Земунски гласник

399

ШШитивање. Особито су *о такВо, закоје се ИшТе ковчаие и т. д. жртве о/\ стране општиие. И данас, рече, један је такав иредмет на дневноме реду, који зактева тачно предходеће извијјење. За то треба одмах завести у протокол, да се изради нословни ред за општинско веће, који би се носао могао ПоверИти једноме одбору. Одговарајући г. ђенералу, рече, општинар г. Ивић, да је он јопг пре две године у том емислу предлог чиниОј који би одобреи од заступнИка. Но ствар је онет заспала^ 1^оју су судбу и други за&л»учцИ општински делили. За поједина питања избрани су одбори, но слабо су до сад што израдили. Г. Градоначелннк и г. варошки управител. такође увиђају ту потребу, но како ће се моћи произвести, рече господин Градоначелник, кад често се морају ствари општином решавати , које су тек дан прс од Генерал-команде овамо послате с Иалогом, да се одмах узму у прет^рес. И г. варошки управител* питаће, како би се то могло постићи. Најбоље би то могло бити путем новина, рече, Почем имамо листј Који се занима са општинским стварима; али 'гај лист Излази само на српском језику којим нису сви општинари властни. Г. ђенерал ће приметиТИ на г. ГрадоНалникову приметбу, да су хитни предмети изузетци, но као правнло треба утврдити, да се ИреДмети предходтто проучавају. На који ће се начин то постићи , о томе нека едан одбоЈ) чинИ предлог. Сад се пређе на први предмет, што беше на дневноме реду, и који сачињава питање о варошком зиду. Генерал-команда вратила је натраг пређашњи општински закључак, пропративши га Са својим нримедбама, и позивајући општииу, да пристаје на услове војног министарства ; јер оно што се тражи, да општина годишње у име данка на землшшту плаћа са свим ће незиатно бити, па суму нека сама општина определи. Ово плаћање тражи се само зато, да се тиме сачува својина државе над тим земљиштем. Г. вар. управитељ, пошто је писмо ђенералкоманде прочитао, рече, да се ту не тражи велика жртва од општине. Држава хоће да сачува своју властитост. Г. Градоначелник је на зактевање ђенералово сву ствар од почетка испричао, најпре на немачком језику, после и на српском, пошто је то општинар г. нарох Савић желео, којује жел>у и г. ђеиерал делио. На то ће рећм г. Ивић, да општина не може да троши на шеталиште кад није земљиште њезино. У том смислу говорио је и општинар г. Паић најпре српски после оно исто немачки с додатком, да ће г. ђенерал милост имати, да потпомогне код високог министарства зактевање оиштинско. Г. ђенерал рече, да он не увиђа, зашто се неби могло речено земл»иште уступити оиштини, почем држава и онако иматусилу (Гогга шио-ајоге), кад би то стратегична потреба изискивала, да га заузме. Ту треба у призрењс узети и санитетску страну вароши, јер шеталрнпта. служе и за здравље становницггма. Он налази, рече, да је право, што општина неће да троши на туђем земл>ишту. Држава иште ва.вда за то данак на земљишту, да може, ако то неком на памст падне ту излишну и просту шупу подићи. Нека дакле заступништво закључи, да ће се општина обвезати, на том земљишту само шеталиште о свом трошку посадити и одржавати, ако оно пређе у њезину својину. Уједно нека се обвезује, да нити ће то земљиште заградити, нити иак иродати без дозволења државе. И он ће од своје стране ствар у том смислу препоручно потпомагати. Лредлог г. ђенерала беше усвојен и у протокол заведен. Потом дође други иредмет дневнога реда у нретрес. То беху долме, пгго ће се нодићи поред Дунава и Саве ириликом регулисања савског корита. Ђенерал-команда наложила је мађистрату, да овај занита оиштину, с чиме ће она притећи у иомоћ у нодизању тих сипова? Хоће ли то чинити с иовцем, са извесним бројем колских иодвоза или са раденип,има рукоделским.

Овај је важаи предмет изазвао подужу дебату, у којој је више њих општииара учествовало. Ту је г. ћенерал приметио, да је то ствар, која се не може на врат на нос решити, него треба о њојзи свестрано размишљавати, и онда тек закључити. Он би препоручио, рече, да се тога ради избере јсдан одбор, у коме требадајеи варошки иџињер. Тек онда, кад тај одбор буде предмет свестрано проучио, нека општина свој закључак чини. Први варошки иретставник ће на то питати, чија ће бити земл>а, која ће се од потопа сахранити. Хоће л'бити државиа или оиштинска? Чији ли је онај простор што паралелно лежи поред нашег хатара, и у Бежанијски се броји? ПХто се нак подизања долме тиче, то мисли, рече, да тај посао под оиаквим истим условима дајемо да се ради, под којима то чинише шајкаши и панчевачка регимента. То изјашнење ненађе присталаца. Општинар г. Штрајхер рече, д"е се неможе зактевати да Земун ирави долму поред Дунава и поред Саве, ту баш, где је ушће ове реке, што ће ио свој прилици много већи посао изискива^и него на другим местима, па од воде сачувани пј>остор његов једва износи 4—800 јутара земље. Суседне општине пак н. п. Сурчин, којима ће чувати наш сип са дунавске стране поља, добиће више хиљада јутара ритских земаља. Ово вал>а у обзир узети. (Свршиће се.) — По закључењу црквене општине одбор ће у Понедељник 14. Октобра почети купити добровољне иридоге за потпомагање сиромашњих ђака земунских српских школа. Г. г Јлока Јовановић (шешир],1ија) имаоје доброту на себе узети, да позивницом одборском позове поједине сугра1)ане наше на прилагање. Наређено је, да исти господин одмах и новчане прилоге прима, имена и ирилоге прилагатеља у списак записати даде. Прилози у оделу такође ће се одмах у речени списак забележити, а за примање тих ствари побринуке се одбор. Јављајући за то погптованима читаоцима, иозивамо их и ми од наше стране у интересу општег народног напретка, да би се што више том нозиву прилагањем одазвали. — Грађанин земунски, Стеван Аадрејевић, за кога смо јавили у прошломе листу, да је одведен на лађи „Максимилијан," вратио се ономад овамо у Земун. Један телеграм у „Пешт. Лојду" из Новог Сада јавља, да је он био одведен у Новисад само да буде сведок , премда исти лист примећава, да је то телеграФисао неки „Андријевић" а нередовни његов корешподент. — У ггоследње време учестали су лоповлуци код нас у Срему. Путовање је, особито ноћу брижно и опасно. Пре три дана прокопали су у Батајници кућу ондашњег трговца Вулка и то баш са сокака и ушли су већ унутра, кад их он осети и виком и пуцањем растера за времена, док још не учинише ника-

кву штету. Власт па и само свештенство вал>а да изиђу томе на суирот, јер као што је рад врлина човекова, тако је отимање нлода туђе муке и зноја срам и знак запуштене образованости народне. — Имамо још једну немилу појаву да споменемо. У Јакову је умро нрошле недеље један човек од ракије, која се у њему запалила. И то је болест, која спречава народно напредовање. Свештеницима је на души та лепа дужност, да својом поуком чувају здравље народно. — Из Старога Пазуха нам јављају, да је тамо умакао њихов доктор а несуђени зет земунски Б. , о коме смо у прошлом листу јавили да је спроведен у Илок. Еад је одавде у Пазухо стигао, узме од свога пратиоца „шупас," као да иде капетану, а кочијаша остави у крчми да пије пива на његов рачун. Но он не оде капетану, него узме друга кола па оде у Руму. У Руми учини тако исто и оде без трага - или можда опет гдегод да проси какву ђевојку. Из Пазуха нам јављају за њега још и то, да је и тамо једну испросио. То би дакле била пета жена. — Из Београда нам пише наш дописник ово: „Јавио сам вам, да је Михајило Микешим , изврсни вештак руски, поднео нацрт споменика кнеза Михајила. (Јбе су слике, и споменик у Кошутњаку и споменик у Београду изложепе сад у нашој читаоници. У Кошутњаку ће бити црквица од самотворога камена, с поља не углађена, а изнутра све вештачки израђено. Над раменима од врата црквених стајаће забележене године владања кнежевог, а више самих врата грб ерпски, а по врху свега наслоњен на леву руку одмара се он с погледом у даљину, а лицем пуним мисли и великих намера. У таком положају пружа се змија и уједе га под лево пазухо V само срце. Исгход слике пише: ЛмдТе мои что соткори.хт. клмђ: ко^дд сте ми ^лдд кддгдд. Слика кнежева у особитој величини биђе саливена, а све је друго од самотвора камена. — Споменик у Београду претставља главне моменте из радње кнеза Михајила. Најпре видимо кнеза, који стоји с десне стране стола, на коме је круна и скиитар. С леве стране паша београдски, који ставља на сто к.т>уче од градова. Кнез их прима левом руком и показује Београђанима , да од тога часа више невиси демоклијев мач над њиховом главом. Преко ивице од стола спушта са царска порФира , а на њој су нацртани знаци свих српских зе-