Земунски гласник

414

ДОМА г ИЕ И ОТРАНЕ ВЕСТИ.

Земул. Пре неки дан опет имадосмо скупштину нашег варошког заступништиа. И опај пут било је важних предмета на дневном реДу, и дођоше ствари у претрес, које су начелног значаја. Но најважнији од свију предмета беше општииски буџет, предрачун прихода и расхода варошког, за идућу 1869. годину, који ћемо саопштити читаоцима у це•лости други пут пропратећи га рубрику за рубриком, Из самога рада општинског већа могоше читаоци видети, да се ту поједини предмети доста темељно и свестрано испитују, и општинарима се не иможе одрећи ревност да сваком приликом интерес и право ошптииско пред очима имају па ни длаку не попуштају од права њезиног. Али исто тако мора се признати, да се и наш г. Градоначелник својски зиузима за ивтерес општине, као што то показује и сам г. бригадир. Каква разлика постоји сад и нфкад у том виду! Колико је похвално такво понашање наших општинара, толико морамо жалити, што се многи од њих често одлуче од вршења дужности, неки пакјеникако и не врше. Зато се мора потпуно одобрити опомена г. Градоначелника, коју је говорио у том смислу онштинарима. Допуштамо да је томе узрок од чести сам закон, који је натерао грађане, да морају нротив своје вол>е бити општинари , кад су избором на то нозвани. Али при свем том морамо им и ми повторити градоначелникове речи, да права тежња за уставношћу иалаже. да се пре свега оппггииска автономија иегује и упражњава. Могли би томе још додати, да сваки који је на то позван да ради у опгатини , не треба у нераду ово садарве згодно време да пропусти. Сад нам се ваља користити, да се многи недостатци уклоне , које досад сметаше у општинском жицоту нашем. Још нам ваља спомепути једно решење општинског већа у тој седници , с којим се у начелу не слажемо. Један овдашњи грађанин, који има право на гостионичку радњу која није скопчано са извесном непокретношћу, тражи да ту радњу нремести на друго место у вароши, варошко заступништво то није доз* волило, него је решило, да се речена радња мора .радити у истој кући, за коју је дозвољено,

Ми судимо , да то решење није коректно и противно је цели, коју је законодавац постићи .хтео, тојест да се конкуренцијом унапрсфују радње. У принципу свака је радња слободна, а што су неке извесне радње ипак скопчане са концесијом, то ваља потражити у моралној' гаранцији , коју држава изискује од потражилаца таквих радња. Но кадје некој особи концесија већ удељена, то она своју радњу може радити на ком му драгО месту вароши. Запремештање гостионичке радње требаму само јавити местној власти с тога, да види, да ли је локалитет оиакав, као што то прописују полицајни прописи. Нова концесија није од потребе, нити се може по нашем мнењу ту • ' «/ питати, да ли се то молсе дозволити у обзиру на локалну потребу или не. Од таквог питања чинити одвисно премештање гостионице у други какав сокак вароши, значило би губити из вида цел> , коју је законодавац конкуренцијом у радњама постићи намеравао. (ОПШТНПСКО ВСћС 24. Октобра.) Под председништвом г. Мајора-Градоначелника. Господамагистратски приседници : Карл, Орељ, перовођа, П. Петровић и А. Јовановић; К. А. Петровић, Солар и Марковић. Општинара било је четрнаест. Седница је била заказана у пол 9 , но одиочела се тек у 10 сахати, што се пре нису општинари искупили. Г. бригадир барон Кшиж заузео је почасно место нредседниково. Седница је трајала пре и после подне до пол 7 часова у вече. Г. Градоначелник отворивши седницу рече, да пре него што }1е се прећи на саме предмете већања, мораће неколико зкалећих речи општинарима изустити због тога, што они већином са свим мало ревности показују у вршен»у опнггинарске дужности своје. Ономад н. П- ни један није дошао да приседава полицајном суђењу , те се није могло због тога ништа предузети , нремда је било много партаја и предмета за решавање, И судије се туже, што општинари не долазе као приседници при кривичним испитима, као што то закон прописује. Ево ни данас нема их на броју , који је прописан за општинеко већање. Ово је жалостан знак немарности. Конституционална начела изискују, да се општинска автономија упражњава, На то су позвани општинари , то им је у дужности. Који ту дужност Неће да врши, бол»е је, да да оставку на звање, у које је постављен поверењем његових суграђана, Закон , истина, прописује , да се строге мере употребл,ују против оних, који напусте своју дужност; али је то жалосно срество, којенеслужи на чает ни појединим општинарима, ни целоме телу. Имамо право, а општинари напусте то право, које им је само новерецо, да оно у име свију врше, Кад је г. Градоначелник ту опо^хену оптптинарима изговорио, и г. први вар, нредставни^ јошје констатовао , да ретко кад и на самом нримирителном суду има потпуни број приседника, питаће г. ћецерал, да ли се оиштинари уредно повивају, и на који се начин нозивају. Речено му је, да фо биза увек на два-три дана пред скупштином. Требало би то чјодити још једаипут у дан саме СЈзупнггине, рече, јер општинари ру л,уди послсни , који лако могу заборавити, као што из сопственор искуства зна, Г. Ивиђ је мцења, да је то знак немарности за општи ицтерес. Кад се тиче избора каквог чиЈЈОвиика ма ц последњег служитеља, ту сви долазе,

