Земунски гласник

Крагујевац. Па кад та два друма буду готова може трговина да почне да броји своје сј;\јие дане. Овињарска трговина врло јеслаба, јер на крушевачком вагаару најбоље пролази рогата марва. У крушевачком округу шгјвећа је продаја земаљским производима, па ваља споменути да трговци из оближњих округа највише хране дижу са крушевачке пијаце, и то чини да се већи дск» грађана занима земљерадхшттвом. Ово је узрок што јс земља у крушевачком хатару скупа и лепо урађена, јер наравно лепом раду одговара и плодовитост саме земље. Од неког доба почео се у Крушевцу јако да сади дуван, који готово сада саставл.а замашан део крушевачке трговине производне. Сад нам је на реду да видимо како у Крушевцу напредује мисао о заиадњачкој надри-цивилизацији. Иу томе смо врло напредни! . . Бештина у кокетовању и прављењу добрих коплимената код нас јако напредује. Одавно се на пример у нас већ догађа да по која ОФицирска сабљица често позвецкује око прозора каке „свршене инштитутке" (не велим златне јаке, оне се само ноћу у пуном блеску појављују а дању наравно да им светлост према сунчаној ишчезава). Па још даље код нас има „модел" што моду скраја. Тај модел носи иукет у раздељку, не иснушта из руку карага, тера ироцес боље него неки адвокат и много је којешта завео (умал не реко завела), што до сад госпе не су знале. Место јавпих паркова заступа код нас Бу нис. Оамо је једина срећа што је народна стихија у Бупиеу тако Постојана и јака, да се од ње сваки појав надрицивилизације као нена од морских гребена одбија. Место Венецијанских гондола, служе у 'Јјунису понтони. у којима се млади ОФицирчићи са виеоко васдитаним госпођицама возају и „унтерхалтунг" по Француско - бечким „Фазопима" проводе, То је све дивно и красно а сад да видимо како у нас ианредује мисао о истинској цивилизацији и брат|СК°ј дружбености. На жалост ту нисмо наиредни ! „Учредничество Световида" јавило је у „своме локалполи гическом локалном" — како ли се зоце - лисгу (у мал не реко локајском) да се у Крушевцу нодиже друштво „Расија- коме би цејљи би.1е огромне. Ла аато никога кривиги не можемо што се таково јдрујптвО још и дан-дани подигло није, јер за „огромне цељи" потре-

бује и огроман простор времена. Још даље се тамо јавља како неки „родољубиви Србин" даје места у својој каФани за читаоницу друштвену, која се ирво подигла. Но родољубиви каФеџија развали летос дувар од собице у којој је читаоница била и стимеишчита друштву „Расији" : „вечнаја памјат." Он није то из хјфавих намера урадио, само зато је то учинио, што нема места за билијар које је номоћна наука свакоме друштву јавноме. Па шта мислите да су на то радили чланови „Расије" ? Мислите ли да су тражили другу собу за своје седнице. Боже сачувај. Они су тако разумевали омладинске ствари да су на то говорили : „Нека, бар ћемо имати већи локал за балове." И тако се укиде друштво које и оиако не беше по вољи „црној мантији" јер је мислила да оно задржава чиновнике, итто не долазе уредно у цркву. Живко.

Суђењс учсснншма у киежевом убпјству. Јо (Наставак.) 3. Околност та, што је он и у одбрапи својој са свим насљедствен правдајући скупљање ђлка час једним а час другим узроцима и што му је одбрана и у осталоме противуречива: Тако а) у 5. одговору од 18 Јунија и у 2. од 5 Јулија каже, да је скунљао ђаке једино због тога, да за случај ако би доиста г. Мишо и г. Гарашанин радили за кајмакамију — као што је вели то био чуо тада од неких непознатих, споразуме се са њима, да то предунреде; а у 6. опет одговору од 19 Јунија и 8. од 5. Јулија каже, да је те ђаке скупљао зато, да са њима састави дружину, која ће као огранак омладинске дружине радити у цељи просвете и народне слободе; б) V 6. одговору од 19. Јуна рекао је, даје та његова - као научна дружина имала да ради ио штатутима уједипзене омладине; а у 8. одгово])у од 5. Јулија сасвим оиет противно вели, да он није никад ни видио ни читао те омладинске пггатуте и да се у састављању те своје дружине није могао ни позивати на исте штатуте; и в) у 5. одговору од 18. Јунија каже, да је оног дана у време кад је кнез убијен, видећи да свет трчи, иитао о томе најнре једног ђака, па му овај казао, да долази иринц Нанолеон, за тим мало даље иитао једног непознатог му човека „шга

је" и овај му казао, да је убијен кнез, и после знамо да је упитао још једног непознатог му „шта је" па кад му је овај казао да је кнез убијен, одвоивши се од овог отишао ираво својој кући и тако даље Више ни с ким није о томе говорио; а напротив у 10. одговору од 10. Аугуста каже да је у исто време и то још код велике школе, нитао о томе и свога ујака Младена па му и овај то потврдио. А овакове несљедствености и противуречија његова у одбрани дока зују, да му је одбрана лажна ; та лажносг негове одбране доказује се још и овим, што је он у 1. одговору свом говорећи о својој моралној страни казао изреком, да никад ни загпто није био ни под судом, а напротив уверењем власти од 23. Аугуста т. год. Ш 17.285 доказато је, да је био нод кривичним испитом и предаван суду овоме у 1862-гој години због преварног блуда са Јеленом, кћери ЈеФимије Н. из Карловца, — а ово све према §. 125 крив. судска пост. да је један удал.енији основ подозј)ења по примеру 1. под б) §. 238 истог постуика. Наведене три околности под 1., 2. и 3., састављају противу Драгише подиуно нравни посредан доказ, да је он не само знао за ово злочино предузеће осталих. злочинаца, већ и нодпомогао га §§. 222 под VI. 236. и 238. крив. судска поступка. При оцени доказа — што су наведени противу именовате четворице помагача; као и при оцени њихове саме кривице — нетреба сметнути с ума и саму карактеристичиу зпачајност овога дела, која га са своје особености разликује сасвим од обичних казњивих дела, што оно иоред предузећа за нреврат садржава и извршено убиство, за које по § 51 крив. законика окривљује се онај који је само о њему дознавао па ма и не био у то умешан; и што дакле са тога, подпомагање саучесника ма колико опо било развијено, неда се сада ни другче ни у више доказати без штетних и кажњивих иоследице свакога — који би то осведочавао. Сад дакле долазе на реду кривице оне напред имеиовате троице дознаваоца — Косте, Стевана и Станка. Ова сва тројица признају, да су раније дознавали, да се ради нротиву живота владаоцу србском и о преврату у земљи, па то нису јавили надлеЈкној власти. Докази нротиву њих ову су: