Земунски гласник

маља. Слика кнежева бике изливена од Старих топова с београдскога града. Ногама ће етајати на углађеном камену од кијевског лабладора а сав остали самотвори камен биће не углађен. Испод тога с предње стране на камену изрезан је српски грб с лаврима, а испод њега снажан Орбин довргаује длетом изрезиварве и:-;реке: „Твојамисао погинути неће." На протипној страни стајаће, да тај споменик диже благодарна Србија своме не заборављеном кнезу Михајилу М. Обреновићу III. С једне стране биће претстављена преображенска скупштина г. 1861. , а с друге освештавање заставе народној војсци. Све слике и сви барељеФи биће изливени, а све друго од Камена. Тај ће споменик доћи на нагау пијацу, која се наравно мора уредити леио и пристојно томе украсу. Г. Љубомир П. Ненадовић , начелник у министарству просвете , на његово је зактевање стављен у пензију. — Бивгаи члан државног савета Јеремије Станојевић добио је налог да остави Србију на не извесно време. (Као што чујемо , настаниће се исти господин овде у .Земуну. У.) — Из Београда смо добили још и овај допис од нашега дописника: У прогали Понедељник почет је претрес и над осталим окривљеницима у убиству кнеза Михајила. Претрес је у сали велике полиције. У јутру око пола девет сахата заночет је рад. Државни тужиоц прочитао је тужбу против криваца, који сви беху изведени. Двојица у гвожђу и то Мајстровић и .Лаза Милојевић, остали без окова. Погато је прочитана тужба кривци су повраћени у затвор. И онда је појединце почето су|ење. Први је био Коста Антоновић , иа онда Стеван Вучићевић, за које државни тунсиоц није тражио осуду на смрт. 8а овим је био на реду Мајсторовић , кога је бранио правобраниоц г. Јован Поповић; иа онда Милан Ракичић, кога је бранио правобр. Стојан Живковић и Мита Кузмановић кога је брано правобр. Драгутин Петровић. Данас у Петак на реду је Лазар Милојевић, кога ће бранити правобр. Петар Марковић, а сутра у Суботу нареду је бив. суплент. у вел. шклоли Драгиша СтанОјевић, кога брани Стајковац правобр. из Смедерева. Благословена јавност! Колико вреди само овако бранење криваца, а каква ли ће вајда бити док се и ово још боље развије, па још кад пороту добијемо. Добре посљедице на сваки

начин доћи ће саме собом. У Суботу ће се дакле свршити претрес. И тако до идуће Суботе биће са свим свршено с тиме , и онда ћемо једва једном дочекати да нестане и тог опсадног стања и ове запетости -- те на место њега настаће жива и правилна радња у нашем државном животу. - - То вам је све гато вам ове недеље обелешити могу. Мал' не заборавих! За пријаву проФееора иродужен је рок још на 15 дана. ПроФесори ће бити хонорарни. Овај је начин веома незгодан из сијасет којекаквих узрока , и где се баш он иа/ђе то — незнам. Тек једно стоји, а то је : да је овај начин најнеудеснији , нити овако добре иро Фесоре имати можемо.

