Земунски гласник

415

сам ноћас радити, само да буду готова на време. Нисам ни имао времена да 'Их стИлистички преЛшстим. Сад наступи тишина кроз неколико тренуТака, коју прекида г. Паик рекавпги, да су то чдичне ствари, које не спадају овамо. Г.ђенералће рећи, да се доиета не молке зактевати, да све један Човек ради, и да се жртвује оиштини. Г. Солар на то примети, да не мамо другог, који би то знаЈБе имао, ,за то молимо, да се г. Ивић прими тога Посла. Г. Стеван Марковић ту исту Молбу изусти, рекапши, да је то г. Ивићу као правнику у струцн ? те ће најбоље умети вршити тај заДатак. Г. ђенерал пак иита, како би било , да варошко заступништво опуномоћава мађистрат, да овај у н»егово име то чини ? Г. Градоиачелник, који је такођер г. Ивића молио, да ее ирими тог посла, рече. Главно је да се за закључке прописани број смањива. Доста би било за то десет у место двадесет. Нечовечно беше, да онај, кога избраше за општинара, морао то звање примити, ИлИ 200 Форината платити или ухапшсн бити. То је сад престало. У обзир узети ваља и то, да по месно1* потреби нашој мзжда треба нешто изменути , што је за друга места од потребе. Кад се буде иослени ред израдио, то ће се моћи и о томе б.елешке чинити , као и то определити, на који начин да се стављају оиштииарима предмети на знањс , о којима ће се већати. Г. Ивић пак рече, да ће до који дан јавити госп. Градоначелнику, да ли ће се примити тог иосла, или не. Сад се тек пређе на дневни ред предмета ове седнице. Г. варошки Уиравитељ јавља, да је одбор по примљеном налогу поднео елаборат о условима, под којима ће опгатина саучествовати у грађењу савских долми. Од варадинске регименте нисмо добили оне податке , које смо тразкили. До овог часа нису иам из Митровице дали ни одговора на иисмо мађистратско, "Иремда би то нужно било. Нечекавши на то због тога, што је ствар хитиа, -шишсао је г. Ивић два писмена, од . којих једно садржава изјашнење општинско ради грађења до.1ми, другим пак хоће да се огради против сваке штетне последиц;е, које би могле отуда. бити. ио онштину у обзиру на њезино право на речено потопу изложено земл>иште. Г. варошки Управитељ уступи г. Ивићу своје извештачко место , а овај ирочита од речи до речи оба нисмена, која се примају с малим изменима, које беху предузете усљед приметаба г. ђенерала. Г. сеиатор Петровић интерпелује г. Градоначелиика ради нремегатања вагааришта на ледину пред београдском капијом. То чини, рече, сад ноглавито с тога , што је г. ђенерал ту , па ће нам моћи казати, да ли ће бити доиуштеио , да се земунски вашари држе на војничком вежбалишту. Ту се изроди жива дебата између општинара. Горњоварошани и Францталц,и ни су за то , да се вашариште иремести. За то није ни г. Ст. Марковић, док остали општинари хоће да се премести. Г. ђенерал уверава општину, да од страие војне команде неће бити никаквих ирепрека. Вашари могу се на вежбалишту три, пет , петнаест и више дана држати. Дакле да свршимо ту ствар , рече. Који је за премештање, тај нека устане. Осам њих оиштинара устало је,' а пет нису. На то ће рећи г. ђенерал, да ту нема за закључак прописани број гласо&а , и иочем је већ 12 сахати ирошло , то да се прекине седница , на после подне можс се рад продужити. (Свршиће се.)

Исправак. У извешћу о општинеком већу од 10. Октобра случајно је изостао цео један став, који говори о реду нри гашењу и одбране од ватрс. Ми ћемО потанко о опширном том елаборату говорити, који је у реченој седнипји био иримљен већином оиштинара , пошто су неке маге измене предузете.