но за важније ствари не показују интерес. Тако многи наши општинари напусте и само оно важно право, које уживају по закону, тодест да су приседници криминалним испитима. Г. Солар ће рећи на опомену градоначелникову, да тај укор не заслужују присуствујући, него они који не долазе на дужност. И г< Паић држи, да се тиме оптужује сво вароппсо заступништво, аузроктој немарности треба у самоме закону потрпж гти, који је наредио , да избрани општинар до шесете године живота служи или мора 200 Форината глобе платити. Оггштинар бити јест почаст и могло би се звање вршити да је свака три месеца већање, као што наређује закон. Али ми се позивамо сваког месеца, што је многима тСгобно, тим више, што суонштинари позвати још и на друго вршење службе. Зато нам ваља мислити на сретство, како би се томе доскочити могло. Али за казиење нисам, рече, никако. Ја мислим, да би се могли за приседнике криминалним испитима и друге ваљане грађане позвати, који ниеу општинари. Г. вар. Управитељ признаје, да је тешко за опнгтинаре и од штете им је толика даигуба. Они су приседници криминалним исиитима, примиритслном суду, полицајном и кривичном суђењу, морају бити у свима комисијама и т. д. А и он није за казн , јер трговцу, занатлији и т. д. већ је толика дангуба осетна каштига. Г. Наићу ће одговорити општинар г. Илкић, да није звање општинара само почаст него је и дужиост. Јср неко те послове мора вршити. Општинска автономијаје благо које чувати морамо , а напустити то право, значи грешити против интереса општине. Г. ђенерал ће питати, колико има свега општииара? Речено му је, да њих има 30 и 10 заступника. Закон прописује, да при општинским закључцима морају две трећине гласати, да закључак вреди. То је одвише много, јер ретко кад има двадесет на састанку. Доста би било и десет , а код примирителног суда тројица и при испитима и комисијама један. Г. Ивић рече, да је у Бсчу нералу Заетавниковићу и Фрому говорио за недостатке општинског закона, и да су му ови рекли, да треба само те недостатке министарству на зиање дати, па да се уклоне. Г. Градоначелник јавља , да је од ђенерал-ко-' манде дошао налог, да се изради послени ред зн оцштинско веће, па би се могло том ириликом високој власти и не практичне прописе ошит. закона подиети. Г. ђенерал ће наторећи, да је тај налог изишао усљед његовог извешћа. Јер оиакве исте појаве као у Земуну бивају и на другом месту. И Нанчевци, п. долазе, рече, само онда сви у скупштину, кад имају какву међусобну распру расправљати. Он би преиоручио, да се на ту цељ избира одбор, који би иобележио оне тачке, које би у закону изменути ваљало. На овај предлог иристадогкз сви општинари, и на питање , који да ее избере, рећи ^.е г. Паић: четири варошка иретставника и г. Ивић. Ова кандидација г. Паића изазвала је од стране г. Ивића ово изјашнење : Он се тога примити не може, нити се то од њега зактевати може , почем је већ за општину толико радцо, и своје и својнх писара време жртвовао , да је то постало штетно по њега, и да је заостао с тога у приватним својим цословима, од којих једино живи. Зато моли, да га општина поштеди са новим налогом. Најмање пак, рече, могао би се иримити тог посла на ирепоруку г. Паића, који ме је онако неправедно нападао због оних 100 Форината, што сам годишње добијао из општинске касе , те ме је морално натерао, да се те награде одрекнсм. Шта више, ма^о ме с тога још и беда не снађе, да платим ојјштини штету од 60000 Форината, што је Финанцпрокуратура кроз две године задржала актове. Ја сам готов, рече, свагда општин} г служити и њезин интерес што боље могу заступати, али што иде нреко моје снаге, то се од мене зактсвати не можо. Ево и ова писмена, што ћу их*општини читатк, морао