НАРОДНА ПРИВРЕДА. Веч, 12. Октобра. (Телеграм.) Шеница у Бечу : банатека 86,|89-фунт. 4.70—80, мархфелдека 88|89 -Фунт. 4.75—80; уЂуру: бачка 88- фјнт . 4.60, 86|87 -фунт. 4.70; у Визелбургу: визелбуршка 88Фунт. 4.70. Словачка раж у Бечу 80ј81 -Фунт. 3.50, 81 -Фунт. 3.70. Јечам у Бечу : еловачки 70 1 71 -Фунт. 3.55, ханачки 73 -Фупт. 4.15—25. Маџарека зоб етара роба, 46- фунт . . 2.06, 48 -Фунт 2.16; нова роба 44- фупт . 1.82, 50 -фунт. 2.15. Стање воде Саве. Код Земуна: У Петак 11. Октобра : 2 ст. 1 пад. над нул. Облач. „ Суботу 12. Октобра : 2 ст. 0 пал. над нул. Мутно. Код Митровице: У Петак 11. Октобра : 2 ст. 2 пал. наднул. Кишов. „ Суботу 12. Октобра : 8 ст. 10 пал. надцул. Мугно. Код Сиска: У Петак 11. Октобра : 5 ст. 10 пал. над нул. Кшцов. „ Суботу 12. Октобра : 11 ст. 4 пал. над иул. Мутно. Лемун, 13. Окт. Синоћ је стигао налог земаљске власти , којим се 20-тодневни контумац од рогате марве, што се догања из Орбије, наређује; Маичево, 11. Октобра. (о. д.) Радња са храном ове недеље бегае екоро само на К }»куруз ограничена, од кога се много доносило, но биће јога издашнијих довоза, кад се буде свршило брање. Цене су житу кила ло 6.80 до 7.40, кукурузу у зрну, Новом но 2.60, старом по 4.20; у клипу 3.20 100 ока. Вино је нагае знатно ударило натраг у цени. Аков се продаје по 2 до 2.60, комовице пак, 14 гради, по 10 -11.50. У прошлу Суботу, као гато сам вам већ јавио, држали су акционари нар, банке главну скугнитину, на којој су изабрани за претседника г. апотекар Граф, за потпретеедника г. Јован Хубер, за прегледнике г.г. Фетер и Витигшлагер, за друштвеног иравозаетуиника госп. др. ШтопФкухен. (Молимо г. дописника, да нам што јавља за делокруг новог тог завода. У.)

Читајући оно припослато г. Ј. К. Ферка у последњем броју „Гласника," налазим се побуђен, да и ја К0 ЈУ прословим о иатњи са« нашим поштаром. Незнам с чим ћу почети, толико ту има недостатака. Овдагања пошта редовно је од 9 до "Д11 сахати пре , а од 3 до 'Д5 сахати после подне закључана. У то време не пушта се нико унутра , нити се раздају писма. Рецеписи од аманета предају се у 8 часова у јутру иисмоноши да их разноси, дакле често тек после 17 сахати по доласку погате,. која овде између 2 и 4 сахата по подне долази, а рецеписи се тек друго јутро раздају. Кад би се који од публике усудио да заигате пре своја писма или аманете, него би их примио од писмоноше , тај би био оштро дочекан, јер учтивост није јака страна нашега г. погатара, који се уз то јога строго држи прописаног времена службе, које, кад се горе споменути часови одбију, у које је пошта преко дана закључана, не траје дуже од 3 часа на дан. Имао би вам јога много којега га писати о том предмету , али оставићу то за други пут. Негоигаа, 7. Окт. У нашој вароши поникао је велики пројект, који наравно, као и све ново наилази на велике тешкоће. То је питање о преселењу Неготине на Дунав о чему је већ више пута била реч. Иницијатива је од трговаца. Они су саставили и молбу влади, у којој су разложили узроке својој намери. Мени не дође до руку та молбеница, премда се нрогале недеље купише потписи. Но у колико сам разумео, ови су разлози наведени: 1. оскудица у дућанима, гато јасмоје стране не одобравам, јер у Неготини има доста дућана, но о томе други пут. 2. Што се варога у садањем иоложају ие може подићи, нити може трговина процветати. То одобравам потпуно, јер пре или после мора се Неготина на Дунав преселити. 3. Што је Негогина на не здравом месту у сред мочвара. Данае је предана молбеница са 207 иотписа начелништву, које ће је после влади предати. Да ли ће се та молба уваЖити? То се питање силом намеће, особито кад помислимо , да је пре две године сама влада дала ту иницијативу. Она је изаслала вигае инжињера у Праову (садање село, а некадањи град римски) да мере на Дунаву, Но то је морало из стј >атегични узрока изостати, Још ваља знати, да је и јавно мнење поценано, јједни су за, а други цротив,