Земунски гласник

416

да допринесем к тому, колико могу, свим срцем и свом душом својом!" На те лепе речи вдадичине обновише се још бурнији патријотски усклици. Око 10 сахати вратио се владика у Земун на конак. Овде је добио још и ову адресу од славенских родол>уба, што живе у српској престолници са више стотина потписа: „Преузвишеии владико! Добро нам дошао, дико Југославије, дични сине посестриме троједнице, најдрагоценијег бисера њеног! Добро нам дошао у српскоме Београду! Кад срце кипе од веље радости, препуно благих чустава, ту су и најбурније речи сиромашне да тумаче наша Осећања. Несмо ни дошли да Те величамо, но да Ти нашки, простодушно и срдачно захвалимо за све добро што си роду учинио. Да си велик, да си с божје стране праведан,- да све добро унапредиш, и да л»убиш слово наше мило, то се чује где се годер славски збори. Прими дакле поздрав с драга сриа, прими топлу захвалност свију врлих, прими уверење да ће се по обзорју Југославије светло име Твоје сјати кано звезда на небесном своду! Истина, обзорје ово застрто је сада густом маглом и црним „димом," али тим сјајније сија звезда натпих нада. Нека се мрачне облачине тару око ове звезде, ама ће нам опет осветљавати стазу која води к заједничком спасу. Ома.ће вековати с другим нараштајем , јавор гусле о теби Зх'е владико, зујити, уз гусле ће слепац тебе слав ити док је нашег рода и племена. Живео нам дакле славни Југословенски меценате, живео први сине троједне крал»евине, живео на многа л»ета." — Г. Сундечић, наш познати песник данас је отишао одавде на Црну Гору, где ће се опет станити. Годину дана бавио се у Београду и оставио је и тамо као и свуда лепу успомену. — Званичне „Српске Новине" донесоше закон о уређењу народног позоришта у Београду, које ке по томе стајати под врховном управом министра просвете. Закон је ступио у живот од 17. Окт. о. г. На предлог мин. просвете поставише намесници у име Н>. Свет. члана држ. савета г. Филипа Христића за председника позор. одбора, а за подпредседника г. Јов. Бошковића, проФесора в. школе. Мимогред јављамо, као што се чује, да ће се позориште, како буде готово отворити апотеозом пок. кнезу Михајилу, коју пише г. М. Бан. — Г. М. Петронијевик министар на расположењу постављен је за главнога секретара у државноме савету. Једва се један пут свршио претрес оптужених због убиства кнеза Михајила. Државни тужиоц иредлаже за Мајсторовића смрт за Драгишу Станојевића и Милојевића 20 год. заточења, Ракичићу и Кузмановићу 20 год. робије а Антоновићу, Вучићевићу и Станку 5 год. робије. Пресуда ће бити можда у Уторник. — Потврђена су саборска закључења , у којима је учињено доста

замашних промена. Њ. Величанство пропратило их је овим речима: „Поверавајући нашем угарском министру црквених дела и просвете извршење ових с 1. Јануаром г. 1868 у живот ступајући установа, изјављујемо нарочиту нашу вољу да се врховно право надзора, пристојеће нам у пословима грчко-источне цркве подпуно сачува, а тако исто и право општега наставнога законодавства не окрњено уздржи. Дано у Бечу дне 10. Ауг. 1868. Франц Јосиф. Барон Ј. Етвеш." — У Пешти су се састали скоро сви српски и румунски заступници у стану Чарнојевићевом и закључили су одбацити основу већине одборске за народности и примити онај мањине (Милетићев, Брановачков и Мочоњијев), а ако се неби ни једна мађ. странка изразила за њ, онда да иступе из сабора са протестом. — У Четвртак су почели договори у Пешти о поштанском уговору међу Србијом и државом аустријско-угарском. — Идућег месеца састаће се у Сарајеву босанска народна скупштина, на којој по вилајетском уставу треба да буду 28 посланика, половина мусломанске, други немусломанске вероисповеди. У „Босни" читамо о сој скупштини : „С помоћу божјом има се сада у вилајету босанском друга вилајетска скупштине држати, Ради тога је телеграФом свијем властима у вилајету дат налог , да се избори депутираца за ову скупштину у месецу Реџепу сврше, а депутирци са својим предлозима да 1. Шабана у централно вилајетско место дођу." — У Румунској се нешале. Оружају се на врат на нос. У Америци је наручено 15.000 нових пушака, а у Пруској 100.000 ока барута, који се осим тога и у самој Румуцској прави. — У Букурешт је дошао неки пуковникса више ОФицира, да обучава Румуне новоме оружју. — Друштво једно Мациниста купило је једно добро близу Букурешта да ту копцентрира устанак источних народа. И Гарибалди ће доћи тамо па пролеће, а синове му очекују сваки час. — У Шпанији стоје две партаје републиканска и монархичка. Провизорна је влада врло уздржљива и као да је своју слабост тиме показала, што је зактевала, да се Иза^ бела удаљи од границе. Дон Карлос се скоро јавно већ краљем прогла-