— Догшс.пик наш београдски јавља нам за сјајан дочек, с којим беше у српској престолници предусретен преузвишени родољуб бискуп Штросмајер. Ми се Земунци с тако чиме не можемо похвалити; јер као што смо славнога бискупа без икакве свечаности дочекали, тако беше у Уторник у 9 часова у јутру само од г.г. Градоначелника, вар. Управитеља и Полицајкомесара испраћен. Општинара не видосмо на растанку баш ни једнога. То неслужи на дику нашој свести. Поштовање заслуга и врлина ваља један пут да се свуда показује и зар ми мање имамо права и потребе одавати признања тежњи за духовним јединством српско-хрватскога народа него у Београду ? Још допуњавамо наш извештај у прошломе листу тиме, да је узвишени гост походио варошку кућу и ту у лицу градоначелника целој ошптиниизразио свој поздрави родољубну наклоност вароши нашој. (3 а д р у ж н о.) Српска наша певачка задруга даваће у Суботу 9. Нов^мбра трећу своју редовну беседу са игранком, на којој ће се, као што чујемо, неке нове песме певати. У идућем броју надамо се да ћемо моћи читаоцима оиширни програм саопштити. — Господин витез Зоретић, главни коцсул у Цариграду, наименован је за ђенералног консула у Оарајеву. Морамо нашој влади честитати на том избору, јер је исти господин таман човек за то важно место ,'и што знамо, да ће га и Бошњаци радо гледати у Оарајеву, где је добро познат још од пређашњег његовог бавлења у Босни. По одласку пуковника Јовановића из Оарајева послаше тамо људе, који нити познају народ Нити језик народни. Такав беше покојни Хас, такав и садашњи ђеперални консул Херцберг. — Овуда прођоше ономад за у Оарајево три војне паше, мудир МустаФа-ТеФикпаша, топџијски ђенерал ХаФисбег и инџињерски ђенерал Ахмедбег. У Босни као да се чине сад особите војене припреме, кад толико виших ОФицира тамо одлазе. Прошле недеље такође је прошао овуда за Сарајево Есатпаша Ферикпаша (подмар.шал) пешачки. — На путу од Бежаније у Сурчин, код дољних винограда, нађено је пре неки дан мртво тело неког граничара Сурчинца, на коме се видело да је сикиром убијен. Као што се чује, под сумњом је тога злочинства један човек из Оурчина, у кога је крвава сикира нађена. Затворен је већ. — Још и за другог убијенога

Сурчинца јављају, кога је тело донешено у овдашњу болницу ради секцирања. За овога се говори , да је убијен у двобоју. — Тражи се судом неки Деспот-Оентиванац, који је ономад у Четвртак неког Јецка Грујића на друму код Барадина похарао. Човек је узрастан, црно-мрког лица, сув и дугачке црне косе. одело му је обично бачко-сељачко. — Јуче су неки Горњоварошани учинили екцес тиме, што су од говедара на силу отели њихову марву, коју је овај терао у обор, што нехтедоше платити попашу. Не само што отеше марву, него дочекавши га на путу злоставише говедара. — Из Београда нам пигае наш дописник: „20. Октобра беше за иас значајан дан. Први родољуб југославенски г. Ђурађ Ј. Штросма-јер, ђаковачки владика, дође у нашу средину и беше свечано дочекан. ' У вече до])е силан и најотменији свет београдски пред митрополију, ' где је славни гост био на речери. Беше велика бакљада и певачка задруга отпевала је три песме, хрватску, српску и словенску: „Лепамоја домовино „Шта ћутиш , ћутиш Србине тужни" и „Напреј заставе". На прозору стајаше он са митрополитом нашим. Јован Бошковић проФесор поздравио је владику лепом беседом. Рече : „Орпско - хрватски / народ није велик бројем, али кадје | удружен свешћу и одушевљен љубављу к народној слободи, има га довољно да може себи обезбедити опстанак!" За тим набрајаше његов рад и последице тога, и помену стари раздор паш и садању очевидну тежњу за јединством народним. На послетку лепо рече: „Ми непретимо ником својом заједницом, већ желимо отворено и искрено , да смо у пријатељству са сваким народом, коЈи љуби слободу, и који поштује права народа српско-хрватскога, где год га има, иначе може бити само дипломатске свезе између владе и владе, а не и пријатељства измефу народа и народа!" После тога говора загрмеше усклици јединству народном и великом добротвору народном, Штросмајеру ! Владика од бурног и непрекидног усклика „живео!" једва дође до речи и овако одговори: „Браћо! хвала вам срдачна од мене на вашим осећањима! Ја се придружујем њима и мислима крје су потекле из бистре свијести и чиста срца! Положај нашега народа је згодан и ја верујем у лепшу б.УДућност његову. А верујте ми, да ћу и ја од своје стране гледати