, с којим се он тако раскошно размеће. Г. 1864. кад су га за посланика у Јагодини бирали, од^ 1000 ггореских глава, дошло је само 50 да га бирају! Па само један викну: Мијалка хоћемо! а други кад чуше, неки одговорише хоћемо, а реки одоше с оног места говорећи: „Ми имамо посла, нека кметови то „уреде како знаду." Код њега је дакле то свест, кад га само 50 бирача бирају, а не води рачуна од оних 950, што не дођоше на избор. Да ли се може сетити, зашто дође тако мало бирача ? Зацело за то, што се нанред знало, ко је препоручен и натурен, па су л>уди ролели и не до}ги, јјсго да се с полицијом бакћу и излажу гоиењу. А опомиње ли се јесење михољске скупштине, кад од 400 бирачадоби само један глас ' и то од његовог рођака! Па знали како је иосле тога пораза но препоруци одјуриоу Крагујевац и тамо у резерви чекао, да се интригирањем узме пуномоћије честитом проти посланику јагодинском, иа да се њему преда? И на последњој скупштини у Топчидеру оиет га невидесмо у реду наших свесних посланика из Ј агодине.

не можемо чинити, кадје посао највећи. Једна једина ла!>а, што ради између Београда и Шапца, није у стању по малој води да одговара. Нема на агенцијамз ни довољно шлепова. Да је таквих довољно , неби реморкери нужду имали више даиа стајати док се свршују терети, него би одмах могли натоварене лађе одвуће. Други би онда ред био, анеби пут од Брчке до Молдаве и натраг 14 дана трајао , за које време наравно и вода више опада, те с највећом муком прелазе се опасна места. Путујући ту скоро с паробродом „Иштван" Оавом иреко Раче , имао

Ето видите, како су га награђивали његови рођени суграђани за његове велике труде, што је толико радио за „благо отаџбине." Ето толике сведоџбе говоре, да он никада није уживао поверење, с којим се онако слатко размеће, него је ваздан силом наметан, што ће ваљда и сам иризнати. Па дела, нека се и сад још јавно хвали поверењем његових суграђана! Даље спомиње некакву капетанију, па му се чини, да сам је њсму подметао. Вара се. Ја знам, да је он за његов патриотизам чекао већу какву иаграду. А каиетанија, коју сам ја сиоменуо, била је мамац другоме, који је у споразимлењу с полицијом записивао у некаку „црну књигу" све оне, који се јавно одопираху, да се узме пуномоћује посланику иа Михољској скупштини. У осталом у тој изјави има сијасет других којекаквих ствари, на које не .треба ии одговарати. И ово, игго сам казао, учипих само за љубав умирења неких његових пријатеља, а и за љубав оиих с чијим се поверењем он оиако хвали. Истина, ја сам млад човек, као што вели стари и „незаборавл>ени" иосланик јагодински, али опет зато човека, који не бира речи, с којима ће да се брани, који не уме да поштује јавност, већ мисли, да је јавност за то, да се ко изгрди, таког човека велим, ја само ирезирати могу, а не да му још име кажем. Но на послетку нек се умири — казаћу му моје име, али тако, ако дође у Београд, и ту угоди, да му се наиише још једно „припослано ,". ако за тр опет плати уреднику оних новина, где он обично шаље своје одговоре и најиосле, ако буде учтивији — а дотле нек се задовољи с овим. У Београду, 4. Септембра 1868.

$сгг Ис^окичц-! ЗВоКеп ©1е деј^ШдГ! Ме[сп Ме 51и[> ппђше 1П 31)г дс[фа(?(:е@ 33(аИ де|"Ш1еп 0атГ*ап ^еп 3 ђ Ш ђаие Јс1) еЈпе (^еГђ* [еиђнид ђег *ро[( ји и&егдебен. ШЈст (ЈотпиЗ (>еда() (јф ђерђа(ђ вађт, Ме 51ппађте ишгРе јеГоф ЈигиДдепнејсп, шеК ^ег ! игј 1чч-ђег јћШ« деђа&(еп 5еиегб1н-ипГ( 1)а11)ес (аттШфе ШЈапи ри(аНои8дедеи[(анђе ап сЈиеп апђегп Ог( Јп ©(сђегђеК деђгасђЈ »ег&еи тиј?1еп Зф Готие Ме|"е $огГ(ф(бта§геде(гшг (о&Пф ипђ апдетеГГеп рпОеп, ипО ппи(е(е Оађег Го (апде, Мб 1ф аппеђтеп ји ђигјеп д(аи6(е, 1>ај? аНеб т Огђнипд деђгасђ* шогђеп Геи @1п ЈгоеКег @апд тејпеб ^ошпи? јиг фо[( јевоф ђИеђ абеппаШ ге[иКа(1о0.

