Земунски гласник

398

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Материјал за лист множи нам се од дана на дан све више, и кадкад је толики, да га сав на време саопштити не можемо. Ми се с тим саучешћем ваљаних сураденика дичимо и поносимо; а то нам допушта да читаоцима износимо само оно што је језгровито. Што при свем том у даиашњем листу опису једне церемоније повећи простор уступамо, то нека ставе на рачун тежњи за просветом. Јер, као што већ рекосмо, ми дрлшмо да је од користи, оно износити на видик, што би у очима народа важност школске просвете узвисити могло. С тога и јесмо следећем допису толико место уступили. „Ново школско здање је готово. Предато је свечано посвећеној цели. Тим поводом би 7. о. м. проведена лепа свечаност, на коју дођоше г. бригадир барон Кшиж, г. Градоначелник, г.г. званичници мађистрата и чланови варогаког заступништва, као и г.г. ОФип ,ири гарнизона, учитељи и учитељке са школском омладином. Публика ту није била у великом броју заступљена, бар не толико, колико би се могло очекивати у обзиру на узвишени значај те свечаносои. Црквену Функцију служиојег. препошта Ст. пл. Житвај са два свештеника. Од стране српског свештенства присуствоваше церемонији г. прота Аврам Живановић, г. парох Никола Савић и г. Димритрије Руварац. Правосудска струка не беше заетупљена, јер први г. судац није могао доћи, а г. општинар адвокат Ивић, као што се то после видело, говорио је у име нрбсвете и напретка. Темељни камен положен је у једној одаји при земљи, којаје опредељена за стан школскоме послужитељу. Тује остављена отворена у зиду на ту цвљ једна шупљина. У ту одају сишло је из школске дворане сво друштво. и ту се предузео речени акат, тојест темељно писмо на српском, латинском и немачком језику, потписано од многих ирисуствујућих особа метнуто је у кутију од лима, и ова у шупљину, која се по том зазидала, пошто је свештенство прописане молитве очитало. У кутију метнуто је неколико комада новаца (подузимач г. Ж. Васиљевић један дукат), а на зактевање више њих и посљедњи број „Земунског Гласника." Кад је била шупљина у зиду заграђена, предузело се по обичају ударање са чекићем на темељни ка-

мен, свака особа за се по трипута. Најпре је ударао.г. ђенерал, и изговорио је при томе неколико језгровитих речи. Он рече од прилике, да поглавито три лепе љутске врлине одликују пресветлог нашег цара, које треба и у овој школи развијати и неговати. Царев карактер, узвишени његов дух и истинска љубав прама љутству онакви су силни, како нису више ни у кога другог у свој великој Аустрији. Овим врлинама Његовог Величанства, кога је милост нам сретства за подизање ове школе подарила , морали би се дивити и са страхопоштовањем и онда му одани бити, кад он иеби владалац велике царевине био. Но ове три врлине, рече, одликују сваког човека. Нека онебуду и у овој школи неговане у корист гаире и уже отачбине наше; нека се ту увек усади у млађаним грудима семе свему доброме и лепоме, како би постали верни синови и добри поданици нашега владаоца, који све поданике своје без изузетка са једном истом љубави грли. У име Његовог Величанства пресветлога цара нашег, кога Бог нек поживи, ударам на овај камен! За г. ђенералом прословио је г. Градоначелник неколико захвални речи због доласка НЈвговог на ту свечаност, и завршио их је са „Живео Њ. В. пресветли наш цар!" Трећи на реду беше г. прота А. Живановић. Његов говор састајао се из свију титула царевих на славенском језику, међу којима се чула и она: „краља Ломбардије и Венеције." За г. протом ударао је чекићем г. први варошки претставник, а после овога варошки управитељ г. Карл, у име свију матера, које школи поверују оно , што им је најмилије на свету, њихову децу. Опгатинар Ивић изустио је на српском језику жељу и наду, да ће се с овог места распрострти просвета и напредак над отачбином и њезиним становницима, а г. др Миланковић говорио је у име варогаког заступништва. Г. Васа Васиљевић је посветио том приликом кратке но лепе речи учећој се омладини, које је завршио са ускликои на Његово Величанотво цара. После ове церемоније врати се цело другатво натраг у дворану на другом спрату, где се предузело освегатење сваке гаколе посебцо. По свргаетку религиозног овог акта отидоше у римокатоличку цркву, у којој присуствоваше призивању светога духа. После цркве разиђе се друштво, само се је г. Градоначелник у друштву са неколицином њих опег

у школску дворану вратио, и ту је школској омладини коју прословио, препоручујући јој прилежност и науку и послушност прама учитељима. Позвао је децу, да се користе лепим стварима, којих толико има у овом заводу. Сретни сте, рече, игго имате много бољу прилику, него гато има- ' доше ваши родитељи за њихово младо доба, кад тих срестава јога није било. Али и родитељима ваља потпомагати државу и ошптину у њиховој тежњи за нросветом. Ови подносише толико жртава, како би учитељи, који сав њихов труд и знање у корист омладине иолажу, добре успехе са ђацима имали. Родитељима треба настојавати , да су им деца прилежна и послупша. Кућевно васпитање треба-да је сиоредно са школским поучавањем, па да буде добрих резултата. Особито строго треба пазити, да деца уредно гаколу посећују. У овом обзиру још има у нас много недостатака, које ее могу једино енергијом родитеља уклонити. Са овом беседом градоначелниковом завршујемо напт извештај о тој лепој светковини. Од наше стране морамо изустити жељу , да ово здање остане станиште научености, и да га скорим виша гакола замени. Оретно да Бог да." / (Опттннско веће 10. бктобра.) ПретсеД'. ник : г. Градоначелник; извештач: вар. управитељ г. Карл; перовођа: вар. адјуцкт I 1 , Орељ. Седииди приеедаваху јот г, капетан-аудитор Шрајбер, магиетратски саветници г.г, Пе/гровиК и А. Јовановић, и три варошка претставника г.г. К, А. Петровић, Ђ. Солар и Ст, Марковић. Општииара је било двадесет и два. Седници приседаваа је и г. ђене* рал бригадир барон Кшиж, за кога је долазак оц-« штршарима јављено било. Одмах по доласку г. ђенералЗ' отворио је г. Градоначелник седнииЈу, пошто је иајпре г. ђенера^ лу нашега седога суграђанина г. Марка Николића претставио, који је дошао на састанак украшен са својом декорацијом. Седница би отворена у де-т вет сахата, и том приликом рече иретседник, да је била жеља г. ђенерал бригадира, да присуству* је оппггииском већу, што му је дазвољено ио за-г кону, па ое има^ада сматрати као царскога комесара и по^аенога претседника. После г, Градоначелника прихвати г, ђенерал реч, рекавши да му је мило упознати се са општи^нарима и саучесник бити у њиховом раду. ЗБему је то све једно, рече, дргкали га за царског коме^ сара или му другу титулу дали, он ће често до лазити у општииску седницу, премда ту нема сво*га гласа по закогЈу. Но општинари нека га увек сматрају за свога суграђана, који за тим тежи, да буде вароши од користи где год може. Ои је много света прошао, много видео и искусио, моћи ће дакле у многим стварима саветом својим општини од користи бити, што ће свагда чицити, По томе је питао, да ли се општинари др$ке каквог посленог | реда? Сцако иовеће тело, вели, треба тог^, да има ако још не постоји, треба га завести. Особито је од потребе, реце, да се предмети ире решавања дог бро проз т чавају, што у самој седцици бити ие може, Има кадкад врло важних ствари, које изискују свеетрацо цосматрање и нредходеђе ироучаиање и