сио, а још ван земље. Многи су отпуштени из војске, који су познати као пријатељи краљичини. — Како је Изабела, шпањолска краљица газдовала показују најбоље њезини 900.000 Фунти штерлинга које има у енглеској банки. Даље је нашла садања влада од старе владе деФицита 2.400 милиона реала. Још је Изабела за време своје владе послала папи 20 мил. реала, да организује зуавску војску, па и то наравно из државне касе. » — НАРОДНА ПРИВРЕДА. Беч, 26. Октобра. (Телеграм.) Банатска шоница у Бечу 87|88 -Фунт. 4.60 ; визелбуржка шеница У Ђ }'ру 87 -Фунт. 4.40 (ва готово) ; визелбуржка гаеница у Најсидлу 88[89 -Фунт. 5 Фор. (за готово). Словачка раж у Бечу 80|81 -Фунт. 3.60. Јечам у Бечу: моравски 72 -Фунт. 3.80—85, словачки 72фунт. 3.85, аустријски 73 -фунт. 4.25. Маџарска зоб, транзито, 45 -Фун. 1 .84, 48 -Фунт. 2.04. — Промет у шеницн 20.000 мерова. Стаљс воде Саве. Код Земуна: У Петак 25. Октобра : 5 ст. 10 пал. над нул. Суво. г Суботу 26. Октобра: 5 ст. 10 п.чл. над нул. Суво. Код Митровице: У Петак 25. Октобра : 8 ст. 7 пал. над нул. Суво. „ Суботу 26. Октобра : 6 ст. 7 пал. над нул. Суво. Код Сиска: У Петак 25. Октобра : 4 ст. 5 пал. над нул. Суво. „ Суботу 26. Октобра : 3 ст. 0 пал. над нул. Суво.

И| Земуи, 26. Октобра. Ове недеље беше житарска радња на нашој пијаци доета жива, и било је и приличног довоза Цене су се мало поболшале, без да су вести са горњих пијаца дале томе повода, где су цене од три месеца дана сталне, јер беше у храни слабо промета. Наши шпекуланти обично се меЈ)у собом натерују, што је наравно продуцентима добро дошло. Чисго жито се плаћало по 4 Фор., наполица по 3.20 — 40, јечам по 2.60, зоб, врхом, по 2.10 меров. Еукуруза слабо беше ове недеље довожено, при свем том, што су цене скочиле. 100 ока плаћало се по 3.20, 3.40 до 3.50. Ова цена чини нам се, да је иретерана. Јер кад знамо, да се данас у Пешти може добити кукуруз за Мај-Јуни ваган по 2.20. то се морамо чудити шпекулантима, што се тако натерују. Познато је, да је једна овдашња кућа прошле недеље 5500 вагана закључила, концем Априла по 1.60 да стави Франко у шлеп на Кустошу. Кад се то све зна, за-^ што дакле да плаћамо за кукуруз у клипу 1.40 ваган, на коме има још 40 новчића трошка осим интереса до месеца Јуна, а плод је от