сам прилику видети, с каквим великим трудом и опасношћу лађе и шлепови ту пролазе , и то највише с тога, што баш у матици од реке неколико водепица стоје. Заиста за чудо ми је , пгго земунски бродски инспекторат, коме принадлежи бригу водити о воденом путу, толико хла• днокрвно гледати може то тешко и жалосно путовање код Раче, а да се не обрати с тога на нашу владу, која би, извесно држим, наредбу издала, да се те рачанске воденице друкчије наместе, како неби пловидби сметале и опасности изложиле.

ФЈеГег 93ог[а(( »егап(ар( пиф ји пасђ[(ећон« ђег ЗЗетегГипд. 2)аб фоГ (1пГ(Ки( 1Г( РогЈндИф ђеги[ен, ђеп Знеге[[еп Себ фапђе13 ји ђјепеп. 91ин Пед( еб ађег 1111 9Ве [ен ђе§ де[фа[(Псђеп ЗЗееСеђгеЗ, ђар 33г1е[е ппО @еП ?[спђиидеи ођне ЗЗегЈнд ап ђеи 0с( фгег ЗЗеГИтпшид 511 ђејоег ђегн Гшђ. ©б д1ђ( @а(1е, гоо Ме ЗЗееЈодептд 1)ои №еш'дсп ©(ииђсп ејпе ЗЈеЈђе »ои 3*етчс{# (ипдеп наф [јф ЈЈећен ?ани. 0о(фе ЗКодНсђ« ГсНен [оК (е ђаб $оГфее[опа1 1111111 ег вог 81иден ђађен. Збспн пчи ђигф аи^егоеђеиЈПфе ®ге!д1и[Ге ете 0[бптд ђеб 2)1енГ(еб анГ гоетде ^(ннГси С1и(гј((, Г<> чшге еб ппг а(б сЈн 5!?( депи[[еп* ђаНег $гНф(е1'ГпПиид рон 0еИе 1?еб атНген^ен 93еаш(еи анЈнкђеи, шеин ее [е!пен 2)1епП иђег ђје ђеГНшш(еи 21пибРии1)еи ђЈиаиб аиЗГеђиен П )1И '1?е, Јита! ђанн, гоепп ЈП)1 [феп ђет <Еф1и[[е ђее 51ш (бЈсН инђ ђет ЦЗо[1ађдаиде сји 1'аит гон ЈП)6([ 6(ииђеи Нед(. ©етПи, 4 ОНођег 1868 ј. с, Регко.

Гостпопнца код „Јава" У ЗЕМУНУ. Јављам поштованој публици и свима странцима, да сам исту гостионицу нримио, у којој има много путиичких соба, све лепо и чисто намештене. Код мене ће се моћи у свако доба добити врло лепих и укусних јела, и у јутру доручак (габелориштик), добра различиа вина и штајнбрушка пива , које ћу точити чашу по 5 новч. Послуга ће бити брза и врло уљудна а цена умерена. Падам се мојим старим гостима и молим за миогобројну посету. ЈНита Цопакокић.

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

30.

Септем.

О к

т о б

р а

Дукат цесарски

5.53'| 2

5.53

5.52 Ч ј

6.53 1 1 2

5.52'/,

5.52 4»

Сребро

113.75

113.65

113.50

113.65

113.50

113.25

5°/ 0 металици

57.25

57.30

57.40

57.30

57.25

57.30

Ови с кам. мај—новем.

58,—

58.—

57.80

57.90

58.-

5°| 0 народни зајам

62.10

62.15

62,—

62,-

62.05

Акције народне банке

760,—

758,—

759,—

758.—

757.—

758,—

„ кред. завода

208.70

208.80

210,—

209.70

209.60

210.—

Лозови 1800. године

83.50

83.70

82.90

83.70

83.50

83.90

Лондон

116.10

116.—

115.85

1159.5

115.95

115.90

Пловидба местне лађе до 21. Октобра. Из Земуна у Бсоград, у 7 сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 и по сахата у јутру. Нз Земуна у Београд и Ианчево, у 8 сахата у јутру и у 12 и по сахата по подне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 2 и по сахата послб подне. Из Земуна у Београд, у 5 сахата у вече. Из Београда у Земун, у 5 и по еахата у вече.